Velike pare “na lepe oči”

Nemam nikakav pisani ugovor, uostalom uobičajena je praksa da se ugovori potpisuju „u hodu“, jer se polazi od toga da se radi se o odnosu poverenja između reditelja i pozorišta za koje radi

U Srbiji ne postoji zakon koji bi regulisao način funkcionisanja pozorišnog života, pa je zato teško utvrditi šta je u pravom interesu Vranja i njegovog teatra, oko koga se poslednjih meseci digla velika galama.

MILION – UOBIČAJENI HONORAR

Događaji vezani za autorska prava, neisplaćene honorare, nepostojeće ugovore i ostale „pozorišne marifetluke“ , kulminirali su nedavno tužbom Opštinskom sudu u Vranju koju je podneo reditelj Jug Radivojević protiv Pozorišta „Bora Stanković“, za neisplaćeni honorar od milion dinara za predstavu „Krvave svedbe“.
– Nemam nikakav pisani ugovor, uostalom uobičajena je praksa da se ugovori potpisuju „u hodu“, jer se polazi od toga da se radi se o odnosu poverenja između reditelja i pozorišta za koje radi. Kad sam počeo da radim predstavu „Krvave svadbe“ moj otac Radoslav, koji je bio dugogodišnji direktor Pozorišta, već je bio teško bolestan, pa nismo ni stigli da potpišemo ugovor. Nažalost, on je umro početkom ove godine i ja nisam potezao pitanje honorara. Računao sam da će sami da se sete. Ali, kako se nisu setili rešio sam da podnesem tužbu – priča vidno uzbuđen Jug RADIVOJEVIĆ.
Navodeći da u Srbiji skoro da nema teatra za koji nije režirao i da mu niko nije ostao dužan, kaže da mu ni u snu nije padalo na pamet da će mu se to desiti u Vranju gde je odrastao i započeo svoju karijeru. Radivojević takođe objašnjava da mu po Zakonu o autorskom honoraru sleduje nadoknada bez obzira da li je ugovor potpisan ili ne.
– Pre tužbe pokušao sam da se dogovorim o vansudskom poravnjanju sa direktorom Nebojšom Cvetkovićem, koji mi je rekao kako on ne sme ništa mimo gradske vlade. Angažovao sam advokata, stručnjaka za ovu oblast, i uveren sam da ću ih na sudu dobiti. Cvtkoviću sam rekao da bih pristao da mi, ako nemaju novac, plaćaju i u ratama. Međutim, on o tome ne odlučuje, već gradska uprava kao osnivač pozorišta, koja smatra da mi se ne duguje ništa pošto nemam ugovor. Međutim, u Zakonu o autorskom honoraru jasno stoji da mi ugovor uopšte i nije potreban da bih dobio svoj honorar – objašnjava Radivojević.
– On dodaje da je milion dinara njegov uobičajeni honorar, te da je u Vranju radio po znatno nižoj ceni, s obzirom na to da je i režirao i adaptirao tekst, postavio scenografiju, kostime, odabrao muziku. Radivojević navodi i da se lako može utvrditi kolike je honore dobijao u drugim pozorištima, ali da čak i nije potrebno da se neko trudi oko toga jer će on sudu predočiti sve dokaze.

VEZANE RUKE

– Cvetkoviću su „vezane ruke“ iako je bio potpuno raspložen za razgovor i dogovor sa mnom. Ali, sve i da hoće nešto da preduzme on jednostavno ne sme, jer je u pitanju čisto politička stvar. Mene to, u suštini, uopšte i ne zanima jer ću honorar od „Krvavih svadbi“ pokloniti u humanitarne svrhe. Ovim ću da im pokažem da mi nije cilj da „ojadim“, kako neki kažu, vranjsko pozorište – zaključuje Radivojević.
Sa druge strane, Nebojša Cvetković, aktuelni direktor Pozorišta „Bora Stanković“ pojašnjava da stvari ne stoje baš tako:
– Radivojević je 6. maja uputio zvanični dopis Pozorištu u kome traži da mu se isplati honorar od milion dinara, koji sam ja prosledio Gradskom veću. Oni su 12. juna na svojoj sednici doneli odluku u kojoj stoji da nikakvih isplata bez potpisanih ugovora sa Pozorištem neće biti. Pozorište se finansira iz gradskog budžeta, pa je sasvim jasno da ću ja slediti svaku odluku gradske vlade. Na računu nema para za honorar Radivojeviću, pa i da se donese takva odluka to će morati da bude urađeno iz budžeta grada. Uostalom, ja sam tek od aprila ovde, tako da mogu da pričam samo o događajima koji su usledili posle toga.
Na naše pitanje koliko će spor i Radivojevićeva najava da u Vranju više nikada ništa neće režirati, štetiti ugledu Pozorišta „Bora Stanković“, Cvetković je kratko prokomentarisao:
– Nije valjda Jug Radivojević jedini dobar i cenjeni reditelj u Srbiji. Ako neće on, ima ko hoće.
Kako će sve da se završi videće se 28. septembar zakazano prvo ročište u Opštinskom sudu u Vranju.