Kritične tačke tranzita na jugu Srbije su granica ka Makedoniji i administrativna linija prema KiM . Devojke iz Vranja sklone prostituciji potencijalne žrtve trgovine ljudima. Trgovci devojke tipuju najčešće u agencijama za manekenke i školama trbušnog plesa. Ovom kriminalnom delatnošću u regionu bave se pripadnici svih nacionalnih zajednica
Region juga Srbije godinama je jedno od glavnih područja tranzita, a sve češće i krajnje odredište žrtava trgovine ljudima, govore policijski izveštaji. Mogućnost velike zarade motiv je za mnoge sa ovog područja da se uključe u „posao“. U prilog tome svedoči najnovije hapšenje grupe od dvadeset pet osoba, osumnjičenih za ilegalno prebacivanje ljudi preko teritorija Albanije, Srbije, Bosne i Hercegovine do Zapadne Evrope, među kojima ima i kriminalaca sa juga Srbije.
Otežavajuća okolnost u borbi protiv trgovaca ljudima na ovom području je velika površina terena (3.520 kilometara kvadratnih) i dužina granica (preko 300 km ka Bugarskoj, Makedoniji i KiM) koje pokriva nedovoljan broj inspektora Policijske uprave (PU) Vranje obučenih za borbu protiv ove vrste međunarodnog kriminala, kaže na početku intervjua za „Vranjske“ Siniša ANTONIJEVIĆ, inspektor PU Vranje angažovan na poslovima suzbijanja trgovine ljudima i ilegalne prekogranične migracije.
VRANjSKE: Gospodine Antonijeviću, kada se pomene trgovina ljudima obično se misli na slučajeve u kojima prevarom ili na silu neki opasni ljudi odvode devojčice, devojke ili žene iz jedne u drugu državu. Tamo ih, opet, drugi opasni ljudi primoravaju da se bave prostitucijom. Policijska statistika, međutim, govori da je struktura žrtava nešto drugačija?
ANTONIJEVIĆ: Zabluda je da se trgovina ljudima svodi samo na seksualnu eksploataciju kao krajnji cilj. Zapravo, takav epilog desi se samo u dvadeset odsto slučajeva. Osmadeset procenata žrtava zapravo su muškarci. Krajnji cilj je njihova radna eksploatacija, tj. primoravanje na robovski rad u zemljama zapadne Evrope.
ŽRTVE POSTAJU ROBOVI
Iz kojih su zemalja žrtve koje se transportuju preko našeg područja?
– Najčešće su žrtve iz azijskih zemalja. Iz Kine, Avganistana… Ponekad su to Kurdi iz Turske.
Zašto su to najčešće Kinezi?
– Kineska mafija u Evropi ima jake pozicije, pa im samim tim odgovara da imaju robove sa svog govornog područja radi lakše kontrole i sporazumevanja. Inače, transport jednog Kineza iz matične države do krajnje destinacije u zapadnoj Evropi košta oko 10.000 evra. On potom mora tri godine da radi samo za stan i hranu, a sav prihod ide gazdi. Praktično, postaje rob!
Ko trguje ljudima na jugu Srbije?
– Osobe svih nacionalnih struktura. Preovlađuju Albanci. Ima ljudi različitog socijalnog statusa i obrazovanja, ne postoji pravilo.
Koliko je za Vranjance sklone kriminalu trgovina ljudima izazov?
– Koliko i za Preševljane ili ljude iz Bosilegrada, Trgovišta… Naravno da je bilo Vranjanaca, i to u više lanaca. Čak uglednih ljudi za koje bi se možda neki naši sugrađani začudili odakle oni tu. Međutim, znajući da su ljudi danas spremni da za novac urade sve, mene više ništa ne iznenađuje.
Građani često čitaju u štampi o umešanosti taksista sa ovog područja u trgovinu ljudima. Taksisti, govori iskustvo, pred sudom obično tvrde da nisu mogli znati da su „u lancu“?
– Taksisti se obično angažuju za prevoz. Odgovorno tvrdim da vrlo dobro znaju šta rade. Osim toga, dokazi protiv njih koji se prezentuju pravosuđu vrlo su čvrsti. Prikupljaju se višemesečnim policijskim radom, uvek ima video ili audio snimaka razgovora, ugovaranja „posla“. Nisu samo taksisti tu. Pre dva meseca smo uhapsili našeg kolegu, saobraćajca, uz prethodno prikupljenu gomilu dokaza.
Kako su generalno organizovane grupe trgovaca ljudima na našem području?
– Izuzetno dobro, posebno na području Preševa i Bujanovca. Ti ljudi osećaju se vrlo moćno. Recimo, pre nekoliko godina u Kumanovu je održan sastanak predvodnika grupa trgovaca ljudima iz Srbije, Makedonije, Rumunije i Grčke. Na sastanku su izveli godišnji saldo zarade. Zanimljivo je da se sve dešavalo u kafani koju je tada držao jedan policijski inspektor za strance iz Kumanova.
Kolike su zarade od trgovine ljudima?
– Ogromne! Prete da ugroze zaradu od trgovine narkoticima.
Koliko se procentualno slučajeva otkrije u trgovini ljudima?
– Jedva oko deset odsto. I to se, nažalost, tretira kao dobar rezultat.
ZARADE SU OGROMNE
Gde završavaju žrtve? Koje su krajnje destinacije?
– Švedska, Danska i Holandija. Te zemlje imaju najslabiji odbrambeni mehanizam od trgovine ljudima. Poslednjih godina sve je češći slučaj, posebno kod trgovine osobama ženskog pola, da završe na nekoj od destinacija u Srbiji. Recimo devojka je iz Bosilegrada, a bude prodata u Vranju, Bujanovcu ili Preševu.
Da li su neke devojke iz Vranja bile žrtve trgovine ljudima proteklih godina?
– Činjenica je da se devojke odavde prostituišu. Nije to na uličnom nivou, ali pojedinačne prostitucije ima. Te devojke su potencijalne žrtve trgovine ljudima. Već smo imali da je jedna devojka odavde odvedena u Švedsku, druga u Italiju. Žrtva jednog Nemca bila je devetogodišnja Romkinja iz Vranja.
Odakle trgovci ljudima najčešće „regrutuju“ devojke?
– Iz agencija za manekene i škola trbušnog plesa. To odgovorno tvrdim. Imamo 50.000 manekenki i 20.000 trbušnih plesačica u Srbiji. Te devojčice nemaju vremena za školu, a od manekenstva i škole trbušnog plesa retko koja može da živi. Ostanu bez para, pa postaju „laka“ meta. Mi smo samo u jednoj raciji pre izvesnog vremena po preševskim kafanama pronašli više od dvadeset devojaka iz Debeljače kod Pančeva.
Mali broj krivičnih postupaka koji se vode po prijavama policije za trgovinu ljudima pravosuđe često obrazlaže nekvalitetno vođenim predkrivičnim postupkom ili nedostatkom dokaza. Da li je to zaista tako?
– Ne slažem se. Tvrdim da policija radi pedantno. Na sudu, međutim, ima obustava postupaka koje nisu opravdane. Imali smo slučaj da je 146 ljudi tajno prevoženo kroz naše područje. Policija je posao uradila detaljno, a čovek je dobio samo uslovnu osudu od šest meseci u Opštinskom sudu u Bujanovcu. Takvih slučajeva bilo je i u vranjskim sudovima. I kaznena politika nije dobra, odnosno kazne nisu srazmerne društvenoj opasnosti tih dela.
Kako se nadležni u našem okrugu bore protiv trgovine ljudima?
– Policija deluje represivno i edukativno. Političari se ne uključuju, a opšti interes je da se zajednica zaštiti. Tvrdim da ćemo imati desetine devojčica i devojaka koje će biti žrtve u trgovini ljudima ako ostanemo nonšalantni kao zajednica. Tvrdnje temeljim na činjenicama. Vlada opšte siromaštvo, Kosovo je blizu, traže se izvori alternativne zarade. Moramo se prenuti.
PROFIL
Siniša Antonijević rođen je 1960. godine u Vranju, gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju „Bora Stanković“. Diplomirao je na Višoj školi za unutrašnje poslove u Zemunu. Dve i po godine (1984. – 86.) radio je kao šef obezbeđenja u „Jumku“. Nakon toga, zaposlio se u Policijskoj upravi Vranje. U policiji, kaže, jedino nije bio načelnik uprave i inspektor privrednog kriminala. Više puta je proglašavan za inspektora sa najboljim rezultatima u suzbijanju trgovine ljudima na nivou Srbije. Odbijanje da se prikloni nekoj od političkih opcija, tvrdi, omelo ga je da više napreduje u službi.
BROJKE
Šta govori zvanična policijska statistika za poslednje tri godine kada je reč o trgovini ljudima?
– Podneli smo 15 krivičnih prijava za trgovinu ljudima protiv 25 osoba među kojima su većina (20) naši državljani. Pri presecanju tih kanala otkrivena je 81 žrtva, među njima 18 maloletnika. Samo 20 odsto žrtava su žene.
„DjAVOL“ PRAĆEN GODINU I PO DANA
Učestvovali ste u akciji hapšenja osmočlane grupe jednog od najpoznatijih trgovaca ljudima na ovim prostorima, Branivoja Simića Djavola iz Trnavče kod Smederevske Palanke, potom osuđenog na osam godina. Kako je funkcionisala ta grupa?
– Posao je ugovarao „Djavol“ lično sa čovekom iz Kine. Transport preko naše teritorije radio je sa Nemcima, Bosancima i Srbima. Djavol nije hteo da radi posao ispod 100.000 evra. Trgovali su uglavnom Kinezima radi radne eksploatacije. Zanimljiv je i podatak da nijedna grupa nije mogla da pređe preko Kosova, a da prethodno to ne odobri neko od bivših komandanata OVK preko čijeg su područja prolazili i uzme proviziju. O tome postoje pouzdani dokazi
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.