Mladi vranjski japi zaposlen je u nekoj stranoj banci ili međunarodnoj kompaniji koja je investirala u Vranju. Iako je pitanje koliko je zaista sposoban, japijem ga prema shvatanju običnog sveta čine odelo, kravata, špicaste cipele i želja za bogatstvom
Srpski japi pokret pojavio se devedesetih godina prošlog veka sa ekspanzijom mobilne telefonije, novih tehnologija i marketinške industrije. Bojažljivo je prihvaćen u našem gradu posle 2000. Izbacio je u prvi plan navodno visokoobrazovane, a sasvim izvesno mlade Vranjance, zaposlene pretežno u stranim bankama ili predstavništvima ino-firmi. I ponekog Simpovog stipendistu sa zapadnjačkih fakulteta.
Kada razgovarate sa nekim ko sebe smatra japijem, uočavate da je reč o mladom radoholiku koji dnevno provodi deset do dvanaest sati u kancelariji i govori strane jezike. Svi liče jedni na druge, strogo poštuju rigidna japijevska pravila odevanja. Predstava običnih smrtnika o njima je sledeća: nikad nemaju vremena, non-stop telefoniraju, stalno nekud žure, zabranjeno im je da pričaju o zaradi. Dok je ovde taj pokret vrlo „živ“, stručnjaci tvrde da je japijevska kultura prevaziđena stvar u savremenom svetu i da zapravo predstavlja pubertet profesionalizma.
Aleksandar ZLATKOVIĆ, direktor filijale Crediagricol banke u Vranju sebe smatra japijem. On kaže da pojava mladih, sposobnih poslovnih ljudi samo može biti pozitivna za naš grad.
– Jednostavno su mladi ljudi počeli da se ponašaju po uzorima sa Zapada. Takav način ponašanja i odnosa prema poslu diktiraju mnoge strane firme i banke koje su došle ovde i postavile određene standarde. Imao sam sreću da od početka profesionalne karijere radim u firmama koje posluju po tržišnim principima. Tu se gleda samo učinak i kvalitet rada. Zauzvrat dobijaš adekvatnu satisfakciju u vidu zarade i mogućnosti daljeg napredovanja u firmi, uz stalnu edukaciju. Meni to leži – kaže Zlatković.
Mikloš DIMITRIJEVIĆ, vlasnik modne agencije Fashion smatra, međutim, da japiji u Vranju nisu tako sposobni kao što to izgleda na prvi pogled. Kaže da lokalni japi pokret prevode „iskompleksirane osobe“ koje nisu u stanju da izgrade svoj profesionalni identitet.
– Odelo ne čini čoveka, ni profesionalca. Čak i u pogledu oblačenja stil ovdašnjih japijevaca nije uvek na visokom nivou, kao što je recimo slučaj u Beogradu, Nišu ili čak Leskovcu gde češće srećem japije nego ovde. U Vranju je priča o japijima malo „naduvana fora“ – kaže Dimitrijević.
ODELO I EKONOMSKA PISMENOST
Profesionalna etika, politička, ekonomska i emocionalna pismenost je ono što će danas-sutra svet očekivati od nas po dolasku na naše tržište, a ne poslednji modni krik u odevanju i najnoviji model mobilnog telefona. Bankar Zlatković ne misli da su japiji samo „dobro upakovani foliranti“, kako se često čuje u javnosti.
– Raduje me da sada dolazi generacija još mlađih ljudi od mene koji su jako sposobni. Bukvalno kreću od nule, uče sve korak po korak, po nekim novim pravilima, ne opterećuju ih relikti prošlosti. Smatram da već sada u potpunosti pariraju u znanju i sposobnosti mladim ljudima svoje generacije sa Zapada – uveren je Zlatković.
Ipak, činjenica je da u našem gradu, kao i u celoj zemlji, postoje lepo odevene osobe sumnjive sposobnosti, kao i drugi sloj ljudi koji se greškom svrstavaju u japije. Neki od njih su samo novokomponovani srpski bogataši u firmiranim odelima koji se po stilu i načinu komunikacije ne razlikuju recimo od prosečnog italijanskog mafijaša. Dr Nela STANOJEV, neuropsihijatar, pominje ljude koji imaju samo imidž, ali ne i profesionalnost u poslu.
– Ima ljudi koji se ničim ne bave, a furaju japi fazon. Tu onda možemo da govorimo o plagijatorima i problemu iskompleksiranosti ljudi koji bi da „nabace“ imidž da bi u okruženju bili drugačije sagledani i bili identifikovani sa ljudima koji zaista imaju kvalitete – smatra doktorka Stanojev.
Zbog „plagijatora“ su japijevci često pod sumnjom. Srđan DEJKOVIĆ, vlasnik preduzeća „Sanč“, smatra da se niko unapred ne može proglasiti sposobnim, mladim poslovnim čovekom, samo zato što vizuelno pripada japi kulturi.
– Sebe ne svrstavam u taj pokret. Smatram da neko ko sebe naziva japijem ne mora biti po pravilu edukovan i sposoban poslovan čovek. Takvih slučajeva imamo i Vranju. Oni najsposobniji, činjenica je, napuštaju grad. Posle studija odlaze van zemlje ili ostaju u Beogradu i drugim većim gradovima – kaže Dejković
ŠANSA ZA JAPIJE
Perica JANKOVIĆ, gradski ministar za privredu i preduzetništvo, nasmejao se kada smo ga upitali smatra li se japijem.
– Nikako. Međutim, smatram da mladim i sposobnim ljudima treba dati šansu, obezbediti im kvalitetna radna mesta. Oni u budućnosti treba da vode ovaj grad i nose njegov razvoj. Pritom, moraju biti zaista sposobni, a ne samo tako izgledati, jer odelo ne čini čoveka – smatra Janković.
Osnovnu karakteristiku japija predstavlja preokupacija detaljima, striktno određenim načinom odevanja, te robovanje prepoznatljivim markama i predmetima. Poslednje generacije mladih Vranjanaca, koje dolaze sa kvalitetnih škola, edukovane po Bolonjskom programu, imaju zaista visok kvalitet obrazovanja, tvrde stručnjaci. To će nam u budućnosti biti mnogo korisnije nego način na koji ćemo ih zvati. Uostalom na zapadu je „ejdžizam“ (novi pravac u kome su stručnost i iskustvo a ne mladost osnovni poslovni kvaliteti) odavno pregazio japi kulturu.
BUMERANG EFEKAT
Na Zapadu su se japiji brzo istrošili, a čitav pokret imao je bumerang efekat po mlade poslovne ljude. Japiji su sagorevali na poslu, suočavali se sa saznanjem da su suštinske stvari promašili. Veliki broj njih podlegao je depresiji, sklonosti ka uzimanju lekova, pa čak i bolesti, dijagnostifikovanoj kao menadžerska bolest (čir, infarkt, tahikardija). Doktorka STANOJEV sa stručnog aspekta komantariše takve posledice japijevskog života.
– U redu je da ljudi poštuju određeni kodeks ponašanja i oblačenja na poslu, da budu posvećeni onome što rade, da teže uspehu i rezultatima. Međutim, ako se nečemu suviše posvetimo, može nam se dogoditi da mnoge druge stvari ostanu van sfere našeg interesovanja, da tek tako prolaze pored nas. Ako nemamo adekvatan efekat od onoga čemu smo se posvetili, to se vremenom bukvalno može shvatiti kao nekakav promašaj – kaže doktorka Stanojev.
MALO VREMENA ZA PRIVATAN ŽIVOT
Bankar Zlatković otkriva da mu japijevski pristup poslu donekle menja i privatni život.
– Osamdeset odsto vremena provodim na poslu, tako da imam malo prostora za neke slobodne aktivnosti. Uspeh na poslu zahteva određena odricanja na privatnom planu. To je neminovnost – pomirljiv je Zlatković i pored toga što mu nedostaje slobodno vreme.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.