Beli šengen i teorija zavere

Eko Taxi Vranje

Beli šengen i teorija zavere

Zvaničnici i analitičari iz Beograda za incidente u Lučanu i Preševu optužuju snage kojima ne odgovara evropski put Srbije, upirući pritom prst direktno u Albance. Albanski lideri, na drugoj strani, tvrde da napetost odgovara vlastima koje, i pored velikog prisustva specijalnih snaga u regionu, ne mogu da građanima obezbede mir i bezbednost



Kišoviti početak leta nije ni mogao da nagovesti vrele događaje na jugu Srbije. Najpre su prošle nedelje, u noći između četvrtka i petka (9. na 10. jul) na ulazu u Lučane ranjena dva žandarma u napadu ručnim bacačem. Bio je to prvi oružani napad na državne snage bezbednosti posle skoro dve godine u Kopnenoj zoni bezbednosti uz graničnu liniju sa Kosovom, na putu Bujanovac – Priština na kome su ranijih godina naoružane grupe razbojnika pljačkale putnike, uglavnom kosovske Albance koji iz pečalbe tuda putuju na odmor u zavičaj. Prašina od eksplozije nije se ni slegla, a samo nekoliko dana kasnije, u utorak (14. jul) sat iza ponoći, eksplodirala je naprava postavljena uz stambenu zgradu u preševskom naselju Železnička stanica.
Zvaničnici su objavili da u zgradi žive policijska i vojna lica, a od krhotina stakla povređeni su jedna Albanka, stanarka zgrade, i jedan trinaestogodišnji dečak. Sve ovo dešava se uoči zvaničnog ukidanja viza za građane Srbije i otvorene podrške koju najviši evropski zvaničnici daju Srbiji na njenom putu. Naime, takozvani „beli Šengen“, koji će građanima Srbije od naredne godine omogućiti putovanje u zemlje Evropske unije bez viza, ne važi za građane Kosova, što pojedini analitičari direktno povezuju sa interesima određenih albanskih grupa da destabilizuju region. Lokalni albanski lideri uglavnom tvrde da je odgovornost za podizanje tenzija na Beogradu, optužujući vlast za izostanak političkog dijaloga i tendenciozno prikazivanje stanja

IDEJA O VELIKOJ ALBANIJI

U Preševo je doleteo Ivica Dačić, gde je ponovio da se i u slučaju Lučana i Preševa radi o terorizmu. U utorak ujutru, nekoliko sati posle eksplozije, u Preševu je pokrenuta akcija protiv švercera oružja i drugih bezbednosno zanimljivih lica u toj opštini. Jedna osoba je uhapšena, ostali osumnjičeni se, kako je rečeno, nalaze na Kosovu, ali na pitanje zašto ti ljudi nisu policijski obrađeni ranije, ako se već znalo čime se bave, niko nije ponudio odgovor. Ono što je, međutim, više nego jasno je činjenica da je jug Srbije ponovo nemiran i to kao nikada od 2001. i završetka oružanih sukoba. Kome ovakav scenario odgovara i kome idu u prilog tenzije?
Zoran DRAGIŠIĆ, docent na beogradskom Fakultetu bezbednosti, eksplozije na jugu Srbije direktno povezuje sa poslednjim uspesima Srbije na međunarodnom planu: ukidanjem viza za njene građane i otvorenom putu ka evroatlantskim integracijama:
– Kao i svi prethodni incidenti, i ovi su politički motivisani sa ciljem da se destabilizuje stanje na jugu Srbije i Kosovu i Metohiji, što je direktna posledica rezultata koje Srbija postiže na međunarodnom planu – izjavio je Dragišić.
Vojni analitičar Aleksandar RADIĆ kaže da Albanci imaju potrebu da izazivaju incidente i da te svoje namere, za razliku od srpskih plitičara, umeju vešto da sakriju.
– Ali, koji su motivi Albanaca u ovom momentu ja zaista ne znam – kaže Radić i dodaje:
– Napadi u Lučanu i Preševu nikako nisu izolovani incidenti, i na njih država mora adekvatno da odgovori. Srbija ima regularne snage bezbednosti na jugu i ne sme se dozvoliti da neko tek tako upotrebljava ručni bacač. Treba pojačati kontraobaveštajne aktivnosti i razgovarati sa albanskim političarima, ali se na silu mora odgovoriti silom. Tu nema izbora. Jer, ako na terenu neko drži ručni bacač, sa takvima nema političke debate – kaže Radić za „Vranjske“.
Prema mišljenju Ljubodraga STOJADINOVIĆA, vojno-političkog komentatora „Politike“, nestabilnost na jugu Srbije odgovara političkoj i vojnoj eliti kosovskih Albanaca koja želi da svetskoj javnosti prikaže kako, navodno, u Srbiji za Albance nema mira i sigurnosti:
– Iako se još uvek ne zna zvanično ko i zbog čega stoji iza serije napada na jugu Srbije, postoje snage koje žele destabilizaciju regiona. Zbog toga se može očekivati da incidenti ove vrste, kojih će verovatno biti i u narednom periodu, prerastu u krizu, nadam se ne onog intenziteta kao pre osam, devet godina – kaže Stojadinović.
Prena njegovim rečima, svaka destabilizacija juga Srbije ide u prilog ideji da Albanci ne mogu da opstanu nigde gde vlast kontroliše Srbija. Naši sagovornici jednoglasni su u oceni da država mora adekvatno da odgovori na svaki oružani napad, jer bi u suprotnom posledice bile daleko veće. Dragišić sa Fakulteta za bezbednost kaže da država mora da primeni obaveštajne, policijske i političke mere, kao što to čine sve demokratske zemlje koje se suočavaju sa terorizmom.
– Najvažnije je da se unapred sazna ko šta planira. Jer, iza ovih napada stoje iste one snage koje su podstakle raniju pobunu na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji, a reč je o pokretu koji se bori za stvaranje velike Albanije. Sa ovim pokretom veliki problem imaju i druge zemlje u regionu – kaže Dragišić.

TENDENCIOZNA POLITIKA

Aleksandar Radić kaže da je pred državom veliki izazov na koji ona mora adekvatno da odgovori:
– Sve drugo značiće da albanski lideri mogu da biraju šta će da rade – kaže Radić.
Prema rečima Ljubodraga Stojadinovića, država dobro kontroliše situaciju na jugu Srbije.
– Biće opasno da kriza eskalira toliko da se može završiti samo spektakularnim akcijama. Da bi se to sprečilo, država mora da angažuje sva legitimna sredstva koja mogu da spreče destabilizaciju, a to se najbolje postiže dobrim obaveštajniom radom – kaže Stojadinović za naše novine.
Albanski lideri nisu se oglašavali neposredno posle ranjavanja žandarma kod Lučana, ali jesu pošto ih je predsednik Boris Tadić prozvao da za taj napad moraju da ponesu deo odgovornosti.
Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac obratio se tim povodom javnosti rekavši da je incident koji on, kao i svi građani kojima je stalo do mirnog suživota, osuđuje, pokazao svu nesposobnost vlasti da građanima obezbedi bezbednost:
– Ignorišući legitimne predstavnike institucija u opštini, a u pokušaju da za pitanja kao što su očuvanje mira i stabilnosti u regionu, koja inače nisu u nadležnosti lokalne samouprave, direktnu odgovornost nametnu institucijama lokalne vlasti, najviši državni vrh je još jednom na terenu demonstrirao politiku koja datira iz bliske represivne prošlosti. Politika koja ovako osetljiva pitanja tretira u isključivom i tendencioznom tonu, uz izražavanje logike sile, ne pokazajući pri tom ni najmanju spremnost za politički i socijalni dijalog sa lokalnim stanovnicima i njihovim legitimnim predstavnicima, stvara duboku zabrinutost – smatra Kamberi.
Posle eksplozije u Preševu reagovao je najpre Riza Halimi, narodni poslanik i svakako najuticajniji albanski političar. Halimi, predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD), ocenio je da se problemi gomilaju i da se oni ne rešavaju onako kako bi trebalo – političkim putem u okviru sistema vlasti u Srbiji.
– Ja godinama neprekidno apelujem na smirivanje situacije, ali za ovakvo stanje direktno je odgovorna vlast u Srbiji. Incidenti se dešavaju u nizu, uprkos brojnosti specijalnih snaga u regionu – rekao je Halimi.
Sve ovo, naglasio je Halimi, jasno govori o nameri vlasti da zavede neku vrstu vanrednog stanja u opštinama u kojima Albanci čine većinsko stanovništvo.
Jonuz Musliju, predsednik lokalne Skupštine u Bujanovcu i politički vođa OVPMB, kaže da Beograd ne preduzima ništa iako su oružani incidenti na putu za Gnjilane učestali proteklih godina:
– Država ne čini ništa da građanima obezbedi mir, iako gomila specijalne jedinice u dolini Preševa. Nisu otkriveni počinioci ranijih incidenata, niti se nešto preduzelo da se incidenti spreče. Vlastima odgovara nestabilnos u Preševskoj dolini kako bi mogli da kažu da nestabilnost stvaraju Albanci – kaže Musliju za „Vranjske“.
Ne treba sumnjati da jug Srbije tek očekuju vreli dana, čak i bez novih oružanih incidenata i napada na snage bezbednosti. Pre samo nekoliko meseci, kada su albanske stranke ušle u Koordinaciono telo, učinilo se da su duhovi prošlosti bezbedno upokojeni. Ali, neko ipak pokušava da odvrne bocu.


GLAS NARODA
DA LI ĆE BITI SUKOBA IZMEDjU SRBA I ALBANACA NA JUGU?

Nataša Stojković (27), radnik
– Ne bi trebalo, 21. vek je.

Blagoje Nikolić (64), nezaposlen
– Ziveće se napeto, i danas se oseća nemir.

Smilja Stanković (48), radnik
– Kada bi se narodna izreka „daj bože da se Srbi slože“ obistinila, ne bi došlo do krvoprolića.

Barjami Fatjon (38), radnik
– Nadam se miru i da Albanci dobiju prava koja imaju Srbi na Kosovu.

Kristina Cvetković (25), radnik
– Hoće, sigurno.



  • Ostavi komentar