Lopovi ne idu na more

Građani ne bi trebali da ostavljaju stanove i kuće bez nadzora čak ni kad odlaze na svadbu ili slavu, jer lopovi obilato koriste takvu nonšalantnost. Naivne ljude u potrazi za praznim stanom ili kućom tipuju i na pijaci, među prodavcima

Prevare, krađe, razbojništva sa upotrebom sile i oružja postali su sastavni deo srpskog „folklora“ poslednjih godina. Prema statistici Policijske uprave u Vranju tokom 2007, 2008. i u periodu januar-jul 2009. godine bilo je 1.027 krivičnih dela teške krađe, 458 krađa i 49 razbojništava, uz pet razbojničkih krađa. Brojke ponekad mogu zavarati ali, prema rečima Saše KRSTIĆA, inspektora za suzbijanje imovinskih delikata u Policijskoj upravi (PU) Vranje, to je u rangu srpskog proseka, s tim što kod nas nema slučajeva sa fatalnim ishodom za razliku od nekih drugih gradova.
Struktura izvršilaca je takva da se najčešće narkomani pojavljuju kao obijači prodavnica, butika, kioska, automobila i specijalizovanih radnji tehničke robe. S druge strane, policija ima određenu vrstu kontrole nad osobama koje pribegavaju teškim krađama i razbojništvima, što uz visok procenat rasvetljavanja dela (vidi okvir) svakako predstavlja važnu stvar u okviru opšte prevencije.
Vranjske: Gospodine Krstiću, ko u ovom gradu obija stanove, kuće, prodavnice, garaže, automobile?
Krstić: Stanove i kuće obijaju nešto potkovaniji kriminalci ili „ekipe“, a prodavnice, garaže i automobile narkomani, jer im je potreban novac za drogu. U ekipama ponekad ima i žena, ali se njihova uloga svodi na prikupljanje informacija uoči krađe.

KRIMINALCI SVETSKOG RANGA

„Potkovaniji“ krimilaci? Ima li u Vranju ljudi „specijalizovanih“ za ovu vrstu kriminala?
– Da. Desetak „vrhunski obučenih“ i iskusnih kriminalaca za obijanje stanova i kuća. Zanimljivo je da oni po pravilu imaju „učenike“, pa i kad zaglave u zatvoru ostave nasledniku „alat i znanje“. Ovi rade za njih dok su iza rešetaka. Čak im šalju „prihod“ u zatvor.
Neki su se ljudi odavde proteklih godina posebno isticali u obijanju kuća i stanova. Ne samo u Vranju, već širom Srbije. Gde su oni sada, ne viđamo ih?
– Dvojica su top kriminalci, ali trenutno nisu aktivni. Jedan je nedavno, nakon što je izdržao kaznu zatvora zbog obijanja kuća i stanova, ponovo uhapšen. Na licu mesta, prilikom napuštanja provaljenog stana, uhapsile su ga kolege PU u Pirotu. U poslednje vreme radio je kao „soler“ na području Pirota, Kruševca i još nekih srpskih gradova. Ne i u Vranju. Drugi je trenutno u pritvoru gde čeka na izdržavanje kazne zatvora od pet i po godina po optužbi za silovanje.
Kako su organizovani ostali lokalni kriminalci ove fele koji su na slobodi?
– Solidno. Obično su to grupe od dva-tri kriminalca. Praksa je da jedan vozi, drugi pazi da neko ne naiđe, a treći ulazi u stan. Stan ili kuća se, naravno, prethodno „tipuju“. Prati se ponašanje vlasnika u dužem periodu. Lopovi se u komšiluku predstavljaju kao distributeri ili majstori raspitujući se, obično kod starijih, lakovernih osoba, „gde su komšije, kako su, šta rade“. Tako saznaju i broj telefona koji im je neophodan radi provere prisustva vlasnika.
Koliko su lokalni kriminalci tehnički i tehnološki opremljeni za vršenje krivičnih dela koja spadaju u ovu oblast?
– Ne naročito. U policijskom žargonu, koriste „podesne predmete“ – šrafcigere, pajsere i vrlo popularne „lomilice“ (modifikovan francuski ključ) koje služe za lomljenje metalnog dela, odnosno jezička brave. Sitniji lopovi i narkomani ponekad koriste „jeftine“ metode obijanja – razvaljivanje nogom ili lomljenje izloga kamenom. Napominjem da je PVC stolarija vrlo laka za obijanje. Brave su plitke, lako se savijaju i lome. Za minut je sve gotovo.
Šta lopov radi kad se nađe u stanu ili kući? To u psihološkom smislu nije nimalo naivna situacija, imajući u vidu da se u 99 odsto slučajeva ta osoba nađe u prostoru koji mu je potpuno nepoznat?
– Prioritet im je da po ulasku pronađu alternativan izlaz iz kuće za slučaj bekstva. Idealno je ako je na suprotnoj strani od ulaza. Onda dvojica vrše totalnu premetačinu koja traje najviše pet do deset minuta. Čak i ako ih neko zatekne, izbegavaju sukob i odmah beže.
Kako pronađu novac ili nakit kada im je stan potpuno nepoznat?
– Naši ljudi imaju neke navike koje nikako ne menjaju, što olakšava stvar lopovu. Recimo, novac obično čuvaju u spavaćoj sobi u regalu, a zlatan nakit po pravilu u nekoj kutiji, kristalnoj čaši ili posuđu u vitrini trpezarije.
Praksa je da se domaćinstva najčešće obijaju leti kada su ljudi na moru. Ali, policijsko iskustvo govori da to ne mora biti pravilo, zar ne?
– Tako je. Stanovi i kuće obijaju se i zimi, posebno u periodu velikih krsnih slava. Mnoge porodice ne razmišljaju da, ukoliko svi članovi odu na slavu kod rođaka ili prijatelja, njihov stan, odnosno kuća postaje laka meta za lopove. Te su krađe najčešće između 16 i 21 sat. Ovo važi i kada ljudi odu na svadbu. Sasvim je drugi tajming lokalnih lopova, najčešće ogrezlih u narkomaniju, kod obijanja prodavnica. To je oko tri, četiri sata ujutro.
Gde još lopovi tipuju ljude?
– Posebnu opreznost savetujem prodavcima na pijacama ili ljudima koji čekaju red u bolnici. Često ih lopovi tamo „ispipaju“, pa odu i opljačkaju ih dok su odsutni.
Postoji li neki karakterističan slučaj prevare završene krađom?
– Da. Nedavno su jednog čoveka iz Vranjske Banje neke osobe savetovale da zbog finansijske krize povuče novac iz banke. Plasirali su mu priču da mu pare tamo nisu bezbedne i da će ga banka prevariti. On je podigao 32.000 evra. Nakon par dana lopovi su mu odneli sav novac.

CIGARETE I SALAME

A šta se krade iz prodavnica?
– Cigarete, alkohol, suhomesnati proizvodi. Mnogo su, međutim, zanimljivije prodavnice tehničke robe odakle se najčešće odnose mobilni telefoni, DVD i CD uređaji, kompjuteri i laptopovi.
Za nepune tri godine, od početka 2007, bilo je svega pedesetak razbojništava. Kakvi su to oblici, imajući u vidu da se radi o težim krivičnim delima od krađa i teških krađa?
– Radi se uglavnom o otimačini na ulici. Osoba se delimično maskira kapuljačom ili kačketom, pa ženi ili devojci otme torbu. Mesta napada su najčešće gradski park i sportski centar. Napadačima su posebno interesantne žene koje se same vraćaju s posla posle 22 sata. Žrtvu prate i u pogodnom momentu pritrče s leđa, zgrabe torbu i beže. Ukoliko ima otpora, zadaju udarac pesnicom ili odgurnu žrtvu. Sreća je da dosad u tim prilikama nismo imali slučajeve težih posledica po žrtve napada.
Kako da se vlasnici stanova i kuća odbrane od lopova u vreme kada odu iz kuće na duže ili kraće vreme?
– Već sam pomenuo da treba nekog da zaduže da svakodnevno obilazi njihov stan ili kuću. Ako odu na slavu ili svadbu mogu I da ponesu novac sa sobom. Takođe, mnogi ljudi ne znaju da u lokalnim bankama mogu da na deset, petnaest dana iznajme sef gde će im se čuvati dragocenosti. Lopovi ne idu na more, pa valja biti obazriv. Apelujemo na građane da nam se jave uvek kad primete nešto sumnjivo oko svoje kuće ili u komšiluku. To mogu učiniti uz punu diskreciju, telefonom ili lično. Uostalom, mnogo smo kriminalaca uhapsili upravo uz njihovu pomoć.

PROFIL
Saša Krstić rođen je 1972. godine u Vranju gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju „Bora Stanković“. Nakon toga diplomirao je na Višoj školi za unutrašnje poslove u Zemunu. U Odeljenju kriminalističke policije PU Vranje zaposlio se 2001. godine, na poslovima inspektora za suzbjanje imovinskih delikata koje obavlja i danas. Po zvanju je policijski narednik prve klase. Specijalizovan je za krivična dela teških krađa. Za učinak u suzbijanju ove vrste kriminaliteta više puta je nagrađivan. Neoženjen je.

BROJKE
Karakteristično je da broj teških krađa opada po godinama – 2007. bilo ih je 506, prošle godine 375, a do jula ove godine 146. Ima li napretka u rasvetljavanju?
– Procenat raste kao i za druge imovinske delikte. Pretprošle godine rasvetlili smo 54, prošle 55,16, a ove 61,03 odsto krivičnih dela teške krađe. Procenat raste i kod razbojništava. Kada imate takve, praktično dvostruko pozitivne rezultate u vidu smanjenja broja dela i povećanja procenta rastvetljavanja, ne možete a da ne zaključite da iza toga stoji kvalitetan i efikasan policijski rad.

„GROT“ I „ROUZ“
Pre nekoliko godina desila se otimačina dvomilionskog iznosa za plate rudara u „Grotu“ u režiji maskiranih razbojnika na lokalnom putu, a potom i pljačke kazina „Rouz“ sa sličnim kriminalnim dekorom. Dokle su stigle istrage?
– Policija je raspolagala određenim informacijama koje su ukazivale na moguće izvršioce, ali je istraga stala i slučajevi nisu procesuirani zbog nedostatka dokaza protiv ljudi na koje je pala sumnja. Zato su ta dela ostala nerasvetljena.