Ponderi na tenderu

Vlasnik turističke agencije „Lasen-turs“ optužuje direktora vranjske gimnazije za favorizovanje „svog“ kandidata u izboru izvođača ekskurzije; ovaj, pak, odgovara da je sve prošlo ustaljenu proceduru i da se u odabiru agencije rukovodio isključivo bezbednošću učenika

Da su ekskurzije odavno prestale da budu deo nastavno-obrazovnog procesa, već prilika za biznis i dobru zaradu, pokazuje i najnoviji sukob na relaciji vlasnika turističke agencije „Lasen-turs“ iz Vranja, Miodraga Ilića i direktora vranjske gimnazije Dragana Ilića. Naime, Miodrag optužuje Dragana da je u izboru agencije za organizaciju maturske ekskurzije gimnazijalaca u Italiju i Francusku favorizovao „svog“ kandidata, „Euroturs“ iz Niša; Dragan, pak, odgovara da je sve prošlo ustaljenu proceduru i da se u odabiru agencije škola rukovodila isključivo bezbednošću učenika.

PRAVILA IGRE

– Apelovao sam – kaže Miodrag Ilić – da Gimnazija još jednom razmotri svoju odluku o izboru „ekonomsko najpovoljnije ponude“ za izvođenje maturske ekskurzije. Naime, iz dopisa dobijenog iz škole ne vidi se čija je to odluka, komisije, školskog odbora, saveta roditelja, mada nama to i nije bilo bitno, jer nam je jasno da odluke o izvođenju ekskurzija u gimnaziji donosi, nažalost, jedan čovek, u liku direktora škole.
-Sa indignacijom odbijam sve optužbe – kaže Dragan – neke su teze potpuno pogrešne, a neke su poluistine, plasirane tendenciozno.
Polako se dolazi do suštine, a to su, naravno, novci:
– Izvođenje maturske ekskurzije u gimnaziji – nastavlja Miodrag – sedam dana u Italiji i Francuskoj, dodeljeno je niškom „Eurotursu“, po ceni od 37.800 dinara po učeniku, dok je naša ponuđena cena 32.500 dinara, što je razlika od 5.300 dinara, ili oko 60 evra, što na očekivani broj đaka iznosi oko 1.000.000 dinara, ili više od 10.000 evra. E to, složićete se, nije malo ni za roditelje iz malo bolje stojećih sredina nego što je naša. Apsolutno sam siguran da je, kojim slučajem, način odlučivanja bio takav da je svakom roditelju podeljen anketni listić sa svim ponuđenim cenama, na ovakav izbor ne bi dalo saglasnost ni 20 posto roditelja.
– Učesnik na tenderu za ekskurziju – odgovara Dragan – morao bi da zna da izvođača bira komisija sastavljena od predstavnika roditelja, članova saveta odeljenja koja idu na ekskurziju, direktora i sekretara škole. Od osam maturskih odeljenja, prilikom odlučivanja o izvođaču ekskurzije, bilo je prisutno šest predstavnika roditelja, i svi su glasali „za“, za „Euroturs“. Prema tome, laž je da direktor odlučuje. Nažalost, to bi direktor „Lasen-tursa“ morao da zna.

Inače, procedura povodom odabira izvođača ekskurzija nije baš jednostavna; tu postoji dokument pod nazivom „Kriterijumi i ponderi za ocenu ekonomski najpovoljnije ponude“, po rečima Dragana Ilića, na osnovu važećih propisa Pravilnika o izvođenju ekskurzija, od strane Ministarstva prosvete. Kriterijuma, po ovom dokumentu ima šest, i svaki sa sobom vuče određeni broj pondera, odnosno bodova: cena – 40 pondera, referentna lista – 20, tehnički uslovi – 10, broj gratis mesta 10, kvalitet smeštaja 10, uslovi plaćanja 10. Tu je i formula za utvrđivanje broja pondera: A/B h 40, gde je A najniža ponuđena cena, a B ponuđena cena.
– Niko ne zna – kaže Miodrag – kako se to računa, osim direktora gimnazije. Ja sam, recimo, na stavci „ponuđena cena“ dobio šest pondera u odnosu na konkurenta, ali me on pretekao u dve stavke: „referentna lista“, za organizovanje preko 20 đačkih ekskurzija u inostranstvu za poslednje tri godine – 20 pondera, i „tehnički uslovi“, koji su potpuno nejasni. Naime, favorizuju se ponuđači sa 15 i više zaposlenih u turističkoj delatnosti, i dužina postojanja agencije duže od 15 godina!
– Velika je neistina – kaže pak Dragan – da je sama ponuđena cena ključna, jer ona u uobičajenim kriterijumima za odlučivanje učestvuje samo sa oko 40 posto. A to nisam ja izmislio, to su kriterijumi resornog ministarstva, kao i iz prehodnog iskustva, godinama se radi po tim pravilima igre. Ovo je utakmica među ponuđačima, a ne pijaca, direktno pogađanje.

NAJJEFTINIJE ILI NAJSIGURNIJE

Miodrag Ilić priznaje realne argumente na strani „Eurotursa“, kao što su dve mesečne rate duže za plaćanje i dva gratis mesta po autobusu, ali smatra da to ne bi smelo da bude opravdanje za ovakvu odluku.
– Kriterijumi za izbor ekonomski najpovoljnije ponude na koje se poziva direktor gimnazije su nešto najnakaradnije sa čime smo imali prilike da se upoznamo, i njih ima samo u vranjskoj gimnaziji i, na sreću, nigde više. Po kakvim to kriterijumima manji broj pondera vuče stavka „cena“, od stavke „tehnički uslovi“, odnosno broj zapošljenih radnika, ili dužina postojanja firme? Ove i ovakve famozne „tehničke uslove“, koji eliminišu manje, u odnosu na veće firme, siguran sam, ne poznaje ni naš, niti ijedan drugi zakon – kaže Miodrag.
No, Dragan Ilić tvrdi da se izvođač ekskurzije ne određuje isključivo na osnovu cene, već u masi pratećih parametara.
-Naročito je netačan navod, po kome manji broj pondera vuče uslov cena od tehničkih uslova. Navedena formula znači pokušaj približavanja najviše i najniže cene, svojevrsna nivelacija. U prevodu, ako bi svi imali iste cene, imali bi i iste ponude. Ali, mi ne možemo da se rukovodimo samo cenom, već i ostalim kriterijumima – kaže on.
Miodrag Ilić, pak, smatra da su argumenti kojima se služi direktor gimnazije „potpuna nebuloza“.
– Da li nešto znači činjenica – pita se on – da je u školama gde se baš stvarno odlučivalo o ekonomski najpovoljnijim ponudama na krajnje jednostavan način, odnosno najnižom cenom, posao dobio upravo „Lasen-turs“, i to u gimnaziji u Vladičinom Hanu, šest dana u Grčkoj, Tehničkoj školi u Vranju, pet dana u Beču, i u Medicinskoj školi u Leskovcu, sedam dana u Italiji, u kojoj je školi prvo prihvaćena, pa onda ipak odbačena ponuda „Eurotursa“, skuplja od nas za 40 evra.
Dragan Ilić se ne vezuje samo za cenu, već iznosi i niz drugih kriterijuma, koji se tiču stavke „referentna lista“, naročito član dva:
-To je priča o spremnosti i tradiciji, iskustvu, vezama sa poslovnim partnerima u inostranstvu, postignuto ime u komercijalno-turističkim vezama preko granice. To jednostavno znači, da ako imaš problema sa kvarom autobusa, sa smeštajem, možeš da računaš na nekoga, gde već imaš kredibilitet, koji ti omogućuje sigurnost.
Svaka je reč bitna, pa se ovde Miodrag poziva na odrednicu „đačke“ u priči o ekskurzijama.
-Šta to znači „đačke ekskurzije“? Ja ceo svoj radni vek organizujem ekskurzije, i sa đacima, i sa odraslima, pa niko nije imao primedbe. Uvek sam igrao fer; recimo, prošle godine, u hanskoj gimnaziji, sa kojom radim sedam-osam godina, bez ikakvih problema, bila je zatvorena ponuda za Ohrid. Kolega iz Leskovca je za samo 100 dinara bio jeftiniji od mene, dobio je posao, i ja reč nisam rekao. Zašto se sada ne bunim za treću godinu vranjske gimnazije? Posao je dobio „Niš-ekspres“, jer je bio jeftiniji od mene. Ali ovo, za maturantsku, zaista je previše. Šezdeset evra, ovde i sada, nije mala para za roditelja, taj novac može da da detetu, da se bolje provede, ili nešto kupi na ekskurziji.
-„Djačke“ ekskurzije – kaže Dragan – nije slučajno odabrana kvalifikacija. Jer, recimo, odlazak sa odraslima za Ohrid, nije isto što i odlazak sa 150 učenika za Nicu. Što se tiče tehničkih uslova, pa on nema ni jedan autobus! Na osnovu prethodnih iskustava sa „Eurotursom“, znam da su njihova vozila tehnički na najvišem nivou. Dakle, razlika u ceni od 60 evra podrazumeva sve razlike koje proizilaze iz ovakvog ponderisanja. A ljudski je i zapitati se – da li je najjeftinije i najsigurnije?
U obaveštenju „Lasen-tursu“ o dodeli ugovora o javnoj nabavci, potpisanom od Dragana Ilića, na kraju doslovce stoji: „Ova odluka je konačna.“
-To je protivustavna kategorija – kaže Miodrag – jer najviši pravni akt ove države propisuje drugostepeni postupak. Ali, to samo govori o tome ko i kako donosi odluke u vranjskoj gimnaziji, u ovom slučaju o ekskurzijama.
Dragan Ilić je pomalo u nedoumici:
-Dopuštam da je kvalifikacija sporna, iz razloga što pravilnik to nije najjasnije definisao, ali to zainteresovane strane ne sprečava da se žale na odluku, što se i desilo.
Putujte, igumani, to jest đaci, za manastir, to jest školu, gajle nemajte! To će vam ostati. Direktori, profesori i turističke agencije već decenijama vode pravi specijalni rat oko organizovanja đačkih ekskurzija, a zanimljivo bi bilo pitati đake, koliko je njih, recimo, u Atini posetilo Akropolj, u Parizu Luvr, u Veroni balkon Romea i Julije, što bi priličilo njihovom dobu. Ali, ništa više nije romantično, važna je samo okrugla kovana pločica sa oznakom €.

RODITELjI I INSPEKTORI
U priči oko organizovanja ekskurzija, oba Ilića se pozivaju na roditelje, svako iz svog ugla.
-Apelujem – kaže Miodrag – da vranjska gimnazija još jednom razmotri sve okolnosti ovakvog izbora i onemogući pojedine „dobrovoljne davaoce tuđih para“ da raspolažu budžetom roditelja. Zbog čega je ekskurzija trećeg razreda vranjske gimnazije prošle godine organizovana ne ni u septembru, ni u oktobru, kako je traženo u zahtevu, nego u novembru? To zna svaki turistički radnik, ali očigledno zna i direktor gimnazije; pa, u novembru cene polupansiona u destinacijama gde obično idu ekskurzije, padaju za po najmanje pet evra po noćenju. Pomnožite to sa pet do sedam noćenja, pa puta broj učenika, videćete koji je ćar. Zašto ta razlika nije vraćena roditeljima?
-Zašto je u svojoj ponudi – pita direktor gimnazije – Miodrag smanjio broj gratis mesta, što i priznaje. Ali, tendenciozno je to plasirao, a to samo znači umanjenje cene ekskurzije, na čemu on dobija pondere. Niko ne plaća ekskurzije, pa ni gratise, osim roditelja.
Miodrag Ilić obratio se i nadležnim inspekcijama: turistička se oglasila nenadležnom, prosvetna je bila mišljenja da je postupak sproveden u skladu sa pravilnikom, a odgovor inspekcije rada se očekuje.