U strahu od paparaca

Veći deo finalne večeri protekao u pokušajima političara da se sakriju od fotoreportera „Vranjskih“ i brizi da ne naprave pogrešan potez ili grimasu. Novosrbijanci i socijalisti po tradiciji bili najbrojniji

U Vranjskoj Banji je bilo programa. Za vikend. Vreme šućmurasto, ali poslužilo. Oni što prizivahu nedaće, što bi da miniraju feštu, oni što bi da narodu uskrate veselje a Novoj Srbiji gušt da i preko ovih „dana“ politički profitira kao tzv. nosilac razvoja i preporoda propale Banje, izgubiše ovog puta. „Dani“ su bili. Neko reče „morali su da budu“, bez obzira na vremenske (ne)prilike.
A na „danima“ – šilo i ognjilo. Tu čuvena „ljubinka“, socrealističko „remekdelo“ vranjskog „Zavarivača“ u vidu pozornice, sa umirovljenih Dana Vranja preseljeno na banjski hotelsko-ugostiteljski trg. Tu pljeskavice, šećerna vuna, kuvani đevreci, „petličiki“, razna čuda vašarskog tipa. Staro i mlado sjatilo se na trg da navija za lepotice juga.
Sve počelo sa malim zakašnjenjem. Polufinalni dan u petak bio lep, otkriva na finalnoj večeri Nebojša Stojanović. On je odgovorno lice za ovu godinu. Neoprostivo što „Vranjske“ to nisu propratile, kaže reporteru. Ali, važnije finale, veli. Dobro je da su „Vranjske“ tu. A na finale došli ljudi, čitave porodice. Sastavljaju astale u bivšem „Kičeru“. Kao mravi popunjavaju ceo prostor. Obukli se kako priliči, najbolje. Šareno, lila, roze, ljubičasto, bele kravate. Moderne boje. Piju se koka-kole, piva, malo skuplja pića, puši se „marlboro“. Svečano. Čekaju da vide lepotu. Mada, magnet su i Pepi i Rada, mega popularne „Grandove zvezde“. Pevaće u intermecima.
Koliko vole da dođu i napare oči, toliko političarima teško kad su „Vranjske“ tu. U kulminaciji nervoze pokušavaju da istu nametnu reporteru. Provokacije su sitne, uobičajeno providne. Koristi se odomaćena reč paparazzo. Nekim političarima toliko zanimljivo paradiranje devojaka i prateći program da razmenjuju SMS-ove s potpisnikom ovih redova.

PAPARACO I DRUGE FORE

Tu načelnik okruga Buda, tu gradonačelnik Mire, socijalisti Zoki, Negovan, Dimčić. Tu Novica Tončev, „glava“ Surdulice. Bane Stojančić deluje najopuštenije. Branko Ružić, stranački predstavnik iz prestonice, ove godine zauzeo Dačićevu stolicu. Da i on malo konzumira lepotu juga. Socijalisti blagonakloni. Svi smo mi „Ružići“, da se zaključiti iz naklona pristiglom visokom činovniku SPS. Skute mu celivaju još neki politički prvaci iz lokalne koalicije.
Upadljivo odsustvo „žutih“. Jedino Igor Andonov, zamenik gradonačelnika tu. Neupadljivo se, sa suprugom, smestio podalje od koalicionih partnera. Skoro svi novosrbijanci tu – od Laleta pa nadalje. Da ne nabrajamo, potrajaće.
– Eee, novinaru – tapše potpisnika ovih redova neko po ramenu – vidiš li šta učiniše od naše Banje. Nekada za primer, kraljevi su, bre, ovde letovali. Sada jedva da daju „hleba i igara“ za napaćeni narod. Prodaju maglu time što dva dana godišnje nešto organizuju i to parama poreskih obveznika – jada nam se sredovčeni banjčanin. To je jedan od onih što imaju neodoljivu potrebu za komunikaciju s predstavnicima „sedme sile“ na javnim skupovima.
– Dani karanfila su sve samo ne „kulturno-turistička“ manifestacija, kako to ovi u odelima nameću. Od turizma nema ni „t“ dobacuje nam njegov prijatelj, a od kulture još manje. Tražimo da je prekrstite u muzičko-sportsku. Osim ovoga što nazivaju muzikom, jedino još vidim takmičarski duh kod ovih devojčica. Ostalo je istorija – dobacuje njegov „kolega“.
Pre glavnog izbora za mis, šef parade i „upravnik“ banje Nebojša Stojanović svečano kaže da ovo turističko mesto ima šta da ponudi. Čime da se ponosi. Zahvaljuje gradu, zahvaljuje Beograđanima što su sve „uveličali“. Valjda Ružiću, jer nema drugih iz prestonice. Kaže, nadležni dobrano potrudili da za kratko vreme ovo prirede. Da sačuvaju duh i tradiciju. „Želimo vam da uživate“, reče.
Voditelji, Vanja Bulić, čuveni autor „bisera“ i Goca Mišić sa RTV. Goca kaže – za frizure devojaka zaslužna Caka, za njenu Cuka. Predstaviše žiri. Gospođa ova, gospođa ona, bi aplauz. Žiri gleda lepotice. Promiču neka deca. I neka manja deca. Vrte brojeve, idu tamo-vamo. Političari žamore, publika navija. Vele najlepša Marija, lepša Dragana, Anđela je k`o anđeo. Uskoro otpade osam. Neke od manje lepših glasno opsovaše u holu „Železničara“. Izgovara se reč „nameštaljka“.
Vanja i Goca sipaju „fore“. Kao iz rukava. Zabavljaju raju. Vanja veli, probavao prethodne večeri jela. Pa zvao prijatelje po glavnome gradu. Predočav`o im koje se jelo kako zove. Oni kazali ne mogu da veruju. Niko se ne smeje međ` rajom. Goca redi sponzore. Simpo Vranje, Simpo Žbevac, Simpo cveće, Simpo ceo svet, slušamo. Bilo i drugih sponzora, impozantan spisak. Od 1,2 miliona pola dali oni, pola dinara Grad Vranje.

CAKA I CUKA, MAJSTORICE

Defiluju preostale kandidatkinje. Goca čita – ova je ovakva, ova voli ono, ona ono. Kreativne, vole da putuju, vage, device, vole sve što vole mladi. Iskrenost, ništa auto, ništa lova. Sve to fina deca. Komunikativne, ambiciozne, ne podnose laži, htele bi u novinarstvo. Govore engleski, španski, čitaju knjige. Dostojevski i slični stereotipi. Neke su, ipak, praktične. Saznajemo da jedna „uzima sve što joj život pruža“. „Cilj opravdava sredstvo“, veli druga. Čula da je to nekada izjavio neko sa prezimenom na M. Da je bio pametan čovek.
Goca čika Vanju. Pita, jel bilo šanse da bude foto model ili maneken. Iskusni voditelj, duhovit čovek. Kaže, nije bilo šanse: „Imam žensko ime“, poentira i obrazlaže. Vanja favorizuje kandidatkinju sa rednim brojem 11. Veli, zato što je taj broj nosio Dragan Džajić, najbolje levo krilo na svetu. Zabavno… On veruje jednoj kandidaktinji da joj je u životu najvažnija iskrenost. „Kad si toliko lepa, moram da ti verujem“.
Vanja kao da živi u nekoj idealnoj državi, pa poentira duhovitošću: „Pre petnaest godina sve što vole mladi značilo je – imati 500 maraka, pištolj i mobilni. Prošlo to vreme, sada pare nisu toliko važne, pištolji su zaboravljeni, pa se pitam šta to danas znači“. Moli jednu kandidatkinju da mu pomogne. Ni ona ne zna.
Žiri se ubrzo povlači radi odluke. Izabraše najlepše. Nekome pravo, nekom ne. Da ne kažemo krivo. Političari dele nagrade. Možda bi i pljusnuli neku kandidatkinju gde ne treba, al` supruge gledaju. Televizija, „Vranjske“. A i narod. Ne ide… Pepi i Rada digoše ruke. Krenu urgula, deca u publici sve pevaju. Da i ovi mladi „grandovci“ odmore od silnih autograma koje podeliše u VIP bekstejdžu. Vreme je slavlja… Po srpski. Samo što nije bilo prasetine za sve.

MARIJA STOJANOVIĆ „MIS KARANFILA“
U konkurenciji šesnaest kandidatkinja, za „mis karanfila“ 2009. godine žiri je proglasio Mariju Stojanović iz Vranja. Ona je kao nagradu dobila skuter i desetodnevni boravak u Grčkoj. Prva pratilja je Tijana Dimitrijević, a druga Dragana Simonović takođe iz Vranja. Titulu mis šarma ponela je Anđela Blagojević. Prva pratilja dobila je lap-top i boravak u Vrnjačkoj Banji, a druga mobilni telefon i vikend u Beogradu. Mis šarma je nagrađena klik-klak ležajem, darovima „Kristabela“ i „Kondive“.
Organizatori manifestacije saopštili su da je „Dane karanfila“ pratilo oko 15.000 ljudi.