Dinastija osvaja Prvonek

Pa šta je sad to problem? Ispostavile su se potrebe za angažovanje na brani za kontrolom arhitektonskom uređenju, dečko je došao na određeno vreme, nigde ne radi, i šta je strašno to?

Stojan Dimčić, direktor vranjskog „Vodovoda“, zaposlio je svog sina Gorana u preduzeću na čijem je čelu, glasi vest koja je dobrano uzdrmala ovdašnje javno mnjenje. Tako posle afere sa zapošljavanjem supruga nekih funkcionera Demokratske stranke, socijalisti se vraćaju oprobanoj praksi zloupotrebe položaja i nepotizma. Dimčić je inače dugogodišnji direktor „Vodovoda“ i graditelj brane „Prvonek“, na kojoj već radi njegov vrlo bliski rođak Goran Petrović. Mlađi Dimčić za sada je primljen na tri meseca, naravno zbog povećaog obima poslova, bez ikakvog konkursa ili poštovanja sličnih zakonskih normi, a u čitavoj priči ni njegov otac, ali ni drugi viđeniji socijalisti, ne vide ništa loše ni sporno, budući da je Goran diplomirani arhitekta, i kao takav „mora negde da radi“. Naročito je zabrinjavajuća činjenica da u ovom slučaju niko iz vlasti ne vidi ništa loše, uz ideju da „našoj deci ne sme da bude hendikep to što su im roditelji na nekoj funkciji“.

DEČKO ZA KONTROLU

Naravno, ali to ne sme da bude ni prednost, kako je ovde očigledno slučaj, seiri čaršija, nemoćno posmatrajući najnoviju zloupotrebu lokalnih moćnika.
Sa druge strane, javnost je zapanjena količinom osionosti koja je ovom prilikom demonstrirana, i sa pravom se pita dokle može da ide bezobrazluk onih koji ovde decenijama drže vlast. Imaju pravo da rade i ostale vranjske nezaposlene arhitekte, pa ih niko ne sagledava, očigledno zato što nemaju sreće da su im roditelji nezamenljivi funkcioneri lokalne vlasti. Prema rečima Silvane Gavrilović, predstavnika za štampu vranjske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, u Vranju trenutno na posao čeka pet diplomiranih inžinjera arhitekture.
– Od toga, četiri su žene, a troje kandidata već imaju određeno radno iskustvo – kaže Gavrilovićeva.
Stojan Dimčić je rešenje o zapošljenu svog sina Gorana potpisao 17. avgusta ove godine, i bio je krajnje neprijatno iznenađen kada je na „Open deju“ SPS-a morao da odgovori na pitanje da li je to istina.
– Pa šta je sad to problem? Ispostavile su se potrebe za angažovanje na brani za kontrolom arhitektonskom uređenju, dečko je došao na određeno vreme, nigde ne radi, i šta je strašno to? Privremeno je angažovan, i zato nije bilo konkursa – objasnio je doslovno Dimčić.
On nije želeo da ulazi u pojedinosti i pojasni kako je to tek sada, četiri godine po otvaranju brane, došlo do potrebe za „kontrolom arhitektonskom uređenju“, kako se ona nije javila ranije i kako je jedan tako krupan posao poveren „dečku“ bez ikakvog radnog iskustva. Među prisutnim socijalistima na „Open deju“ vladala je neprijatna tišina. Gradonačelnik Miroljub Stojčić se došaptavao sa Zoranom Antićem u pokušaju da sazna zna li bilo ko bilo šta o ovom najnovijem kadrovskom rešenju, ali bezuspešno. Upitan da li je tačno da i njegov bliski rođak, Goran Petrović, radi na „Prvoneku“, Dimčić je, posle početne zbunjenosti, krenuo u ofanzivu.
– Što ti sada to ispituješ? Pa on tamo radi 15 godina, od prvog dana. I tačno je da su sva četvorica vranjskih hidroinžinjera zaposleni u „Vodovodu“. Radi se o kvalitetnim ljudima koji su potrebni ovom gradu, ovoj zemlji i objektima koji se grade. Potrebe iziskuju da se svako zaposli. Na sva zvona se zvoni da se kadrovi zapošljavaju, a mi smo u situaciji da kadrovi koji završe određene struke odu na druga mesta, a mi ostajemo bez kadrova – uveren je Dimčić.
Socijalisti nisu, naravno, bili preterano voljni da komentarišu najnovija kadrovska dešavanja, ali je iz njihovih redova procurelo da je Dimčić praktično zloupotrebio volju partije da pomogne. Naime, neposredno pre nego što će on zaposliti sina u „Vodovodu“, održan je sastanak najužeg rukovodstva SPS-a, na kome je bilo reči o svim pitanjima. Dimčić se, kaže legenda, žalio prisutnima kako mu je sin nezaposlen, Stojčić mu je, kažu, dobacio „pa, zaposli ga kod sebe u firmu“, svi su se slatko nasmejali, ali je na kraju stvar izašla na ozbiljno.
Zoran Antić, sekretar vranjskih socijalista, kaže da nije upoznat sa pričom, ali da smatra da je čitava stvar regularna.
– Eto, i od Čede Stošića ćerka je arhitekta, i možda jedna od najboljih studenata. Supruga Gorana Dimčića je nezaposleni stomatolog. Kako ova država misli da zbrine mlade porodice? Možda nije u redu što je to urađeno kako je urađeno, ali ima li taj diplomirani arhitekta pravo da negde radi? – pita se Antić.
On vraća priču na prethodnu koaliciju SPS sa DSS i radikalima, tvrdeći da se na prste mogu nabrojati zaposleni socijalisti u to vreme. Antić vrlo direktno objašnjava kadrovsku politiku svoje stranke, koja se pomalo razlikuje od proklamovane partijske brige za pružanje „jednakih šansi svima“.
– Svi oni koji su na bilo koji način pomogli uspeh SPS će biti zaštićeni i biće im omogućeno da dobiju svoje parče hleba. Partija će stajati iza toga. Pri tome, nipošto ne mora da bude naš čovek. Pomogli smo petoro ili šestoro ljudi a da nisu imali nikakav kontakt sa strankom. Lično mislim da u ovom slučaju Dimčić nije prekršio ni zakon, ni etički kodeks – kaže Antić, uz tvrdnju da „niko ko ima kvalitete neće ostati bez pomoći SPS“.
Najgorljiviji branitelj Stojana Dimčića, mada ni od koga prozvan, bio je načelnik Pčinjskog okruga Budimir Mihajlović.
– Svi mi koji smo na nekim fiunkcijama imamo decu. Treba li to da im bude hendikep? Da ja ne mogu da zaposlim ćerku jer sam načelnik, i jer ima i drugih, naravno? Treba da se vidi da li taj dečak, koga je Stole zaposlio po zakonu na tri meseca, može da odgovori zadacima koji su mu povereni. Diplomiranim mladim ljudima ne sme da bude prepreka što su im roditelji na funkcijama – smatra Mihajlović.
Da li to i on, možda, ima dete stasalo za zapošljavanje?

RODITELjSKI HENDIKEP

Začudo, ni DS, socijalistički koalicioni partner, nema posebno drugačije mišljenje. Zamenik gradonačelnika Igor Andonov, uz ogradu da Gorana Dimčića „lično zna kao dobro i vrednog čoveka“, kaže da neke stvari javnost ipak mora da razume.
– Ne bi smelo da rođaci funkcionera zbog toga budu ugroženi. Svako ima pravo da radi, i ako postoji radno mesto čije zahteve neko može da zadovolji, ne bi smelo da bude problema. Ako neko dobro radi, šta ima veze čiji je? Lično, dao bih šansu svakome – kaže Andonov.
I tako, ispada da niko nema mnogo protiv činjenice da je Stojan Dimčić zaposlio rođenog sina u „Vodovodu“, firmi na čijem se čelu nalazi. Mada je sve u ovoj priči relativno, ima i mnogo pitanja koje traže odgovore. Na primer, ako postoji radno mesto za arhitektu u „Vodovodu“, zašto nije raspisan konkrus kako bi se ono popunilo? Zašto je, ako je arhitekta bio nepohodan, zaobiđen zakon, pa mlađi Dimčić uveden na mala, umesto na velika vrata? Zašto je, kojim to tehnikama i po kojim kriterijumima baš on izabran, od silnih drugih vranjskih arhitekata, da se brine o Brani? I ima li kraja licemerju onih koji tvrde da je ovaj posao legalan da legalniji ne može biti? Naime, nije pitanje da li deci ili rođacima funkcionera posao njihovih roditelja treba da bude hendikep, nego je pitanje da li deci onih ljudi koji nisu funkcioneri treba da bude hendikep to što im roditelji nisu na funkciji. Da jesu, mogli bi da je u privatne svrhe upotrebljavaju kako im padne na pamet. Kad nisu, mogu samo da se nadaju da će se nekada, negde, zaposliti, ako preostane mesta od svih rođaka funkcionera koji imaju pravo na rad i nemaju hendikep da im roditelji nisu funkcioneri.
Što se samog „Vodovoda“ tiče, tu problema nema. Dimčić Stojan Branu gradi, njegov rođak Goran Petrović njome upravlja, a sin Goran Dimčić će se brinuti o njenoj arhitekturi. Dinastija Dimčić tako je potpuno osvojila „Prvonek“, i nema nameru da ga napušta. I u tome, vidi se, ima opštu podršku.

ZAHTEVI
Zoran Antić otkriva da je lično u „Simpo“ vodio dvadesetak ljudi sa trećim stepenom ili srednjom stručnom spremom da traže posao. Prema njegovim rečima, tamo im je ponuđena plata od dvadesetak hiljada dinara, topli obrok i prevoz, dakle „fantastični uslovi za rad“.
– Od ovih 20, ni jedan se nije zadržao u proizvodnji, nego su svi hteli da rade kao stražari, kuriri, nosači magle i sve ostalo. A partija im je izašla u susret. Juče sam primio 34 stranke, a 32 su od mene tražile da prekršim zakon da bih im pomogao. Kako mislite da mi na taj način funkcionišemo? – pita se Antić.

KODEKS
Snežana Mišić, predsednik Saveta za praćenje primene Etičkog kodeksa, inače član DS, kaže da u tom savetu „niko nije protiv zapošljavanja“, ali da mora da se zna neki red.
– Ispada da Savet mora da ide od firme do firme kako bi saznao šta se u njima dešava. Raspravljaćemo i o tom pitanju i doneti zaključke pre održavanja naredne sednice Skupštine – najavljuje Mišićeva.

GLAS NARODA

KO SE ZAPOŠLjAVA PREKO VEZE?

Dragoslav Stošić (45), nezaposlen
– Ko ima pare.

Dragoslav Dimitrijević (40), radnik
– Oni koji imaju svoje ljude na visokim funkcijama.

Milan Stošić (65), penzioner
– Nema posla bez veze i novca.

Dobrivoje Pešić (68), penzioner
– Ako nisi politički opredeljen, nemaš posao.

Srećko Jašarević (41), radnik
– Ako imaš pare imaš i posao.