Vranjska resavska škola

U modi su olovke sa ugrađenim papirom za najvažnije odgovore, ali i sofisticiranija varijanta, olovka koja „čita“ test i bežično ga, na daljinu od 50 do 300 metara, prenosi do laptopa, odakle odgovori stižu na „bubicu“

Prema zvaničnim podacima Ministarstva prosvete, učenici završnih razreda osnovnih škola u Pčinjskom okrugu na ovogodišnjem kvalifikacionom testu za upis u srednje škole postigli su najbolji rezultat u Srbiji. Za razliku od ostatka zemlje, gde je prosek 11,75 poena iz matematike i 11,86 poena (od mogućih 20) iz maternjeg jezika, ovdašnji prosek je 16,95 iz računa i 16,47 iz jezika. Ovakav rasplet odmah je izazvao oštre reakcije u stručnoj javnosti, a išlo se čak dotle da je Forum beogradskih gimnazija tražio poništenje ovogodišnjeg ispita u Vranju i okolini. E sad, da li su đaci zaista spremali ovaj najvažniji ispit svog života, i tako postigli uspeh o kome su tokom školovanja mogli samo da sanjaju, ili je po sredi nešto drugo, stvar je za dublju analizu. Ono u čemu se svi slažu je skoro pa činjenica da ovakav način upisa u srednje škole nije dobar, da u njemu bolje prolaze lošiji od dobrih i kampanjci od učenika koji uče sistematski, i da se u čitavoj priči nešto direktno i hitno mora menjati. Za ovu generaciju roditelji su prebrinuli brigu, ali se Ministarstvo prosvete sprema da već u naredne dve godine potpuno promeni politiku upisa, i tako omogući da oni koji su učili tokom osmogodišnjeg školovanja upišu bolje škole od onih koji to nisu na vreme činili. Do tada, sve ostaje po starom – puškice, bubice, olovke koje vide i one koje imaju ugrađen alat za prepisivanje ostaju neophodna pomagala u pokušaju da se dođe do potrebnog broja poena. U ovom času, malo je nezadovoljnih, i upravo je taj podatak pravo zvono na uzbunu. Ko je i kome dao pravo da izjednačava dobre i loše, radnike i neradnike, uspešne i lenje? Sudeći po rezultatima, ali i po reakcijama na njih, čini se da ovde niko nikoga ni za šta nije pitao. Svima lepo, jednom rečju.

NEKA DODjU BEOGRADjANI

Začudo, niko u vranjskim školama ne krije da je na testu bilo čak i otvorenog prepisivanja. No, problemi u školstvu su toliki da se to ovde čak i ne smatra za naročit prekršaj. Recimo, ma koliko je đacima bilo prećeno da će svako ko se uhvati u nedozvoljenoj radnji biti udaljen sa časa, u Vranju se to nije dogodilo nijednom učeniku, a samo jedan od njih 2.727 pao je na testu u okrugu.
Dušan Stevanović, direktor O.Š. „Vuk Karadžić“ u Vranju kaže da ove godine rezultati nisu bili loši, ali da su slabiji od onih postizanih ranijih sezona.
– Sistem je takav da u našoj školi dežuraju gostujući profesori, pa ne vidim zašto bi oni popuštali našim učenicima. Ali, zar treba dozvoliti da neko iz Koćuru ima bolji rezultat, kad se zna da ne može da ima znanje kao naše dete? Uostalom, što taj iz Beograda, što sumnja u naš uspeh, nije ovde došao da dežura – pita Stevanović.
On ne odbija mogućnost da je prepisivanja bilo, ali smatra da ono uvek ide na štetu boljih učenika, koji se, pomoću testa, izjednačavaju sa slabijima, i na taj način kvare svoje šanse na upis u željenu školu.
Zdravko Veličković, direktor O.Š. „Branko Radičević“, smatra da je upis u srednje škole, na način na koji se sada sprovodi, potpuno obesmišljen. Prema njegovim rečima, đaci su imali čitavu godinu dana da spreme 420 pitanja, jer pripremni testovi nisu menjani od prošle godine.
– Ko je hteo da nauči, naučio je. Samo dubinske analize mogu da pokažu da li je bilo prepisivanja, i to gledano ka svakom pojedinačnom slučaju. Kontrola je svuda ista, i ovde i u Begradu, neki su kontrolori stroži, neki popustljiviji, i tamo i ovde. No, ima mnogo ozbiljnijih problema. Recimo, mi testiramo decu koja više nisu naši učenici, i potpuno smo nezainteresovani da izaberemo najbolje za njihove buduće škole, pa je logičnije da ovaj posao rade u srednjim školama – smatra Veličković.
Prema njegovoj oceni, veliko je pitanje i „da li su deca uopšte zrela za tako veliki teret odgovornosti“, kakav im je ovim sistemom upisa nametnut.
Besmislenost ovakvog načina upisa potencira se sa više strana. Od sto mogućih poena, 60 se najviše može osvojiti na uspehu u šestom, sedmom i osmom razredu, a ostalih 40 moguće je zaraditi na testu. Čisto za probu, u jednoj srpskoj školi su novopečenim gimnazijalcima, odmah u septembru, dali ponovo isti test na kome su osvajali po 16 do 18 bodova. Od 303 učenika koja su test radila, 222 su dobila jedinice.
No, u osnovnim školama ovakve statistike ne interesuju nadležne. Oni se, zapravo, javljaju samo kao organizatori ispita, za koji zaista nije jasno zašto se održava u osnovnim školama, kada je većina njih već podelila diplome svojim učenicima koji potom više i nisu đaci dotične škole. Mnogo povike u srpskoj javnosti bilo je na O.Š. „J.J. Zmaj“ iz Vranja, koja ima najbolje rezultate u okrugu, ali izgleda i u čitavoj zemlji. Tamošnji đaci napravili su, po mišljenju mnogih, nezdravo visoke rezultate, sa prosekom od 19,13 iz matematike i 17,12 iz jezika. Snežana Kocić Spasić, direktorka ove škole i sama smatra da nije prirodno da svaki, recimo, dvadeseti učenik pogreši samo jedno od svih pitanja, a da ostali ne naprave ni grešku u zarezu, ali skida svaku odgovornost sa svoje škole.
– Imali smo 10 dežurnih na 108 učenika, i to sve iz drugih škola. Valjda je njima, zbog njihovih učenika, stalo da se sve odvija regularno. Mi smo imali i pripremnu nastavu, i pripremne testove, i tada su učenici napravili sasvim dobre rezultate – kaže Kocić – Spasić.
Samo, makar i letimičan pogled pokazuje koliko u čitavoj priči ima proizviljnosti. Naime, „Zmaj“ ima ukupan prosek od 36,25 poena, što je za oko dva poena manje od prošlogodišnjeg! A nisu najbolji ni u gradu Vranju. O.Š. „20. oktobar“ iz Vlasa ima prosek od 39,81, što otprilike znači da je samo jedan učenik pogrešio na samo jedno pitanje! Mora da je nastavnik na tabli pisao prave odgovore, a dete onda pogrešno prepisalo! Samo jedna škola u Vranju ima prosek manji od 30 poena, što znači da su skoro sva deca test uradila za peticu, što je svakako vrlo daleko od realnog znanja koje bi ona uopšte mogla da poseduju.

MESTA IMA ZA SVE

Te činjenice svesni su i u vranjskoj ispostavi leskovačkog Odeljenja Ministarstva prosvete. Jovica Stevanović, predsednik Okružne upisne komisije, smatra da rezultati mogu da budu i realni, jer su učenici imali dovoljno i vremena i razloga da se ozbiljno pripreme za ovaj ispit.
– Sa druge strane, ljudi koji učestvuju u sistemu upisa ne mogu da nađu pravu meru između strogosti i tolerancije. Strogoća ume da ukoči učenika, a blagost da mu dozvoli da pokaže više od realnog, pa su obe situacije nepoželjne – objašnjava Stevanović.
Prema njegovim rečima, za svu decu ima dovoljno mesta za upis, ali da malo poštenja ne bi falilo, tek toliko da se najbolji upišu na najtraženija mesta.
Kao i ranijih godina, najtraženija je Medicinska škola, i u njoj odeljenje farmaceutskih tehničara, kojima je nekada i sto poena nedovoljno za upis. Sledi Ekonomska škola, na svim smerovima, pa Gimnazija, gde je najtraženiji Informatički smer, a ove godine velika potražnja vlada i za određenim smerovima u Hemijsko – tehnološkoj školi.
No, bilo kako bilo, ovde se niko mnogo ne traumira zbog ljutnje Beograđana na uspeh ovdašnje dece. Situacija je pod kontrolom, dakle normalna, deca su nam dobra, dakle uspešna, a mi smo zadovoljni, dakle bezbrižni. To što čitava stvar ide u potpuno pogrešnom smeru uopšte nije važno – roditelji idu korak po korak. Prvo prepisivanje za dobar broj bodova, pa pritisak za upis u željenu školu, pa pritisak za postizanje željenog uspeha, pa privatni fakultet. E, do tada ima već dovoljno vremena da se nađe i pravo radno mesto, zlu ne trebalo. Zato se niko i ne buni, osim onih koji gube. A njih je bezbadežno malo, pa se i ne računaju. Sada, ni bilo kada.

POMAGALA ZA PREVARU
Prema statističkim podacima, minimum 80 odsto učenika prepiše na testu najmanje jedan zadatak. Repertoar prevare je šarolik – od klasičnih puškica, preko nekih dajdžestiranih i smanjenih štampanih izdanja rešenih testova, sve do mehaničkih pomagala. U modi su olovke sa ugrađenim papirom za najvažnije odgovore, ali i sofisticiranija varijanta, olovka koja „čita“ test i bežično ga, na daljinu od 50 do 300 metara, prenosi do laptopa, odakle posle stižu odgovori na „bubicu“, bežični prijemnik koji je gotovo neprimetan. Najtraženija je „bubica“ izraelske proizvodnje 250/PA1, koja košta oko 300 evra, mada za sada toga u Vranju nema.

JUG JE NAJBOLjI
Reakcije prosvetarske javnosti na uspeh učenika u Pčinjskom okrugu bile su zaista neočekivano oštre. Najglasniji je bio Miodrag Sokić iz Foruma beogradskih gimnazija, koji je za odlične rezultate na prijemnom đaka Pčinjskog, Prizrenskog i Raškog okruga direktno optužio prepisivanje, uz zahtev da se u „sumnjivim“ školama ispiti ponove.
Prema prosečnom broju bodova na kvalifikacionom ispitu ubedljivo najbolji u Srbiji su đaci iz Pčinjskog okruga, sa 16,9 iz matematike i 16,4 iz maternjeg jezika. Slede Prizrenci, (15,4 i 15,3), Raški, (14,6 i 14,4) i Nišavski okrug, (13,4 i 13,8), u pratnji još dva kosovska okruga. Dakle, što južnije to preciznije. Treba znati da je srpski prosek na testu iz matematike bio 11,75, a iz maternjeg 11,86 bodova, što je otprilike na nivou prošlogodišnjih rezultata.

BROJKE
Prema rečima Jovice Stevanovića, predsednika Okružne upisne komisije, ove godine je osnovnu školu u okrugu završilo 3.114 učenika, od toga samo u Vranju 1.059, i za sve njih biće mesta u srednjim školama. Na kvalifikacioni ispit izašlo je ukupno 2.804 učenika, (u Vranju 975), od kojih je test položilo njih 2.727. Samo je jedan pao, a ostali se nisu pojavili na polaganju, iako su bili prijavljeni.