Nije moguće odlaganje prodaje državnog paketa akcija u ovom akcionarskom društvu jer su Zakonom o privatizaciji propisani rokovi – kažu u Akcijskom fondu
Državni paket akcija u „Simpu“ biće prodat na tenderu do kraja godine. To je suština odgovora koji je stigao iz Akcijskog fonda Republike Srbije povodom pitanja „Vranjskih“ o rokovima za okončanje privatizacije u ovoj kompaniji.
Iako će mnogima zvučati neverovatno, odgovor na pitanje da li je moguće prolongiranje roka na sledeću godinu, kao i od čega to zavisi, bio je nedvosmislen:
– Nije moguće odlaganje prodaje državnog paketa akcija u ovom akcionarskom društvu jer su Zakonom o privatizaciji propisani rokovi – kažu u Akcijskom fondu.
VIŠE NIŠTA NEĆE BITI ISTO
Država u ovom trenutku ne poseduje većinski paket akcija (ukupan državni i društveni kapital u „Simpu“ je 48 odsto), ali zakonska regulativa dopušta da se tokom prodaje njenog paketa pridruže i akcije malih akcionara, kako bi se napravio većinski paket i pronašao strateški partner zainteresovan za ulaganje i razvoj vranjske fabrike nameštaja. Kako već postoji grupa malih akcionara koji čekaju tender kao zapete puške ne bi li dobili bolju ponudu od 500 dinara, koliko trenutno vrede „Simpove“ akcije na Beogradskoj berzi, formiranje većinskog paketa neće biti nimalo komplikovano. To bi, opet, moglo da znači da od Nove godine u „Simpu“ više ništa neće biti isto.
Da se iza brega valja nešto ozbiljno, potvrđuje i podatak da su se Akcijskom fondu u poslednjih šest meseci javljali kupci zainteresovani za „Simpov“ kapital, te da se okvirni uslovi tendera već znaju. Naime, samo će ozbiljan proizvođač u drvnoj industriji moći da postane većinski vlasnik vranjske fabrike, tj. samo onaj ko se bavi proizvodnjom nameštaja najmanje pet godina. Štaviše, na tender će moći da se jave samo oni iz branše koji su u 2008. ostvarili prihod od najmanje 100 miliona evra.
Povrh svega, u Akcijskom fondu navode da će strateški partner morati da investira bar 20 miliona evra u mašine, kao i u socijalni program koji će podrazumevati otpremnine zaposlenima u skladu sa Zakonom o radu.
– Javni poziv potencijalnim kupcima još nije objavljen ali se očekuje u doglednom periodu – kažu u Akcijskom fondu.
Kada je o terminu za raspisivanje tendera reč, potpredsednik „Simpa“ i član Upravnog odbora Ljubomir Ilkić bio je nešto precizniji:
– Nadam se da će javni poziv za prodaju državnog i društvenog kapitala u „Simpu“ biti objavljen u drugoj polovini septembra, što znači da bi ceo proces mogao da bude okončan do kraja godine – kaže Ilkić.
Kada se već govori o rokovima, država gotovo osam godina nije bila u stanju da privatizuje državni i društveni kapital, iako je Zakonom o privatizaciji, koji je donet 2001, taj posao trebalo da završi za šest. Uzroci su različiti, počev od nedostatka ozbiljnih investitora, svetske krize, pa sve do političko-demagoških. Dok su iz Akcijskog fonda izbegli direktan odgovor na pitanje zašto država nije na vreme prodala akcije koje su joj prenete po raznim osnovama, Ilkić, koji je kao i predsednik „Simpa“ Dragomir Tomić visoki funkcioner SPS-a, tvrdi da rukovodstvo fabrike nije bilo protiv privatizacije iz političkih razloga.
– Takva mišljenja su potpuno neutemeljena i netačna – tvdri Ilkić.
Nije, međutim, baš tako.
Proces privatizacije „Simpa“ odlagan je sve do 2001. godine, kada su podeljene besplatne akcije zaposlenima i bivšim zaposlenima a ostatak prenet državi, i to neposredno pred donošenje novog Zakona o privatizaciji, kojim je bila predviđeno da se u društvenim preduzećima prodaju većinski paketi na aukcijama i tenderima. Koristeći moć i nedorečenu zakonsku regulativu, Tomić je potom godinama u širokom luku izbegavao Berzu, a prodaju akcija tretirao kao izdaju. Kada su predstavnici malih akcionara 2004. tražili potpisivanje prospekta koji je neophodan da bi se akcije kotirale na Berzi, Tomić je bez ikakvog uvijanja javno zapretio otkazima onima koji su želeli da unovče svoj kapital. Tadašnji generalni direktor Milan Nikolić potpisao je prospekt tek krajem 2005, gotovo pet godina nakon podele besplatnih akcija. Drugim rečima, to znači da vlasnici sve to vreme nisu mogli slobodno da raspolažu svojim kapitalom.
„Simpo“ je godinama bio baza Tomićeve političke moći, pogotovu u Miloševićevo vreme, a taj trend se nastavio i nakon petooktobarskih promena. Naime, predsednik Srbije Boris Tadić je februara 2005. izjavio da ne može da zamisli jug Srbije bez „Simpa“, koji je ovde „kičma državno postojanja, te da zato ne sme da bude opterećen dugovima iz prošlosti“.
Za dosadašnje odlaganje prodaje većinskog paketa akcija „Simpa“, međutim, postoji i važan ekonomski razlog. Elem, pre nekoliko godina vranjska fabrika je bila u veoma teškoj poziciji, maltene pred stečajem. Licitiralo se sa dugovima od blizu 200 miliona evra, pa je cena kapitala u tom momentu mogla da bude prilično niska. Sada, međutim, stvari stoje malo drugačije. Aktuelni predsednik Upravnog odbora Milan Nikolić februara ove godine izjavio je da „Simpo“ nije u lošem stanju.
– Iznos naših dugova nije toliki da bi „Simpu“ pretila likvidacija ili poravnanje poverilaca. Sve kredite servisiramo, i smatramo da je sve u granicama koje kompanija može da podnese – kazao je Nikolić.
ŠMINKANjE JE ZAVRŠENO
Iako sledeće podatke valja uzimati sa rezervom, letimičnim pogledom u marketinški prospekt može se ustanoviti da ukupni dugovi „Simpa“ iznose oko 115 miliona evra. Tome valja dodati jednu vrlo važnu činjenicu. Naime, pre nekoliko godina doneta je odluka da se državni poverioci procentualno namire od prodaje kapitala dužnika, odnosno otpustom duga, što znači da je poslovanje „Simpa“ sada rasterećeno. Drugim rečima, ako znamo da dug „Simpa“ prema Agenciji za osiguranje depozita (koja zastupa banke u stečaju), Fondu za razvoj Srbije, javnim preduzećima i po osnovu obaveza za javne prihode iznosi 54,7 miliona evra, onda je sve jasno. Preostali dug od nekih 70 miliona evra može se lako nadoknaditi prodajom nekoliko atraktivnih salona nameštaja.
Da „Simpo“ vredi više nego što to na prvi pogled izgleda, pokazuju i forumi na kojima se dopisuju berzanski mešetari, čudeći se činjenici da akcija ove kompanije na Berzi poslednjih godina vredi svega nekoliko stotina dinara.
– „Simpo“ ima više od 300.000 kvadrata poslovnog prostora, plus zemljište. Uzmimo, na primer, da to košta 400 evra po metru kvadratnom. Kada to pomnožimo a dobijeni rezultat podelimo sa milion akcija, koliko je emitovao „Simpo“, onda dolazimo do toga da jedna vredi 120 evra – kaže se na jednom od foruma berzanskih igrača.
Država je, dakle, uspela da „našminka“ kompaniju kako bi svoj paket lakše prodala. Pitanje je koliko para vredi „Simpo“? To u ovom trenutku manje važno, kako državi, tako i rukovodstvu kompanije.
– Mi smo, još kod izbora privatizacionog savetnika, postavili dva osnovna principa. Prvi je da „Simpo“ nastavi da se bavi istim poslom kao danas, i drugi, da se održi najmanje sadašnji broj zaposlenih radnika. Nama uošte nije važno za koje pare će se prodati državni kapital u „Simpu“, već koliko će u kompaniju biti investirano – rekao je nedavno Nikolić.
Na kraju, gde će u svemu dosad navedenom biti Dragomir Tomić? Ukoliko se zaista pojavi ozbiljan strateški partner, to bi moglo da znači i kraj njegove ere. Naravno, on može ostati na čelu kompaniji i posle ulaska novog vlasnika, ali svakako više neće imati iste poluge moći kao do sada.
BROJ ZAPOSLENIH SVE MANjI
Predastavnici „Simpa“ godinama unazad tvrde da žele da očuvaju radna mesta i po mogućstvu zaposle nove ljude, ali statistički pokazatelji demantuju te navode. Prema podacima iz marketinškog prospekta, marta ove godine „Simpo“ je imao 4.251 zaposlenog radnika, što je daleko ispod 6.500, koliko je u ovoj fabrici radilo pre desetak godina. Ako se tome doda i uslov sa budućeg tendera, prema kojem će novi vlasnik „Simpa“ morati da obezbedi sredstva za socijalni program, onda je lako zaključiti da će se taj trend nastaviti i posle okončanja procesa privatizacije.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.