Ne volim novac i kafane

Eko Taxi Vranje

Ne volim novac i kafane

Zašto reč seljak nikada ne upotrebljava u pogrdnom smislu, zbog čega je život van grada privilegija, šta je to što ministar ne može da „završi“, o fudbalu i opuštanju uz Tomu Zdravkovića, popodnevnoj dremki, lovu, iskrenoj ljubavi i želji da nauči da svira harmoniku…



Dejan Ilić, iako već godinu dana na veoma odgovornoj funkciji, sasvim je običan mlad čovek. Živi u gradu, a brine o selu. Svakodnevno se trudi da dokaže poznanicima, ali i sasvim nepoznatim ljudima da ministar ne može da „završi“ baš sve. Odovoran je i dosledan, a kada mu „pukne film“ odlazi u lov.
VRANjSKE: Čime ste zadovoljni, a čime niste od kada ste na mestu gradskog ministra za agroekonomiju i poljoprivredu?
ILIĆ:
U principu, ja sam veoma zadovaljan i ispunjen čovek. Kao gradski ministar učestvujem u realizaciji strateške politike razvoja grada, koju smo definisali donošenjem Strategije razvoja poljoprivrede i drugim strateškim dokumentima iz oblasti agrara. Zadovoljan sam time što smo doneli niz gradskih akata usmerenih ka razvoju poljoprivrede, a sa druge strane razvoj poljoprivrede ovde, nedeljivo je vezan i uslovljen promenama i razvojem na nivou Republike Srbije, pored ostalog i zbog činjenice da je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva zadržalo visok stepen centralizacije ovlašćenja. To je ono čime nisam zadovoljan.

FUDBAL I POPODNEVNA DREMKA

Kod nas je još uvek pogrdno kada nekome kažete da je „seljak“, a život na selu je u Austriji, Nemačkoj ili Engleskoj privilegija! Zašto naši ljudi tako misle?
– Reč seljak nikada nisam upotrebio u pogrdnom smislu, posebno ne u okviru posla. Za mene je život na selu, takođe, privilegija, kao i za pametne Austrijance, Nemce i Engleze. Svojim radom u Gradskom veću učiniću sve da individualni poljoprivredni proizvođači, kako ih je krstio birokratski sistem naše zemlje, odnosno ljudi seljaci, koji pošteno žive od svog posla, uživaju u svom radu i svemu onome što će tim radom steći. Lično bih voleo da uslovi života ljudi na selu budu isti kao uslovi za život u gradu, u pogledu ifrastrukture, primarne zdravstvene zaštite, školstva, informisanja, bezbednosti i svega drugog.
Da li se u Strategiji razvoja poljoprivrede nalaze mere za ostvarivanje boljeg života ljudi na selu?
– Poljoprivredna proizvodnja predstavlja značajan segment ukupne privredne strukture grada Vranja. Donošenjem Strategije razvoja poljoprivrede mi smo definisali pravce razvoja naše lokalne zajednice i ovim dokumentom smo kroz akcione planove definisali specijalne ciljeve i mere za razvoj svih grana (i stočarske i ratarsko-povrtarske, voćarsko-vinogradarske proizvodnje i mere razvoja prerađivačkih kapaciteta u prerađivačkoj industriji).
Koje ciljeve ste sebi postavili kada ste postali gradski minisatr za agroekonomiju i poljoprivredu?
– Svoj cilj sam definisao kao potpuno iskorišćavanje poljoprivrednog potencijala, potom, tehnički i tehnološki osposobiti poljoprivredna gazdinstava, podići konkurentnost, povećati zaposlenost stanovnoštva na selu, oživeti selo i jednostavno stvoriti komercijalnog poljoprivrednika. Živeti na selu, biti bogat i zadovoljan seljak – to mi je cilj. Ipak, moram da priznam da sam se, zbog loše ekonomske situacije, plašio da sebi postavim bilo kakve ciljeve, ali, s druge strane, morate imati cilj ako nameravate da radite uspešno. Stanje u poljoprivredi i prehrambenoj industriji cele republike veoma je teško, a posebno na području Pčinjskog okruga. Oslabljen je finansijski potencijal seljaka što ih je nateralo da napuste poljoprivrednu proizvodnju i masovno krenu da se iseljavaju.
Koje osobine treba posedovati da bi bili uspešan gradski ministar?
– Mislim da gradski ministar mora biti ozbiljan, odgovoran i pošten, istovremeno komunikativan i energičan čovek.
Vranjanci smatraju da ministar može mnogo toga da „završi“. Obraćaju li vam se ljudi za kojekakve usluge? Zloupotrebljavaju li vašu poziciju?
– Ljudi zaista misle da ministar može sve da „završi“. Međutim nije baš tako. Obraćaju mi se ljudi sa različitim zahtevima, a neki su skoro i nemogući. Činim sve da u granicama svojih mogućnosti, ingerencija i zakona pomognem, a da ne zloupotrebim ni svoju, ni funkcije svojih kolega.
Da li, kada popodne stignete kući, prilegnete uz TV?
– Da, u srpskoj kulturi to je pod obavezno..Psihički i fiziči zavisimo od „popodnevnog prileganja“! Posle napornog rada čovek može i treba da se odmori, a televizija je idealno sredstvo za opuštanje
Kakav odnos imate prema novcu?
– Ne volim novac preterano, nisam zaljubljen u pare, u materijalno bogatstvo. Trošim racionalno, onoliko koliko imam. Ne bolujem od luksuza.

FUDBAL I TOMA ZDRAVKOVIĆ

Da li se bolje provodite na fudbalskoj utakmici ili u kafani?
– Uvek na fudbalskoj utakmici! Fudbal je zakon! Kad god mogu idem sa prijateljima na utakmice. Uživam na stadionu, među navijačima gde adrenalin raste, a istovremeno se oslobađam i nagomilane negativne energije.
Koju pesmu naručujete u kafani?
– Ne volim mnogo kafane, ali zato volim muziku. Ako je lepa prilika, fino društvo, ako sam ja raspoložen i opušten, volim da naručim pesme Tome Zdravkovića. On je moj omiljeni pevač.
Zašto kafane zauzimaju važno mesto u životima vranjskih političara?
– Ne bih se složio sa vama. Nisam siguan da kafane zauzimaju baš toliko važno mesto u životu vranjskih političara. Ja, recimo, veoma retko odlazim u kafane, da tamo dugo sedim, provodim svo svoje slobodno vreme… Više volim mirne restorane sa dobrom kuhinjom.
Ima li u vašem životu mesta za sport?
– Volim sport i godinama sam igrao fudbal. Vremenom sam pronašao neke druge zanimacije, ono što traži manje fizičkog zamaranja, manje vrhunske kondicije, a opet dobrinosi odmoru i zdravlju. Sada je moj najveći hobi lov. Lov za mene nije samo lov, već pre svega i uživanje u prirodi i u druženju sa prijateljima.
Mnogo posla, mnogo obaveza. Razmišljate li o proširenju porodice?
– Moj sin Petar i supruga Lidija su mi osnovna preokupacija kada se vratim sa posla. Vreme koje mi preostane posvećujem njima. Zajednički smišljamo kako da provedemo ostatak dana, i da svi pri tome uživamo. Proširenja porodice će svakako biti… voleo bih…
Postoji li nešto što ne znate, a voleli biste da naučite?
– Naravno, ne može se u životu sve znati. Voleo bih da naučim da sviram neki muzički instrument, konkretno harmoniku.
Da li je u današnje vreme moguća iskrena ljubav?
– Da, to vam tvrdim iz ličnog iskustva. Iskrena ljubav se iskazuje kroz veliku podršku koju muž i žena daju jedno drugome. Ako toga nema, sve što imate materijalno, ništa vam ne vredi.
Čime ste osvojilu svoju suprugu ili je ona, možda, osvojila vas?
– Ona je osvojila mene svojom iskrenošću, lepotom i šarmom.
Kada dođe ono što zovemo „nije moj dan“, kako to rešavate?
– To mi se retko dešava, ali kada mi se desi pokušam da taj dan provedem sasvim sam.


PROFIL
Dejan Ilić (1972) je član Gradskog veća zadužen za agroekonomiju i poljoprivredu. Završio je Poljoprivredni fakultet u Prištini. U predhodnom mandatu bio je član Opštinskog veća zadužen za ekologiju i zaštitu životne sredine. Oženjen je Lidijom, sa kojom ima sina Petra.



  • Ostavi komentar