Bivši vlasnici placeva, kojima nisu isplaćene nadoknade za eksproprijaciju, od Grada Vranja sudskim putem potražuju oko 70 miliona dinara. Postoji realna opasnost da više krupnih izvršenja dođe istovremeno na naplatu, što bi dovelo do finansijskog kolapsa Grada
Kada je početkom juna ove godine Grad Vranje izgubio jedan sudski proces zbog neisplaćene naknade vlasniku zemljišta na kome se danas nalazi Simpov otpad kod železničke stanice, opštinarima je kasnila plata, priznao je tada načelnik Gradske uprave Nebojša LjUBIĆ. Iako su gradski oci demantovali da je žiro-račun grada bio blokiran, Ljubić je otvorenao kazao da je izvršenje od 12 miliona dinara ozbiljno uzdrmalo gradski trezor i izrazio bojazan da to nije kraj muka po ovom osnovu. Naime, otkrio je da postoji niz sličnih slučajeva pred sudom koji potencijalno mogu blokirati žiro-račun Grada Vranja zato što se proteklih decenija oklevalo sa isplatom za preuzeto pravo svojine na zemljište od ranijih vlasnika.
– Ako nam više izvršenja dođe istovremeno na naplatu – ističe Ljubić – finansijska stabilnost Grada bila bi dovedena u pitanje, kao i isplata zarada zaposlenima u gradskoj adminisraciji. Direkcija i naši pravnici čine sve da do toga ipak ne dođe i da se nekako izborimo sa nezahvalnim „nasleđem“.
U Direkciji za razvoj i izgradnju grada Vranja saznajemo da Ljubićeve crne slutnje nisu bez osnova. Pred nadležnim sudovima trenutno se vodi čak osamdeset procesa u kojima pojedini Vranjanci, po vlastitim tužbama za neisplaćene naknade za eksproprijaciju od 1970. godine do danas, tuže Grad Vranje.
SREĆA U NESREĆI
Treba znati da je Grad u poslednje četiri decenije za razne javne potrebe uzimao atraktivne lokacije u urbanoj sredini, ali da do danas nije platio ranijim vlasnicima. Dobar deo tužbi glasi na manje iznose, ali u 31 slučaju reč je o popriličnim ciframa za eksproprijacijsku nadoknadu (ukupno 68 miliona dinara, dok su u preostalih pedesetak predmeta sitni iznosi), saznajemo u Direkciji. Rezon je u takvim okolnostima sledeći – ako je početkom juna bilo krajnje ozbiljnih potresa zbog izvršenja od 12 miliona dinara, šta reći za šestostruko veći iznos. I šta ako više izvršenja dođe na naplatu istovremeno?
Dragan STOJKOVIĆ, direktor Direkcije za razvoj i izgradnju, kaže da je zasad samo „sreća u nesreći što se to nije dogodilo, jer bi izvršenja blokirala gradski račun“.
– Te naplate su, zasad, sukcesivne. Dešava nam se povremeno da na dan-dva neko izvršenje blokira račun Direkcije, ali se snalazimo sa isplatama istog ili narednih dana. Tako je, na primer, u novembru Direkcija isplatila oko pet miliona dinara na ime izvršenja u dva predmeta, što nije mala stavka – iskren je Stojković.
Zanimljivo je da jedna od tih parcela uopšte neće biti potrebna Gradu.
– I to se dešava. Ima još sličnih slučajeva. Nije da nad tim problemom nemamo nikakvu kontrolu i da se ne trudimo da ga rešimo. Naime, analizirali smo sva utuženja. U pet slučajeva pokrenuli smo postupak za odustajanje od eksproprijacije. Procenjeno je, takođe, da se radi o lokacijama koje u ovom trenutku nisu neophodne gradu. Uz to, postoji i određena sumnja da je eksproprijacija kod tih poseda pokrenuta iz sumnjivih razloga. Ušteda koju bi grad postigao, ukoliko bi došlo do odustajanja od eksproprijacije, iznosila bi 28,8 miliona dinara. Cifra nije zanemarljiva, imajući u vidu gore pomenutu, ukupnu sumu koju možemo izgubiti na sudu – kaže direktor Direkcije.
Grad je, recimo, davno odustao od zemljišta koje je nekada bilo planirano za eksproprijaciju u okviru planirane izgradnje bloka „62 proširenje“ (zona u produžetku naselja „Viktor Bubanj“).
– Zemljišni kompleks koji je još u prošlom veku zamišljen kao prostor gde će nići novo gradsko naselje, više nije interesantan gradu i od izgradnje se odustalo. Međutim, rešenja o eksproprijaciji nisu ukinuta i sada vlasnici zemljišta traže da im se plati. Pokušavamo da to rešimo odustajanjem od eksproprijacije – otkriva Stojković.
EKSPROPRIJACIJA GROBNIH MESTA
U Direkciji saznajemo da se gotovo sve ove tužbe odnose na neisplaćene nadoknade za ekspropriisano zemljište za razne javne namene. Razlozi za eksproprijaciju tokom proteklih godina bili su različiti, ali se najčešće radilo o potrebi presecanja ulica u gradskoj zoni i zaokruženju kompleksa Bunuševačkog groblja. Stojković ne krije da je najveći problem Grada vezan za isplatu naknade za eksproprijaciju grobnih mesta.
– Još 1980. godine doneto je 39 rešenja o eksproprijaciji grobnih mesta u sklopu kompleksa pomenutog groblja, ali grad tada nije bio spreman da finansijski isprati taj podhvat, pa se sada javljaju vlasnici zemljišta i traže nadoknadu – upozorava Stojković, napominjući da je reč o velikim ciframa, a problem se mora rešavati da grad ne bi došao u situaciju da nema gde da sahranjuje pokojnike.
Gradsko javno pravobranilaštvo, kao zastupnik grada Vranja pred sudom, trebalo bi da nam da jasnu sliku o tome kako stoje procesi za neisplaćene nadoknade za eksproprijaciju. Međutim, „Vranjske“ ni proteklih desetak i više godina nisu uspele da stupe u kontakt sa javnim pravobraniocem i dobiju nekakve informacije, pa što bi to sada bio izuzetak. Iz toga se da naslutiti koliko neke vrlo odgovorne osobe brinu za sudbinu ovog grada.
VEŠTACI PRECENjUJU VREDNOST ZEMLjIŠTA
U Direkciji otkrivaju da gradu veliki problem stvara činjenica da sudski veštaci uglavnom preteruju u proceni vrednosti zemljišta koje je bilo podvrgnuto eksproprijaciji.
– Veštaci procenjuju vrednost zemljišta na znatno veći iznos od onog po kome Grad prodaje ostalo građevinsko zemljište kao uređeno, iako se kod eksproprijacije u stvari radi o preuzimanju neuređenog zemljišta. Ovo mogu ilustrovati primerom cene zemljišta kod Bunuševačkog groblja koje veštaci procenjuju na 20 evra po metru kvadratnom – kaže Stojković.
U Direkciji tvrde da je realna cena za to zemljište 3-4 evra po kvadratu.
– Naša procena je da je zbog takvog ponašanja veštaka grad oštećen za 7 do 10 miliona dinara – kaže Stojković.
On, međutim, dodaje da napori s ciljem prevazilaženja tog problema daju rezultat.
– Pravni zastupnik Direkcije u poslednje vreme intenzivno radi na tome da se takva veštačenja obore pred sudom. Već smo oborili prvostepene presude u jedanaest predmeta i stvari su u tim slučajevima vraćene na ponovni postupak.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.