Političari su obećavali kule i gradove

Eko Taxi Vranje

Političari su obećavali kule i gradove

Iako je „Zamber“ zajednički posao države i Savasa, jednog šarlatana i prevaranta, danas se svi prave blesavi. Stupio sam u kontakt sa savetnikom ministra Dinkića, koji je obećavao, kao i Savas, da će rešiti problem, pa ništa. Tražio sam pomoć i od lokalne samouprave, ali ni oni nisu mogli da pomognu



„Meteor“ postoji od 2005. godine i zapošljava 35 ljudi, a bavi se isključivo građevinarstvom, odnosno izgradnjom po sistemu ključ u ruke. Vlasnik ovog preduzeća je građevinski tehničar Boban Zlatanović, koji je u poslu već 30 godina. Iako iza sebe ima niz uspešno završenih objekata, izgradnja „Zamberove“ hale umalo ga nije dovela do bankrota. Projekat države vredan šest miliona evra je propao, pa je Zlatanović problem predao u ruke advokata i suda. Licitacija za prodaju zemljišta i nedovršene hale zakazana je za 25. avgust, a sudski veštaci procenili su da sve to vredi oko dva miliona evra.
– To je početna cena, ispod toga neće moći da se ide, a sva pravna i fizička lica koja su zaintersovana mogu da se jave i da to otkupe. Nisam se interesovao da li se neko prijavio za licitaciju, ali smo mi kao firma u štampi objavili da je raspisana – kaže Zlatanović.

VEROVAO SAM DRŽAVI

Vranjske: Koliko vama duguje „Zamber“, odnosno njegov vlasnik Jani Savas?
Zlatanović:
Oni meni duguju 926.000 evra na ime osnovnog duga za izvedene radove, plus 308.000 evra na ime kamata. Potrebno je da se plate i sudski troškovi i spoljnotrgovinska arbitraža od preko 30.000 evra. Kada se sve sabere, ukupni dug je oko 1,3 miliona evra.
Kako ste uopšte ušli u posao izgradnje hale za „Zamber“?
– Ja sam u tu priču ušao kao i u sve ostale. Raspisana je licitacija i mi smo dali najbolju ponudu jer spadamo među najozbiljnije izvođače građevinskih radova.
Da li ste tada razgovarali sa Savasom?
– Sa njim sam razgovarao preko 50 puta. Svi su obećavali kule i gradove, brda i doline. Ne samo on, nego i političari. Svi su želeli da se to što pre završi, a ja sam se plašio da li ću i kako moći da završim objekat na vreme, a ne kako ću moći da naplatim. Ispalo je obrnuto.
Kakav je dogovor napravljen u vezi plaćanja?
– Dinamika plaćanja je bila da na svakih mesec dana na papiru ispostavimo situaciju, odnosno opis onoga šta smo uradili, pa da se to overi a onda i plati.
Kada vam je postalo jasno da će biti problema sa naplatom?
– Počeli smo da gradimo na leto 2007, a već krajem te godine sam znao da će biti problema, posle prve uplate od SIEPA (Agencija za promociju izvoza i strana ulaganja; p.a.). Iako je Savas i nama nešto platio, on je potrošio prvu tranšu državnih para za dozvolu, takse, komunalije i kupovinu placa. On je od državnih para kupio plac, ne od svojih, što ja nisam znao.
„Slobodu“ nije kupio od svojih para, kako se tada pričalo!?
– Ne, Savas je kupio „Slobodu“ od para koje mu je dala država. Kada mu je stigla prva tranša od SIEPA, tada je platio „Jumku“. To i danas mnogi ne znaju. Tada sam bio siguran da nešto nije u redu.
Koliko vam je Savas platio?
– Plaćao je, nije da nije. Deo obaveza je izmirio, ali sa zakašnjenjem. Nikada nije poštovao rok koji je bio dogovoren, ni onda kada je imao pare. Govorio je platiću ti sutra, platiću ti u ponedeljak, u utorak, imaćeš svake nedelje po 200.000 evra da brže završimo. A ja sam verovao, plaćanje nisam dovodio u sumnju, jer je iza svega ipak stajala država, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Kažem još jednom, u početku sam razmišljao samo o tome kako da završim objekat na vreme.
Koliko je Savas platio „Meteoru“ za izvedene radove?
– Radovi nisu dovedeni do kraja. Prema ugovoru je nedovršen posao od nekih 500.000 evra za prvu fazu izgradnje i to ne potražujemo jer nismo sve ni završili. Od onoga što smo uradili, Savas je platio pola.
Često ste u vreme izgradnje komunicirali sa Savasom. Kakav utisak je na vas ostavio?
– Savas je neozbiljan čovek, šarlatan, jednostavno prevarant. Pričao je da će prodati fabrike u Rumuniji, u Vijetnamu, da će platiti ono što duguje. Ako neko iks puta kaže da će platiti, pa ne plati, ako dođe do ovoga do čega je došlo, onda je sve jasno. U poslednja dva meseca smo komunicirali isključivo putem mejlova, jer je on bio u Londonu. Nije želeo ni da dolazi ovde.
Šta su vam tada govorili u lokalnoj samoupravi, u SIEPA, u ministarstvima?
– Oni su ga doveli, a onda je sve propalo. Briga njih za privredu. Stupio sam u kontakt sa savetnikom ministra Dinkića, koji je obećavao, kao i Savas, da će rešiti problem, pa ništa. Tražio sam pomoć i od lokalne samouprave, ali oni nisu mogli da pomognu, jer nije bilo na njima da rešavaju problem.
Kako ste poslovali u to vreme? Pretpostavljam da ste se zaduživali?
– Kada sam počeo da radim objekat za „Zamber“, na računu firme imao sam oko 400.000 evra, koji su stalno bili operativni. Zbog toga nisam imao problema, niti sam razmišljao o platama, porezima, nabavci materijala. To su bila obrtna sredstva koja su korišćena u svakodnevnom poslovanju. Zbog „Zambera“ ta sredstva su se istopila, a onda sam morao da uzimam kredite da bih mogao da radim.
Kolko ste morali da platite na ime kamata za kredite koje ste uzimali jer su vam bili neophodni?
– Čist gubitak na poslu sa „Zamberom“ je negde između 100.000 i 200.000 evra, u zavisnosti od toga kada će se i kako prodati objekat na licitaciji. To je neminovno.

KONKURENCIJA SA LOPATOM I MEŠALICOM

Da li ste radili u to vreme i neke druge poslove?
– Jesam, jer da nisam radio, bankrotirao bih. Radili smo sve veće poslove u gradu, pa i van grada, jer smo firma koja spada u najozbiljnije u branši što se tiče kvaliteta rada i poštovanja rokova.
Imate ružno iskustvo sa „Zamberom“. Koliko je teško poslovati u Srbiji?
– Do prošle godine je nešto i moglo da se radi. Naplata je najveći problem kod građevinaca. Radimo mesec dana, pa onda fakturišemo, pa se onda to overava, na šta prođe još 20 dana, što znači da mi svakog investitora maltene finansiramo dva meseca.
Da li vam još neko duguje osim „Zambera“?
– Ima investitora koji nam duguju godinu dana, pa i više. Imamo potraživanja od oko 350.000 evra, kada bi sada sve fakturisali. Ali ne ispostavljamo odmah fakture, jer tada moramo da platimo PDV. Moramo prvo da namirimo državu, a za nas ako ima – ima.
Šta ćete uraditi kada konačno naplatite dug od Savasa?
– „Meteor“ je privatna firma koja ima gotovo kompletnu opremu i mehanizaciju za izvođenje radova. Planiramo da kupimo još neke mašine, napravićemo jednu halu, armirački pogon. Znači, nećemo pare potrošiti na luksuz, nećemo kupovati jahte. Unapredićemo firmu i probati da zaposlimo još nekog radnika.
Šta bi država trebalo prvo da promeni da bi se privrednicima olakšalo poslovanje?
– Uzmimo samo grad Vranje, da ne zalazimo dalje. Ovde postoji strašna nelojalna konkurencija. Mi imamo 35 zaposlenih, plaćamo poreze i doprinose, plaćamo sve takse, firmarine. A sijaset je firmica koje imaju samo vlasnika. Većina njih radi na crno, a ima ih iz Preševa, Bujanovca, Vranja. Ti vlasnici imaju samo jednu lopatu i mešalicu, ali odu na pijacu, sakupe radnike i rade. I sad, ja dajem ponudu i oni daju ponudu. Kakva je to konkurencija? Oni su nelojalna konkurencija, a niko ništa ne preduzima, niti koga interesuje šta se dešava. Trebalo bi zavesti red, da se zna ko može da radi, ko ima zaposlene radnike, ko je za šta licenciran i ko koje radove može da izvodi. Inspekcija bi trebalo da obavi svoj deo posla, da vidi koji se materijal ugrađuje, koji kvalitet se dobija.
Da li ste se na nelojalnu konkurenciju žalili državnim organima?
– Nemate kome to da kažete. Niko se ne sekira za nas. Izgleda da nije država stvorena zbog ljudi, nego da smo mi stvoreni zbog države. Obrnut je sistem. A, i ne želim da se na taj način bavim time, postoje ljudi koji su plaćeni za to, imamo vlast koja vodi ovaj grad, pa neka oni razmišljaju.


PDV MORA DA SE SMANjI
Pretpostavljam da kod vas uredno dolaze sve vrste kontrole.
– Da, kod mene dolaze i građevinska, i poreska, i inspekcija zaštite na radu, svi redom. A, moja firma je jedna od retkih u gradu, pored „Alfe“ i možda još nekoliko, koja je uradila procenu rizika radnih mesta, u skladu sa onim što predviđa Zakon o radu. To je obaveza za koju su kazne strahovite i iznose preko milion dinara.
Šta mislite o najavi da se promeni stopa PDV-a?
– Mi smo tu nemoćni. Mislim da se PDV ne mora smanjiti, ali bi ga trebalo ustrojiti tako da ga plaćamo tek onda kada naplatimo svoja potraživanja. Mi sada iz straha ne smemo da ispostavljamo račune, jer prvo moramo državi da platimo njeno. A, ne smemo da ne platimo PDV jer su kazne astronomske.
Da li bi smanjenje poreza i doprinosa na zarade omogućilo novo zapošljavanje?
– To bi nam pomoglo, ali mi sada ne možemo da zapošljavamo ljude iz drugih razloga, pre svega zbog nelojalne konkurencije. Svestan sam da nema posla, da ljudi moraju nečim da se bave da bi mogli da prežive i da nelojalna konkurencija ne može potpuno da se iskoreni. Ali neka se smanji za 90 odsto, neka se dovede u okvire koji bi bili podnošljivi i za nas.



  • Ostavi komentar