Na jugu Srbije nema prostitucije

Prostituciju niko ne prijavljuje policiji. Prostitutke, a ni korisnici „usluga“ nemaju interesa da svedoče, jer postoji obostrano zadovoljstvo takvim odnosom. Kad dođe do sukoba, prostituka, prikrivajući pravo „zanimanje“, obično muškarca optužuje za silovanje

Pre nešto više od dve godine, neposredno nakon obelodanjivanja afere prostituisanja štićenica lokalnog Doma za nezbrinutu decu u „Vranjskim“, čitava Srbija brujala je o maloletnicama iz našeg grada koje za deset evra „prodaju“ svoja tela u Preševu, Bujanovcu i Vranju. Javnost je bila šokirana informacijom iz štampe da na jugu Srbije postoje makroi, narkodileri i razni kriminalci spremni da devojčice uzrasta od četrnaest do šesnaest godina seksualno eksploatišu. Silom, prevarom ili uz pristanak devojčica – svejedno. Prvi put smo čuli da je jedan taksista neke devojke iz Doma u više navrata odvozio na periferiju Bujanovca gde ih je seksualno iskorišćavao uz primenu sile. Kao i da se devojke, pod dejstvom raznoraznih narkotika, lagano uvode u svet dobrovoljne prostitucije u više objekata u pomenute tri opštine. Usledile su priče o tzv. „školskoj prostituciji“ u Vranju, o devojkama koje rado odlaze u Preševo i Bujanovac da bi se bavile „najstarijim zanatom na svetu“. Učestalo snimanje erotskih scena srednjoškolaca mobilnim telefonima dodatno je uznemirilo roditelje. Stvari malo primirile, ali je I dalje nepoznato kolika je, nakon svega, trenutna opasnost od ekspanzije prostitucije na ovom području.
Miodrag KRSTIĆ, inspektor Policijske uprave (PU) Vranje za krvne i seksualne delikte, osamnaest godina prati kriminalitet u ovoj oblasti na jugu Srbije i najpozvaniji je za razgovor o temama vezanim za prostituciju.
Vranjske: Gospodine Krstiću, jedna je devojka našem kolegi pre nekoliko godina bukvalno rekla: „Idemo sa Albancima. Pa, šta? Oni su dobri i pažljivi, nikad nas ne psuju. Išla sam dobrovoljno, ti ljudi nas izdržavaju“. Ta je rečenica bila vrlo zabrinjavajuća za roditelje i društvo u celini. Da li se to zaista dešavalo?
Krstić: Postojale su priče. I ništa više od toga. Takve insinuacije, o kojima su pisali lokalni, ali i prestonički mediji, nikada nisu dokazane. Ni danas nema potvrde da se to događa. U PU Vranje nije stigla nijedna krivična prijava, čak ni anonimna dojava da postoje takve devojke među srednjoškolkama. Ni mi operativnim radom na terenu nismo došli do takvih saznanja.

STATISTIKA NE POSTOJI

Čak i da nema organizovane kriminalne mreže u sklopu koje se podvode devojke , da li su vam mogli promaći neki, pojedinačni slučajevi ili samoinicijativno prostituisanje među srednjoškolkama?
– Garantujem da nam nije mogao promaći ni jedan takav slučaj. Najpre, ako neko redovno vozi devojke u Bujanovac ili Preševo, kao što se pričalo, taj bi morao kad-tad biti zaustavljen od strane saobraćajne policije. Iskusni policajci odmah uoče sumnjive osobe u takvom transportu. Reaguju ako su vozila upadljiva ili se često kreću na tim pravcima. Posebno ne bi promakao kombi u kome se na okupu nalaze mlade srpske devojke i Albanci, o čemu se najčešće šuškalo.
A, ako im ipak promakne?
– Ako promakne saobraćajcima, tu su naše redovne kontrole sumnjivih objekata u tim mestima. Razgovaramo sa osobama koje deluju kao moguće prostituke, obavljamo informativne razgovore. Delujemo, dakle, preventivno, ne samo po prijavama. Međutim, naše provere ne ukazuju na postojanje prostitucije. Jednostavno, na terenu vidite da je sve u rangu „naduvanih“ priča.
Vaš kolega Siniša Antonijević, inspektor za suzbijanje trgovine ljudima, izjavio je nedavno našem listu da se devojke za seksualnu eksploataciju regrutuju najčešće iz škola trbušnog plesa i agencija za manekene. Svedočio je o pronađenim devojkama iz okoline Pančeva u preševskim kafanama. Da li se tu radilo o prostituciji?
– Ne. Kao što nikada nije zabeležen slučaj „regrutovanja“ devojaka za prostituciju među manekenkama ili trbušnim plesačicama. Niti je bilo sličnih dojava građana, niti smo mi nešto uočili na terenu.
A „Priče iz Doma“?
– Saslušavana je jedna maloletnica u vezi te čuvene, rekao bih, više medijske afere. Procesuirane su neke osobe za druga krivična dela, ali nije bilo naznaka da je reč o prostituciji. Znate, oštećena strana nikada neće da kaže da se prostituiše, već onoga ko je eventualno zloupotrebi, ne plati i slično, optuži za drugo krivično delo. Obično za silovanje.
A šta je tačno utvrđeno kod štićenica iz Doma?
– Posle policijske istrage, slučaj je procesuiran, a sva naša saznanja dostavili smo tužilaštvu. Svaka šira priča ugrozila bi postupak u tom predmetu koji još uvek traje.
Imate li, inače, registrovanih slučajeva bilo kakvog oblika prostitucije na području koje pokriva PU Vranje?
– Praktično ne postoji policijska statistika. Mnogima će neverovatno zvučati podatak da poslednjih sedam, osam godina nemamo prijavljeno nijedno krivično delo podvođenja i omogućavanja vršenja polnog odnosa ili posredovanja u prostituciji. Bio je pre toga jedan slučaj, ali je i tada promenjena kvalifikacija krivičnog dela. Osim toga, prostituciju je, čak i kad zaista osnovano sumnjate, vrlo teško dokazati.
Kako to tumačite? Da li je moguće da ovde nema prostitucije, a praktično je javna tajna da je ima, čak i u nekim ugostiteljskim objektima u Vranju?
– Čak i kad dobijemo takvu dojavu, odemo na lice mesta i tamo zateknemo neke devojke zaposlene, na primer, kao konobarice, koje po pravilu tvrde da nemaju veze sa prostitucijom. Objasne da tu konobarišu, da im je lepo, da su gazde korektne i staraju da se o njima na najbolji način. Znači, čak i kada bi neka dojava bila tačna, nema dokaza o tome i jako je teško obezbediti.
Zbog čega?
– Najpre, obe strane imaju interes da ćute. Ako se neka žena, devojka, pa čak i maloletnica bavi prostitucijom, ona od toga zarađuje novac. Možda od toga obezbeđuje egzistenciju ili živi vrlo lagodno. Nasuprot tome, zadovoljna je i druga strana, jer dobije ono za šta plati. Čak i kad dođe do narušavanja njihovog međusobnog odnosa, oni se međusobno štite.
Ipak, u tom odnosu verovatno ponekad bude nepredviđenih događaja iz kojih se izrode sudske istrage i procesi, kako rekoste, za neka druga dela. Kako se onda obično preimenuje eventualna prostitucija?
– Obično se ti slučajevi podvedu pod neko od preostalih krivičnih dela protiv polne slobode koje predviđa Krivični zakonik.

PROSTITUCIJU JE TEŠKO DOKAZATI

Koja su to dela?
– Nedozvoljene polne radnje, obljuba sa detetom ili vanbračna zajednica sa maloletnikom. Takve smo slučajeve imali ovde. Istražili smo ih, procesuirani su, a dokazi dostavljeni nadležnom tužilaštvu na dalje odlučivanje. Zbog prirode tih dela i činjenice da je reč o maloletnim licima, objavljivanje takvih podataka bilo bi protivzakonito.
Šta policija preduzima nezavisno od eventualnih prijava koje ukazuju na prostituciju? Delujete li preventivno, kontrolišete li sumnjive objekte?
– Redovno. U Vranju, na primer, nema ulične prostitucije. To svi znaju. Nema je ni u drugim opštinama u okolini. Čak i da ima nekih oblika, prikriveni su. Operativnim radom na terenu proveravamo sve sumnjive slučajeve. Ulazimo u kafane, restorane, motele, čak i u stanove sa nalogom ako je to potrebno. Legitimišemo, obavljamo ispitivanja i osmatranja. U okolnim opštinama policajci imaju svoje sektore i proveravaju sumnjive slučajeve. Morali bi znati da neka devojka odavde ide recimo kod Albanca u Bujanovac radi prostituisanja. Ubeđen sam da toga nema i da građani ne treba da brinu, jer stvari držimo pod kontrolom.

PROFIL
Miodrag Krstić rođen je 1965. godine u Trgovištu. Osnovnu i srednju ekonomsku školu završio je u Vranju. Godine 1989. diplomirao je na pravnom odseku Fakulteta državne bezbednosti u Skoplju. Od 1991. godine do danas radi kao inspektor za suzbijanje krvnih, seksualnih i saobraćajnih delikata u Policijskoj upravi Vranje. Više puta je nagrađivan za postignute rezultate u borbi protiv ove vrste kriminala.

GLAS NARODA
IMA LI U VRANjU PROSTITUCIJE?

Ivan Momčilović (22), student
– Nisam siguran ali je moguće jer je vreme teške krize.
Predrag Nikolić (30), trgovac:
– Naravno da ima samo je prikriveno.
Vojislav Stanković (59), penzioner
– Da, ima a najgore je što su to sve mlade devojke.
Dragan Ilić (40), proizođač:
– Mislim da ima iako se ne vidi.
Boža Stojković (60), penzioner:
– Nisam upoznat sa situacijom ali mislim da ima, kao i svugde.