Epidemija novog gripa je izvesna

Te prognoze su, nažalost, tačne. Ovakva klima ne odgovara širenju gripa, pa epidemiju ne treba očekivati na samom početku školske godine. Međutim, sa prvim jesenjim danima biće stvoreni uslovi za to

– Ne, za sada nema registrovanih slučajeva novog gripa u našem okrugu, pa samim tim ni u Vranju – kaže na početku razgovora Goran Ristić, načelnik epidemiološke službe vranjskog Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ).

VRANjSKE: Ipak, stručnjaci kažu da se epidemija može očekivati sa početkom školske godine i završetkom godišnjih odmora?
RISTIĆ: Te prognoze su, nažalost, tačne. Pokazalo se da na mestima kolektivnog okupljanja postoji veliki rizik od kapljičnih infekcija, u koje spada i novi grip. Najugroženija je najmlađa i najstarija populacija, a Vranje u tome svakako neće biti izuzetak. Ovakva klima ne odgovara širenju gripa, pa epidemiju ne treba očekivati na samom početku školske godine. Međutim, sa prvim jesenjim danima biće stvoreni uslovi za to.

KLASIČNI SIMTOMI

Koje su rizične grupe?
– Svi koji su putovali u inostranstvo. Intenzivno se prate svi koji su putovali, a ovo posebno važi za turiste koji su bili u Turskoj, Egiptu, Tunisu, Grčkoj… Oni su dužni da se jave svom lekaru ako primete neki od simptoma gripa, a lekar, ukoliko posumnja na nešto, obaveštava nas. Bilo je nekoliko sumnjivih slučajeva, ali se nalazima utvrdilo da se ne radi o novom gripu.
Koji su simptomi novog gripa?
– Simtomi su slični kao kod običnog, sezonskog gripa: povećana telesna temperatura preko 38 stepeni, bolovi kostiju, mišića i zglobova, i respiratorni simtomi kao što su kašalj, bolovi u grlu i otežano disanje.

Rekli ste da su simptomi isti za novi i klasični, sezonski grip. Kako se onda uočava razlika?

– Na osnovu uputstava i preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o praćenju i dijagnosticiranju. Najsigurnija potvrda o čemu se radi je laboratorijski nalaz.

Šta vaša ustanova preduzima uoči najavljene epidemije?
– Uradili smo sve što je u našem delokrugu rada, sve što je predviđeno propisima, a to je pre svega koordinacija sa zdravstvenim ustanovama. Zavod je uradio operativni plan održive funkcionalnosti zdravstvene zaštite za čitav okrug, pomažemo stručnim savetima i u pravljenju planova zdravstvenim ustanovama, kojima smo dužni da dostavimo sve planove i preporuke SZO koje kod nas dolaze preko Beograda. Osim toga, inicirali smo formiranje timova za borbu protiv novog gripa u lokalnim samoupravama.
I, da li je zdravstveni sistem u našem okrugu spreman?
– Mislim da će se uspešno nositi sa problemom.

IMAMO DOVOLjNO LEKOVA

Stručnjaci savetuju upotrebu maski i apeluju na određeno ponašanje, kao jedan vid borbe protiv novog gripa. Šta to zapravo znači?
– Savetuje se da u predepidemijskom periodu građani izbegavaju javne skupove, kontakte sa obolelima, da vode računa o higijeni… Maske se savetuju samo izuzetno, ukoliko je oboleli u neposrednom okruženju. Inače, maske koje se koriste su obične hirurške, a postoje i nešto jače za lekare koji su u neposrednom kontaktu sa obolelim.
Da li Vranje ima dovoljne količine lekova i vakcina?
– Kao lek koristi se „Tamiflu“, koji je ime dobio po jednoj od fabrika koje prave lekove protiv novog gripa. Inače, njegovo generičko ime je „oseltamivir“ i daje se samo osobama kod kojih je potvrđeno oboljenje. U drugim slučajevima, dok se ne utvrdi prisustvo novog gripa, daje se uobičajena terapija. Vranje ima dovoljne količine ovog leka. Međutim, vakcina protiv novog gripa još uvek nije pronađena, a Kinezi su najbliži da uspeju u tome.
Šta može da bude najveći problem u lečenju novog gripa?
– Najveći problem i izazov predstavlja sposobnost virusa da genetski mutira. Prema sadašnjim parametrima u Srbiji se prognozira blaga epidemija, ali problem može nastati modifikacija virusa.

ŠTA JE TO NOVI GRIP

Prema podacima Slobodne Internet enciklopedije „Vikipedija“, pandemija gripa H1N1 2009. predstavlja širenje zarazne bolesti ljudi uzrokovane novim sojem virusa gripa (tip A, podtip H1N1). Iako su tačno vreme i mesto izbijanja pandemije nepoznati, smatra se da se bolest prvo pojavila u Meksiku, a novi soj virusa je klinički identifikovan 24. aprila 2009. Izolovani slučajevi bolesti su se ubrzo pojavili širom Meksika i Sjedinjenih Američkih Država. Zbog ovakvog razvoja događaja Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 29. aprila podigla nivo pandemijskog stepena pripravnosti na peti stepen,dok je pandemija zvanično proglašena 11. juna iste godine. Uprkos nivou pripravnosti, SZO je ukazala na to da se većina zaraženih ljudi potpuno oporavlja bez potrebe za medicinskom intervencijom ili antivirusnim lekovima. Od 24. aprila do 6. maja u Meksiku su bile zatvorene sve škole i fakulteti, a takođe su bila odgođena sva javna događanja. U SAD je bilo zatvoreno preko 400 škola zbog sumnje na grip A (H1N1) među učenicima. Za označavanje bolesti je u početku korišćen termin „svinjski grip“. Zbog bojazni da će upotreba tog termina dovesti do smanjene potražnje za svinjskim mesom, počeli su da se koriste i drugi nazivi za ovo oboljenje: „meksički grip“, „novi grip“, „grip H1N1″,„severnoamerički grip“ i dr. SZO i druge referentne institucije periodično izveštavaju o broju obolelih. Do 16. avgusta 2009. virus H1N1 je potvrđen kod 228.921 čoveka, a zabeležena su i 2.084 smrtna slučaja. U Srbiji je u istom periodu, prema podacima Nacionalne referentne laboratorije za respiratorne viruse Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, registrovano 127 slučajeva bolesti.