Epidemija kancera

Osim plućnih maligniteta koji dobijaju zabrinjavajuće razmere, sada se češće pojavljuju i karcinomi jetre i pankreasa, koji su nekada bili retki primarni karcinomi. Tu su i karcinomi dojke i debelog creva, koji su takođe u ekspanziji

Broj obolelih od raznih vrsta maligniteta u Pčinjskom okrugu popeo se na 15.000 ljudi, dok samo u Vranju ima oko 8.000 bolesnih od neke vrste kancera. Upućeni kažu da se već može govoriti o nekoj vrsti epidemije, a običan narod smatra da je Pljačkovica, gađana osiromašenim uranijumom, pravi izvor svih zdravstvenih nevolja koje su snašle ovaj grad. Nije u pitanju samo kancer, tu je sve više spontanih pobačaja, nemogućnosti da se dobiju deca, razne vrste do sada nezabeleženih anomalija…
Uz to, stručnjaci kažu da se povećanje broja obolelih od malignih bolesti rapidno povećava od 1999. godine, dakle od tačke bombardovanja jedinog civilnog objekta koji je u Srbiji gađan osiromašenim uranijumom. Danas, deset godina kasnije, izgleda da je došlo vreme kada će se osetiti prve velike posledice radijacije koja se nalazi na samo 1.000 metara vazdušne linije od centra grada. Posle upornog ćutanja i tvrdnji da je Pljačkovica temeljno očišćena, opštoj zabrinutosti pridružile su se i gradske vlasti, formiranjem Radne grupe za otkrivanje pune istine o radijaciji na Pljačkovici. Posle prvog sastanka tog tela, nadležnima, a pre svega Ministarstvu ekologije i vranjskom Zavodu za javno zdravlje, upućeni su zahtevi za dostavljenje podataka o trenutnom stepenu radijacije na Pljačkovici, ali i o zdravstvenom stanju stanovništva, sa sve projekcijama budućnosti. Tako je pitanje radijacije i njenog uticaja pre svega na Vranjance ponovo aktuelizovano, i to u času kada je umiranje od kancera u Vranju postalo gotovo svakodnevna pojava.

MONITORING

Od kako je zvanično objavljen završetak radova na dekontaminaciji Pljačkovice, novembra 2005. godine, o tome se u Vranju na zvaničnim mestima ništa ne govori. Problem je rešen, i šta sad tu ima?
Član gradskog veća i šef pomenute Radne grupe Nenad Mladenović potvrđuje da grad još od 2005. godine nema nikakve informacije o stanju na terenu što se tiče kontaminacije.
– Tražimo monitoring zdravstvenog stanja stanovništva. Samo se tako može dokazati uticaj kontaminacije na povećanje broja obolelih od maligniteta, ali i nekih drugih bolesti koje su u zamahu. Taj projekt mora trajati najmanje deset godina da bi bio validan. Za nas su najbitnije podzemne vode, tlo i lanac ishrane, i to se trajno mora pratiti – mišljenja je Mladenović.
Sagovornik „Vranjskih“ ističe da su svi dosadašnji izveštaji zvaničnika pokazali da se radioaktivnost kreće u granicama normale, ali da je dalje praćenje te situacije svakako neophodno.
Inicijator ponovnog pokretanja pitanja Pljačkovice ipak je član Resornog odbora za zdravstvo Nove Srbije Branislav Simić, koji je, sukcesivnim pritiskom preko medija i ishodovao ponovo pokretanje ovog pitanja na zvaničnom nivou.
– To je bilo neophodno zbog postojanja različitih izveštaja o stanju na terenu, gotovo suprotnih, od strane VMA i ministarstva. A imamo i povećanje obolelih od kancera za 600 do 700 ljudi godišnje! Od 2.000 godine na ovamo prosek je 300 novoobolelih godišnje! Ne možemo direktno dovesti u vezu Pljačkovicu i kancer, ali ne možemo ni mirno da gledamo – kaže Simić.
Prema njegovim rečima, u čitavoj priči najvažnija je prevencija kancerogenih obolenja, jer se „čak 90 odsto ljudi izleči ako na vreme krene sa terapijom“.

EPIDEMIJA

Možda je ovaj podatak i tačan, ali statistika Dispanzera za onkologiju vranjskog Doma zdravlja zaista je poražavajuća. Ove nedelje tamo je upisan petohiljaditi pacijent ove godine, što je svakako do sada nezabeleženo. Uz to, načelnica Dispanzera Gordana Kostić kaže da je prava slika mnogo strašnija, jer se svi oboleli od raznih vrsta maligniteta ne leče na ovom odeljenju, ni samo u Vranju.
– Sigurna sam da u Vranju ima i više od 8.000 obolelih, a da taj broj u Okrugu premašuje 15.000 ljudi. Dnevno ovde prođe i preko 60 pacijenata. U Vranju imamo preko 400 novoobolelih godišnje, što takođe, zbog raznih načina lečenja i vođenja statistike, nije prava slika – kaže Kostićeva.
Prema njenim rečima, ovakva slika ponavlja se iz godine u godinu još od 1999. godine. Trenutno, u Vranju vlada prava epidemija plućnih karcinoma, i ovde, prema rečima doktorke Kostić, nema nikakvih pravila, jer od ovog maligniteta obolevaju i pušači i nepušači, i muškarci i žene, i oni koji su živeli zdravo i oni koji nisu.
– Sada se češće pojavljuju i karcinomi jetre i pankreasa, koji su nekada bili retki primarni karcinomi. Tu su i karcinomi dojke i debelog creva, koji su takođe u ekspanziji – kaže Kostićeva.
Situacija u samom odeljenju je nešto bolja, jer sada tamo radi troje, umesto dosadašnjih dvoje lekara. U punom zamahu su i radovi na dnevnoj bolnici, koja se pravi u nekadašnjoj ušnoj ambulanti, gde će pacijenti imati uslove za primanje hemoterapije. I ovaj podatak pokazuje koliko su maligniteti sada česti – nekada ih je bilo toliko da se hemoterapija primala u Nišu, ili na nekom od odeljenja, a sada je već za to potreban i poseban prostor. Uveliko se radi i na nabavci komore za rastvaranje citostatika. No, koliko zdravstvene vlasti brinu o ovim pacijentima pokazuje i nezvanična priča koja kruži Medicinskim centrom, a po kojoj Ministarstvo nije dalo dozvolu za otvaranje jednog takvog odeljenja, da se čitava priča izvodi na divlje i da bi se zadovoljile nečije lične sujete…
No, prema procenama upućenih, lečenje od karcionoma jedno je od najskupljih u srpskoj medicini. U proseku, ono staje oko 5.000 evra, ne računajući gubitke po osnovama bolovanja i slične bočne troškove. Zato doktorka Kostić kaže da je prevencija najznačajniji oblik ponašanja kada su maligniteti u pitanju.
– Tumor markeri se odmah moraju raditi, bez obzira da li je neka pojava ocenjena kao benigna. Povećanje određenih parametara i kod trenutno zdravih ljudi pokazuje da se pojava nekog maligniteta može očekivati – opominje Kostićeva.
Glavni nadležni za statistiku rade u Zavodu za javno zdravlje, koji u podeli posla, iz čisto medicinskih razloga, vodi preciznu statistiku o broju novoobolelih, lečenih, umrlih… No, njihova statistika strašno je spora, pa će Radna grupa za Pljačkovicu dobiti samo podatke zaključno sa 2006. godinom (vidi okvir). Da li je to toliki posao da mora da kasni tri godine, pitanje je na koje će nadležni u vranjskom zdravstvu vrlo brzo morati da daju precizan odgovor.
Sve u svemu, ovde niko ne želi da dovede u direktnu vezu Pljačkovicu sa porastom broja maligniteta, ali strah je svuda prisutan. Ma šta bila prava istina, Pljačkovica i dalje ostaje iznad grada, u kome sve više ljudi umire od raka. Pokušaji gradskih vlasti da bar ustanove šta je tačno mlaki su i nedovoljni, a život, a sa njim i smrt, idu svojim tokom. Stručnjaci su opominjali da se prve ozbiljnije nevolje zbog radijacije mogu očekivati desetak godina posle bombardovanja, i sada je to vreme došlo. Ili, đavo je došao po svoje, a da oni koji odlučuju o životima građana čak ne mogu da se dogovore ni koliko je on u stvari crn.

SKUPI METKOVI
Prema zvaničnim podacima ZZJZ dostavljenim gradskom Veću 2005. godine, ova ustanova je, u saradnji sa 78. motorizovanom brigadom, još za vreme rata sakupila 92 uranijumska zrna i 126 „košuljica“. Ali, zahvaljujući „velikim mudrim drugovima“, osiromašeni uranijum prenet je nešto bliže gradu i odlagan u veliki olovni kontejner u blizini Železničke stanice, pa odatle posle rata transportovan u Vinču! Kako li su ih dopremili sa Pljačkovice do voza? Kroz grad?
U izveštaju se jasno kaže da je 2004. godine, kada je „dekontaminacija“ završena, urađeno samo mehaničko čišćenje terena, a da stanje voda, zemljišta i zdravlja stanovništva ni na koji način nije praćeno. Sa druge strane, Vinča je od države za taj posao dobila preko 185 miliona dinara, a Vranju nije odobreno ni šest miliona za kupovinu neophodnog aparata za praćenje kontaminiranosti vode! Kakav je to posao neka posluži i podatak da je pronalaženje 49 zrna i 36 „košuljica“ koštalo oko 19 miliona dinara, dakle 224.000 dinara po metku!

FAKTI
Nepobitno je utvrđeno da je na teritoriji Pčinjskog okruga za vreme NATO agresije osiromašenim uranijumom gađano šest lokacija. Radi se o Pljačkovici, te reonima sela Borovac, Bratoselce i Reljan u opštini Bujanovac. Stručnjaci su izračunali da je na Pčinjski okrug bačeno oko 1.500 projektila sa osiromašenim uranijumom, dok NATO priznaje skromnih 390 »metkića«. Od tog broja, ekipe stručnjaka za dekontaminaciju našle su 44 projektila, koji su smešteni u kontejnere, i čuvaju se u Institutu u Vinči. Samo na Pljačkovici, bačeni projektili sa osiromašenim uranijumom proizvode zračenje od 200.000 bekerela po kilogramu, koje Vranje svrstava u četvrtu, od 15 kategorija zagađenja.
Dekontaminacija Pljačkovice zvanično je završena 11. novembra 2004. godine, ali tada izneti podaci su ostavili mnogo nedoumica. Nadležni su otkrili da je tokom radova uklonjeno oko 50 metkova i 0,8 kubnih metara zemlje sa kontiminiranog područja, a u svim predhodnim prilikama govorilo se o 24 ara kontaminirane zemlje i najmanje 1.500 metkića! Stručnjaci iz Vinče uveravali su tada da je od perioda ozračenosti organizma do prvih neželjenih pojava potrebno da prođe 15 do 20 godina.

BROJKE
U 1999. godini, po zvaničnim podacima, u vranjskoj opštini prijavljeno je 258 slučajeva malignih oboljenja, a 511 u celom okrugu. U toj godini od opake bolesti umrlo je sto ljudi. Trend je tada ocenjen kao „blago rastući“. U 2000. godini samo je u prvoj polovinu godine registrovano 92 nova slučaja, od toga 63 samo u Vranju. I u narednim godinama broj obolelih od raznih oblika maligniteta, a pretežno od karcinoma kože i pluća stalno je rastao, da bi u 2004. godini dostigao neslavan rekord približivši se cifri od 1.000 obolelih.
Broj novoobolelih od nekog oblika karcinoma u Pčinjskom okrugu, prema podacima Dispanzera za onkologiju vranjskog Doma zdravlja, 2000. godine bio je 290, naredne čak 465, 2002. godine bilo ih je 449, 2003. tačno 457 i 2004. godine 435 novoobolelih. U 2006. godini registrovano je oko 380 novoobolelih pacijenata.
Zavod za javno zdravlje statistiku o kancerima vodi od 1992. godine, kao deo Nacionalnog registra za rak, ali ima sređene podatke samo za 2004., 2005. i 2006. godinu, kaže doktorka Svetlana Stojanović. Prema ovoj statistici, broj obolelih u 2004. godini je 667, naredne ih je bilo 750, a 2006. ukuno 730, ili 29 do 33 na 10.000 stanovnika. Kao najčešći se pominju tumori organa za disanje, kojih je oko 25 odsto, slede organi za varenje, kancer dojke i polnih organa, kao i rak kože. Zloćudni tumori su, posle bolesti krvnih sudova, najčešći uzrok smrti na teritoriji Okruga.

POSTOJI LI VEZA IZMEDjU KANCEROGENIH BOLESTI I BOMBARDOVANjA PLjAČKOVICE?

Sofia Nakić (24), studentkinja
– Posledice su očigledne, mislim da javnost nije dovoljno informisana.

Gordana Trajković (56), nezaposlena
– Naravno da postoji.

Miroslav Vasić (56), radnik
– Za sve su krivi Amerikanci, posle bombardovanja je došlo do drastičnih promena.

Tereza Jašarević (38), radnica
– Postoji,posle bombardovanja ni vazduh nije isti.

Dragana Marković (30), radnica
– Postoji, broj obolelih se svakim danom povećava.