Policajac za ljudska prava

Momče iz Sebevranja, čovek od poverenja i jedan od glavnih socijalističkih egzekutora, prešao je trnovit put od zemzadruge do Beograda

Negovan Stanković, predsednik Okružnog odbora Socijalističke partije Srbije, u narednih desetak dana postaće državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, potvrđeno je iz više izvora u ovoj stranci. Tako jedna bogata politička karijera dolazi do svog logičnog vrhunca, a Vranje, poglavito vranjski SPS, dobili su vršnu tačku u svojim nastojanjima da budu važniji nego što zapravo jesu. Stanković je prvi Vranjanac koji će se nalazi na tako visokom državnom položaju, naravno posle Dragomira Tomića i Srđana Nikolića, koji su bili ministri. Šta će Vranje dobiti od ovog nameštenja nije sasvim izvesno, ali je za sada sigurno da je lokalni odbor SPS dobio još jednu potvrdu svoje nezaobilazne pozicije, bar kad je kadrovska politika u pitanju. Drugo je pitanje i kako će se Stanković snaći na novom zadatku, budući da su njegove kolege državni sekretari u Ministarstvu prevejani vukovi socijalne politike i borci za ljudska prava, koji govore engleski kao maternji i odavno učestvuju u reformskim procesima. I sam Stanković ima nekih iskustava sa ljudskim pravima, budući da je preko 16 godina radio kao policajac, ali nije sigurno kako će te veštine moći da primeni u novoj situaciji. Bilo kako bilo, ostaje najzanimljivije pitanje – kako je uopšte došlo do toga da Stanković avanzuje na tako visoku državnu funkciju? Odgovor, kao i put koji je na njega ukazao, pokazuje se, naravno, više nego zanimljiv.

STVARNO DA SE PREKRSTIŠ

Među običnim socijalistima, koji baš, izgleda, i ne „mirišu“ mnogo Stankovića, kažu da je sve počelo sa kadrovskom kombinatorikom po kojoj je Stanković trebalo da postane narodni poslanik, a Milan Nikolić da avanzuje na neko od ozbiljnih mesta u Vladi. Ali, to je, priča se, sprečio lično Dragomir Tomić, ocenjujući da je Nikolićevo delovanje sa pozicije u kojoj se sada nalazi sasvim dovoljno. Priliku je, kao što to obično biva, stvorio slučaj, zapravo nezadovoljstvo ministra Rasima Ljajića radom dosadašnjeg državnog sekretara Željka Vasiljevića. Ovaj potonji poznat je po tome što je napravio projekat uvoza mladih žena iz Azije, koje bi bile neveste Srbadiji iz ruralnih krajeva, budući da su „patrijahalne, domaćinski vaspitane i poslušne“. Ljajić je kasnije zbog ovoga morao da se izvinjava na sve strane, i to Vasiljeviću nije zaboravio, pa je zatražio od socijalista, kojima je ovo mesto pripalo po koalicionom sporazumu, da daju novo kadrovsko rešenje. E sad…
– Zvao me je predsednik partije i rekao – trebaš mi sada. Kratko smo razgovarali, i u principu se složili i dogovorili strategiju delovanja – objašnjava Stanković.
No, prema njegovoj oceni, „još ništa nije sigurno“, jer je on bio kandidat za visoku državnu funkciju još prilikom formiranja Vlade, ali od toga, na kraju, nije bilo ništa.
– Predlog je pred Vladom, i ona će o njemu odlučivati tek na redovnoj sednici, pa ćemo videti. Ja sam ipak lokal patriota, imam i stare roditelje ovde, videćemo – ostaje tajanstven Stanković.
Sagovornik „Vranjskih“ tvrdi da se u njegovom partijskom statusu ništa neće promeniti sa novom funkcijom. On, naime, namerava da i dalje upravlja Okružnim odborom SPS, bez obzira što će to raditi iz Beograda.
– A ko kaže da ću se seliti u Beograd – kontrapitanjem odgovara Stanković na dilemu o svojoj budućnosti.
Iako ni u Ministarstvu rada nisu mogli da potvrde transfer Stankovića u visoku politiku, izgleda da će do njega ipak doći. Zoran Antić, sekretar vranjskih socijalista, uz javnu tvrdnju da je „partijski pretpostavljeni Negovanu Stankoviću“, što po sebi dovoljno govori, objašnjava da je u pitanju gotova stvar.
– Ne bih komentarisao da li on ima odgovarajuću stručnu spremu, jer kad se pogledaju kadrovi drugih partija, čovek zaista treba da se krsti. Negovan je iskusan političar, solidan menadžer i dobar organizator. Posle konsultacija sa Ivicom Dačićem dogovoreno je da za državnog sekretara, sa kvote koja pripada SPS-u, u narednih nedelju – dve dana, bude imenovan Stanković – otkriva Antić.
Prema njegovim rečima, u Okružnom odboru stranke se ništa bitno neće promeniti, jer su predsednici zaduženi za sprovođenje politike centrale, tako da će „Stankoviću posao možda biti i olakšan“.
– Za nas je velika čast da naš čovek bude državni sekretar, i mislim da će taj posao obavljati mnogo bolje od svog prethodnika Vasiljevića – mišljenja je Antić.
Ono, nije teško zamisliti da neko, pa čak i bilo ko, bude bolji od Željka, obzirom na njegovu državničku zaostavštinu i činjenicu da je kao elektrotehničar zauzimao tako visoku funkciju. No, on i nije socijalista, nego je sa njihove kvote ušao u Ministarstvo, budući da pripada partiji koja okuplja veterane. Stanković će, dakle, biti prvi čistokrvni socijalistički saradnik Rasima Ljajića, mada zaista ostaje nejasno sa kojim kvalifikacijama on odlazi za Beograd, a da one nisu čisto partijske. Naime, Stanković je školovani policajac, mada mu u zvaničnim dokumentima kao zanimanje piše „organizator rada“. Engleski ne govori, u SPS je po kompjuterima popadala prašina, pa Stankovića za novu funkciju očigledno preporučuju neke druge vrednosti.

MENTORI I DžELATI

No, bilo kako bilo, Stankovićev odlazak mnogi ovde dočekuju sa olakšanjem. Uvek prisutan kada se o nečemu odlučivalo, ali nikad javno eksponiran, Stanković je prototip pravog socijalističkog kadrovika.
– Sa svima je u korektnim odnosima, ali svakome radi o glavi čim mu izađe iz kancelarije – kažu poznavaoci njegovog lika i dela, opisujući Stankovića kao visprenog, odlučnog i pametnog čoveka, koga se plaše i prijatelji i neprijatelji.
Uz Sinišu Mitića, Stanković i danas važi za glavnog likvidatora nepoželjnih u SPS, a upućeni tvrde da je bolje uhvatiti živu zmiju, nego mu se zameriti. Priča se da je on smenio i Miću Stojanovića, i Krstu Janjića, i Zorana Kneževića, i Dineta Stankovića, Božidara Djorđevića, Božidara Ilića… Duga je lista onih koji su uz malu Stankovićevu pomoć ostali bez javnog i tajnog uticaja, dok je njegov lični egzekutor bio Zoran Antić, koji ga je zamenio u najmoćnijoj socijalističkoj fotelji, na mestu sekretara gradskog odbora SPS-a. Stankovića sve ove godine u politici, a tu je još pre stvaranja SPS-a, održava veze sa moćnima. Priča se da je njegov mentor i danas Milan Nikolić, da je nekada bio veoma vezan za sekretara partije Bakija Anđelkovića, a da je sada čovek od poverenja samog Dačića. Takođe, priča se da nikada nije preboleo postavljenje Miroljuba Stojčića za gradonačelnika, te da od svih socijalista najviše mrzi baš Miretovu očinsku figuru. Ostaju činjenice da je Negovan Stanković izneo SPS na sopstvenim plećima kada je partiji bilo najteže, ali i da je prvi vranjski socijalista koji je izgubio neke izbore. Na kraju, ode Negovan za Beograd. Čije će interese tamo predstavljati, kako će se snaći i da li će mu razređen vazduh gore u Beogradu prijati, teško da i on sam pouzdano zna. Sigurno je da je momče iz Sebevranja prevazišlo čak i najsmelija očekivanja najbližih, vinuvši se u neočekivane visine, a naći će se već oni koji će se truditi da ga vrate u vranjsku prosečnost. Za sada, svi samo mogu da mu zavide.

KAKO SE KALIO ČELIK
Negovan Stanković rođen je u januaru 1960. godine u Sebevranju kraj Korbevca. Posle škole zaposlio se u policiji, gde je radio 16 godina i bio partijski sekretar. Aktivan omladinac, funcioner, akcijaš, sportski funkcioner. Pad komunizma zatiče ga na funkciji sekretara SSRNj, što ga čini jednim od osnivača lokalnog SPS-a. Zbog nespojivosti funkcija izbačen iz IO OO SPS-a, zajedno sa tadašnjom sudijom Marinom Mišić. Odlučuje se za politiku, napušta policiju i postaje čelnik najpre Omladinske zadruge, a zatim „Interagenta“. Živeo od profesionalnog bavljenja politikom jedno vreme, bio sekretar OO SPS-a u Vranju, pa predsednik Okružnog odbora socijalista. Od 2004. godine nalazi se na poziciji upravnika Sportske hale u Vranju.