Mala Florami je deflorami

Eko Taxi Vranje

Mala Florami je deflorami

– Daj be, novinare, napravi malko mesto u taj šank, učini se potamo, kao da ti je ujčevina! Što, da sednemo, za jednog od nas dvojice nema mesta u ovom šanku? Još pa ovako, pred fajront? Aaa, ne, ne, ovako stoječkim će si popijemo. I to da znaš – čovek sve stoječkim dok radi, pogotovo poroci, dotle je kad`r! Posle, kad ležečkim sve počneš da radiš, i tad nešto kao petljaš, ali džabe, gotov si, sve ti zabrane, i iz onu žablju perspektivu, život ti više nije život, nego žabokrečina!
– Neću be da sednem, neću, ne me sili, imam si razlog, al` ne smem da ti kažem, će objaviš u one tvoje novinetine… Naposletku, zašto pa da ti ne kažem, pa na tvoju dušu… Ali, da ti počnem od početak, od glavče, ovaj, od glavu teksta, kako vi novinari kažete.
– Daklem, znaš da imam jedno dete, već deset godine napunilo, sa ženu oćemo li nećemo li drugo, čekaj be još malko, će se popravi situacija, će dođu naši, mi dok smo mladi još malko da proživimo. Dođoše naši… situacija ode u majčinu, nit smo više ni mi tolko mladi, a bogami, nisam siguran ni da će proživimo. Nego, ženo, da klepamo mi još jedno. Ona ne moga da odoli na ponudu koja se ne odbija, i počnemo besomučno da se bavimo s jaribaš, ko što radi, mi pravimo drugo dete. Žena cvati, kao cveće u prolet, a ja bidna sučka, fejka! I ne biva, pa ne biva, nikako žena da zakači, kaže, muže, mora da je do tebe! Kako be do mene, dao sam sve od sebe, i više nego što mogu, što sad da radim? Idi, kaže, po doktori, ja oću drugo dete, nemoj ja da idem po doktori, pa da vidiš kako će ga dobijem!
– I pođem ti ja po doktori. Pratim literaturu, kažu, taj problem se rešava u Beograd, adrese od aritona i žuljka, nekakvi instituti i nešto svašta. Ali, trebaju ti i uputi iz Vranje, pa ja ti odem kod lekara opšte prakse, drugara mi. A na internet nađem da na Ginekološko-akušersku kliniku u Beograd ima doktorka, svetski poznata u lečenje muškog steriliteta. I ja kod doktora opšte prakse, drugara mi. Daj mi, reko, uput za ginekologiju. Nema problema, kaže, daj knjižicu, a za koga ti treba, za ženu ili švalerku, he he he?! Ne be, reko, na moje ime. On me ovako gleda, ustade, pa poče da se izm`ca nakud duvar, dok doćerah cara do duvara. Objasnim mu stvar, on se prekrsti i s desnu i s levu, ali dade mi uput za ginekološko.
– Odem na ginekologiju, i tamo doktor, znam ga. Daj mi uput za Narodnog fronta, on gleda ono, pa u mene, sestro, razdra se, pozovite obezbeđenje, ima neka posla ovde! Dobro, dobro, samo budi miran, će ti dam uput za ginekološku kliniku, ali molim te, potamo se! A izvini što te pitam, ne li usput do mene navrati na psihijatriju, to je tu odma.
– Šta li je na ovi ljudi? Dok objasni stvar, napisa on ono, kaže, ovo mi je prvi slučaj u karijeru, a verovatno i poslednji, da šaljem muškarci na ginekološko-akušersku kliniku.
– Odem ti ja tamo, ono veličine kao Vladičin Han; a sve ženskaći, sede onamo i gledaju me kao Marsovca. Primi me ona doktorka, sasluša me, kaže, dobro, evo vam ovo kutiče, idite u nusprostoriju, i donesite mi vaše spermatozoide, ali morate da ih nosite u šaci, zbog telesne temperature. Odem ja tamo, a svi znamo kakva je higijena u našim zdravstvenim ustanovama, ajde sad nekako izvrši doktorski nalog, u onu močku i smrdljak. Ja stvarno imam bogatu maštu, ali ono je, brate, bila teška muka; te štipa se za dupe, te bocka se s ključevi, jedva nekako dođo do neko polustanje, tvrd ko ratluk, da nastavim terapiju. I kao moron, nosim ono stakleno kutiče u šaku, na megdan, a cela ženska klinika me gleda i cepi se od smešku.
-Da ti skratim, doktorka me posla na nekakav atomski institut, pa na Medicinski fakultet, studentkinje da se uče na mene, pa na nekakv kar… kar… kariotip, seti se, i sve me to koštalo kao da sam Adam, kao da pravim novu ljudsku vrstu, i svuda sam morao u toalet na terapiju, i baška što sam svuda morao da nosim ono kutiče u ruke, dok pristojan svet gleda i seiri.
– I to ti ja ispričam juče na mog drugara, urologa ovdašnjeg, kaže, dal si lud, dođi ti sutra kod mene, da te ja pogledam. Aj, reko, i danas odem, posadime na jednu belu gvozdenu stolicu, kao božemeprosti električnu, i kaže, skidaj gaće! Tu se motaju one medsestre, čekaj be, kako ću, onako otkopčam kaiš pa oprezno, do dlačke. More, skidaj gaće, razdra ti se on, ufati, sve skina do kolena, ceo aparat na bezder, pa kad me grabna za jajca, pa kad počna da mulja, ja olele u sva glas! Aha, kaže, evo je, ufati je, to je ta vena, varikocela, što ti kuva spermatozoidi! Ovolka je, kako malečko pršče! Dođi sutra da operišemo to.
– Nego, kaže, za svaki slučaj da proverimo i prostatu… Ajde, okreni se guzačkim, i drž se za stolicu! Čekaj be, doktore… Ćut bre i obrćaj guzicu, ako oćeš dete oćeš, ako nećeš što me pa zabole čindo! I ja što ću, što na ženu da kažem, obrnem sjedinjene države nakud doktora. A on navuče rukavice, namaza nešto, pa kad mi zabode dva prsta u čmaruljicu, oči mi iskočiše na til! Oooff, reko, dooktooree, a on se pa nervira – ček be, ko je ovde doktor, ja što ti brkam po guzicu, ili ti što uživaš?!
– I sad čekam rezultati, ali stoječkim, u šank, razumi me, novinare, ne mogu da sednem! Školovan si čovek, slušao si operu „Mala Florami“; e pa, sad gledaš operu „mala deflorami“.





  • Ostavi komentar