Igranje u dvorištu umesto video igrica

Eko Taxi Vranje

Igranje u dvorištu umesto video igrica

Preporučuje se što više vremena provedenog napolju u igri, umesto ispred televizora i kompjutera



– U poslednjih deset godina porastao je broj dece koja su obolela od astme jer je u porastu i broj alergija. Do povećanja alergija dolazi zato što se veliki broj aditiva, konzervansa, štetnih materija, nalazi u hrani, obojenim pićima, vazduhu, a svemu tome doprinosi i velika količina lekova koju pijemo, a koji mogu da izazovu alergijske manifestacije. Nije astma jedina bolest današnjice, mada je najčešća – počinje priču dr Gordana Stošić – Salatić, pedijatar.

DETE TREBA SAMO DA SE BORI

Ne sme se pristupati lečenju samoterapijom antibioticima, pošto je najveći broj astmi izazvan virusima. Trebalo bi voditi dete lekaru koji će proceniti da li je potrebno uzimati antibiotike.
– Dete treba da se samo bori, i pojačati mu otpornost pravilnom ishranom koja podrazumeva unošenje dovoljne količine voća, povrća i boravak u prostorijama gde nema pušenja i dima – savetuje dr Salatić.
– Poslednjih godina je trend da deca zamenjuju čitavu ishranu sokovima koji sadrže samo šećere i puno veštačkih boja i dodataka koji poboljšavaju ukus, tako da deca nisu gladna jer ih je zasitio sok, a u isto vreme ne unose ono što je potrebno. Trebalo bi izbegavati i slatkiše jer roditelji često popuste pred decom. Velike količine šećera nisu potrebne deci, jer smanjuju otpornost organizma, pokretljivost i funkciju jedne vrste belih krvnih zrnaca koja su zadužena za borbu protiv infekcija – kaže dr Salatić.
Astma je hronični zapaljenski proces sa učešćem brojnih ćelija, uključujući mast ćelije i eozinofile. Taj proces kod predisponiranih osoba dovodi do nastajanja različitih simptoma, obično udruženih sa generalizovanom ali promenljivom opstrukcijom disajnih puteva, često reverzibilnom (spontano ili usred primenjene terapije), kao i udruženim povišenjem reagibilnosti disajnih puteva na različite stimulanse.
– Nisu pronađeni svi jasni uzroci oboljenja, a znase da je u osnovi hronični zapaljenski poremećaj. Do njega može doći zbog različitih stimulansa ali moraju postojati neke prethodne predispozicije – govori dr Salatić.
U velikoj studiji urađenoj 95. grupa naučnika je svu decu koja su imala probleme sa kašljem posle nekoliko godina praćenja podelila u tri grupe.
– U prvoj grupi bila su deca do dve godine, bez ispoljenih alergijskih manifestacija i bez prisustva alergija u porodici, koja su imala tegobe sa kašljem i otežanim disanjem posle virusnih infekcija. Smatra se da je njihov promer (veličina) disajnih puteva manji, a pretpostavlja se da je jedan od razloga za to što je majka u trudnoći konzumirala cigarete. Ta deca su imala dobru prognozu i posle šest godina značajno smanjivala broj oboljevanja do potpunog prestanka pojave kašljanja kod infekcija – govori dr Salatić.
– Kod dece u drugoj grupi su bile prethodno prusutne alergijske manifestacije – nastavlja ona – naročito po koži ili kao proliv, i u oko 45 posto slučajeva majka je imala astmu ili alergiju. Kod njih se bolest zadržavala tako da se često prenosila i u odrasli period. Treća grupa dece je počela da ispoljava manifestacije kašlja i otežanog disanja posle šest godina. Često su imali alergijske manifestacije i kod njih su se tegobe zadržavale do i posle puberteta.
Iz ovoga se vidi važnost naslednog faktora koji, međutim, nije jedini: to jeste predispozicija, ali to nije automatski bolest. Nasledni faktor može se neutralisati pravilnom ishranom:
– Ako se deca iz porodica koje su sklone alergijama pravilno hrane, sa kasnijim uvođenjem čvrste hrane u jelovnik, posebno jaja, ribe, kikirikija, nasledni faktor može da se mimoiđe. Savtuje se i što duže dojenje, a sve su to preduslovi da se bolest ne ispolji ili da bude u što blažem obliku – govori dr Salatić.

OKIDAČI INFEKCIJE

I sklanjanjem alergena iz hrane i iz okolne sredine, kao i grinja (dermatofagoideus) čestim usisavanjem i brisanjem prašine koja se nalazi u tepisima, zavesama i mebliranom nameštaju, buđi, dlake psa i mačaka, može se postići da se bolest ne javlja tako često.
– To su najčešći okidači virusne infekcije, posebno rinovirusima (najčešći uzroci obične prehlade), tako da se deci ne savetuje boravak u kolektivima do treće godine. Obično sa polaskom u vrtić počinju epizode kašlja i otežanog disanja, čestih prehlada – kaže dr Salatić.
I aerozagađenja imaju veliku ulogu u nastajanju čestih kašljeva, mada ne živimo u gradu sa nekim većim aerozagađenjem. Promene vlažnosti vazduha takođe mogu dovesti do opstrukcije bronhija, tako da se kod promene vremena kod većeg broja podložne dece bez prethodnog izlaganju alergija javljaju kašlji sa otežanim disanjem. Kada se bolest jasno ispolji neophodno je pratiti je i na osnovu toga da li postoji sklonost ka alergijama ili ne, kojim se učestalošću javljaju kašljevi, lekar procenjuje da li je potrebno uvesti zaštitnu terapiju i koju vrstu terapije.
– Potrebno je da se najkasnije u periodu od dve godine od početka javljanja bolesti počne sa zaštitom ukoliko je potrebna da bi se sprečio proces znatnih oštećenja bronhi. To mogu biti sirupi i sprejevi. Kod blagih oblika, gde ne postoji alergija, nema potrebe ići sa zaštitnom terapijom, dok se kod prisustva alergija i pojave otežanog disanja i kašlja na jedan i po do dva meseca uključuje zaštita najčešće sprejem, sirupom i tabletama. Preporučujem što više boravka napolju. Više igranja a što manje vremena provedenog ispred televizora i kompjutera, pogoduje zdravlju. Zdrav život i zdrava ishrana se podrazumevaju – savetuje dr Salatić.


SIMPTOMI…
Simptomi astme mogu biti sledeći:
– Šištanje, koje je glasno, ili slabiji zvuk poput zviždanja, koji se javljaju kada dođe do sužavanja bronhijalnih cevi
– Kašljanje
– Zatezanje u grudima
– Nedostatak daha, odnosno ubrzano, plitko disanje ili teško disanje
– Problemi sa spavanjem
– Brzo umaranje tokom vežbanja.
Doktorka Salatić kaže da većina dece sa astmom ima simptome koji se pogoršavaju noću. Ako dete ima samo jedan ili dva od ovih simptoma, to ne znači obavezno da ono ima astmu. Što više simptoma dete ima, veća je mogućnost da ima i astmu.

…I DIJAGNOZA ASTME
Ne postoji jedinstvena analiza koja može da dijagnostikuje astmu. Vaš lekar će to učiniti pomoću spirometrije, kao i medicinske istorije deteta, fizičkog pregleda i laboratorijskih testova.
Za decu od pet i više godina, test spirometrije je najprecizniji način za postavljanje dijagnoze i određivanje ozbiljnosti astme. On meri kojom brzinom dete može da pokreće vazduh u i van pluća, kao i koliko vazduha je pokrenuto. Ovaj test može da pomogne lekaru da odredi da li astma izaziva smanjivanje protoka vazduha i u kojoj meri. Takođe može da pokaže koliko dobro rade pluća deteta kada ono nema simptome astme, i da izmeri kako pluća odgovaraju na terapiju lekovima. Spirometrija se ne koristi kod beba i male dece. Umesto toga, lekar će poslušati dete i pitaće da li ono šišti ili kašlje konstantno.
Lekar će vas takođe pitati i kada se pojavljuju simptomi kod deteta, kao i to da li se oni javljaju kada dete ima virusnu infekciju gornjeg dela disajnih puteva (kao što je prehlada) ili kada je u kontaktu sa hemikalijama, kućnim ljubimcima, duvanskim dimom ili drugim supstancama. Vašem detetu su neophodni redovni pregledi, da bi lekar mogao da bude u toku sa astmom i odluci o terapiji



  • Ostavi komentar