Jel` završeno? Završeno

Dolazi premijer, izlazi iz auta, a Mrka kroz masu trči prema njemu, ruke širi, grli nebo, onda premijera, pa ga izljubi, pa obgrli oko ramena i povede ka panou i mikrofonima. A, premijer, pravi gospodin, u crnom odelu sa belim prugicama, krene da priča o simbolici

Ko je rekao da Mrka neće da završi na vreme? Pričali su novinari i drugi zlobnici svašta, ali njihove crne slutnje nisu se ostvarile. Kako nam je i obećano, tačno u dan, 7. jula, na godišnjicu formiranja Vlade, pušten je za saobraćaj deo Koridora 10, tj. 20,5 kilometara autoputa od granice sa Makedonijom do junačkog Levosoja.

CEREMONIJALMAJSTOR

Jel` završeno? Završeno! Ko ne veruje, može da ode i vidi nov, prav, carski drum, a prvi su tu privilegiju imali novinari, sve uredno pozvani od strane Vlade da dođu i zabeleže konkretan rezultat.
Skup sedme sile bio je kod „Zavarivača“. Dolaze kolege, dočekuju ih policija i predstavnici Vladinog Pres biroa, dele im identifikacione kartice, a onda čovek u crnom ovlaš prelazi sokoćalom za detektovanje metala preko svakog pojedinca, piii, piii, dobro je , čist si, možeš u autobus. Onda se odnekud pojavila neka žena, pita ima li ovde novinara, kažemo svi smo novinari, a ona kaže da ima saopštenje za javnost. Taman da ga ubaci u ruke jednoj koleginici, kad viknu iz bela grla prestavnica Pres biroa: ulazi u autobus, nemoj da se udaljavaš, samo što nismo krenuli. Koleginica ciju, ciju, odmah ulazi u vojni autobus od četrdeset leta, ostajući praznih šaka. Svim novinarima bilo je žao što unapred ne mogu da pročitaju šta će da kažu predstavici Vlade na novome autoputu, kad neko reče da nije to saopštenje o autoputu, nego o parama koje Vlada navodno duguje putarima. Kao, spremaju se da blokiraju slavlje, da upozore na problem, ali nije se dala Vlada. Svuda unaokolo, na putu i u žbunju, policija, žandarmerija, vojska, BIA, pa ko hoće da pokuša da štrajkuje neka izvoli.
Posle nekoliko kilometara sedmoj sili dadoše nov autobus, sa erkondišnom, pa stigosmo na mesto veselja, kod Levosoja. Tamo postavljeno ozvučenje, karte, a tu je i republički ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, drug Mrka, radno-sportski odeven u crnoj majici i laganim pantalonama. Kao pravi ceremonijalmajstor, sve svakome uredno objašnjava, da neko nešto ne pogreši.
– Kada se otvaraju novi objekti, ne govore političari, nego graditelji. Znači, to je praksa. Od političara će nešto da kaže samo premijer, a ostali govornici će biti graditelji. Ti ćeš da kažeš nešto o radovima i parama, ti o tome šta je napravljeno, ti to, ti to – objašnjava Mrka.
A, novinari ko novinari, stalno zloupotrebljavaju priliku, pa pitaju ministra o JAT-u i koječemu još, a Mrka strpljivo odgovara, jer zvanična ceremonija još nije počela. U taj čas pojavi se predstavnica Pres biroa, odmah se vidi da hoće da zasluži platu, i reče da novinari ne zapitkuju o drugim temama, samo o novoj deonici autoputa, i to ako baš moraju.
Unaokolo gužva, pozitivna strepnja i nervoza, a graditelji stalno prilaze ministru, gnjave ga, zapitkuju, nije im jasno, neprijatno im, nisu navikli.
– Neću da te slušam, spremaš mi ovde štrajk, o tome ćemo posle da razgovaramo. To je u vašoj režiji. Kažete mi dogovoreno je, kad ono nije dogovoreno, kažete sve je u redu, a nije sve u redu – ljuti se Mrka na graditelja, valjda predstavnika jednog od izvođača radova.
Neki uporno neće da slušaju, neki zakeraju, jedan kaže da nešto nije čuo dobro.
– Nemoj ti meni tu kao Tomić, kaže Mrka, kad ti nešto ne odgovara ne čuješ dobro, a kada se o parama priča sve čuješ!
Novinari zapitkuju o čemu se tu radi, kakav je to štrajk kada su obezbeđene pare za putare. Saznajemo da je tačno da je Vlada dala pare, ali da su one stigle samo do računa „Puteva Srbije“, a odatle ni makac.
Dok je ministar za infrastrukturu delio zadatke i svakome sipao istinu u lice, stiže i prvi visoki gost, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić. Sledi drugarski zagrljaj, cmok, cmok, cmok, a ministru za infrastrukturu bi mnogo drago, kaže – hvala ti što mi čestitaš na uspehu.
Zvezda upekla, plus 35, a novinari ko pčelice, sve vreme tumaraju unaokolo, slikaju pano, ministra i goste. Jedan od graditelja im objašnjava da je završena deonica duga 20,5 kilometara, da košta 2,8 milijardi dinara, da je tu napravljeno sedam mostova, 55 objekata raspona većeg od pet metara, šest kilometara drenažnih kanala, pa ugrađeno 10.000 metara kubnih betona, 90.000 tona asfalta i milion kubika raznog materijala.
Tu se odmah stvorio Mrka, da objasni kako treba pisati o kubicima. Kaže, vi novinari ste sjajni, hoćete sve precizno, ali ne može tako, ovo je građevina, zato pišite – oko. Oko tri milijarde, oko dvadeset kilometara, oko milion kubika, tako.

NAJLEPŠI I NAJDOTERANIJI

Gosti lagano pristižu, evo ih Slobodan Milosavljević i Milan Marković, a Mrka kaže – idu najlepši.
Onda se pojavio i ministar policije Ivica Dačić u drap kompletu, kao za safari, a odmah do njega Dragomir Tomić, u lepom crnom odelu.
Kolege drugarski dočekuju Dačića, hvale izbor garderobe, kažu Ivica se spremio da radi.
I tako, idu jedan po jedan, a kolega novinar nabrojao ukupno deset dolazećih ministara. Stigli su još Verica Kalanović, Jovan Krkobabić, Sulejman Ugljanin, Petar Škundrić, Jasna Matić, falio samo Dinkić. Došli su i gotovo svi lokalni političari, broja im se ne zna. Svi se pozdravljaju, čestitaju, dele zajedničku sreću.
Dok smo čekali premijera, Mrkonjić je malo pričao o Mlađi, veli razglaba on o ekonomiji, pa krene o putevima da kritikuje, kao sporo ide, ali ne zna on da ne može tako.
U taj mah dolazi premijer. Izlazi iz auta, a Mrka kroz masu trči prema njemu, ruke širi, grli nebo, onda premijera, pa ga poljubi, pa obgrli oko ramena i povede ka panou i mikrofonima. A, premijer, pravi gospodin, u crnom odelu sa belim prugicama, krene da priča o simbolici, o tome kako je na današnji dan formirana Vlada.
– Data su tada određena obećanja, a rečeno je da o rezultatima Vlade ne treba suditi na osnovu opštih utisaka, već na osnovu opipljivih rezultata. Evo, pred vama se nalazi opipljiv rezultat. I to neće biti jedini opipljivi rezultat, jer je Koridor 10 prioritet Vlade i ona ne samo da će ove godine završiti 40 do 50 kilometara autoputa, već će započeti i pripremiti se da i sledeće godine najmanje toliko bude predato u saobraćaj. Da vas podsetim, mi smo do sada okončali poluatoput na obilaznici oko Beograda koji se gradio godinama, a isto tako ova deonica je godinama građena, a u suštini je najveći deo radova završen u mandatu ove Vlade – kazao je Cvetković, a Mrki nešto ne bi drago.
Premijer reče i da je rešen dug prema putarima, a ovi ništa ne rekoše, mada su pojedini dobili mikrofon u ruke.
Onda svi sedoše u svoje limuzine, novinari u autobus, pa pravo na granični prelaz. Kad tamo, sve novo, široko, čisto. Nove kućice za policiju, carinu, nove rampe, semafori. Asfalt sija ko monolit iz Odiseje 2001.
Novinari su onda sve zagledali, i nabrojali dvanaest traka. Posle im rekoše da će za sada u funkciji da budu četiri, dve za dolazeći, dve za odlazeći saobraćaj, ali samo privremeno, dok se ne završi završeno.
Onda je ministarka za NIP Verica Kalanović kazala da bi svi trebalo da budemo ponosni jer je deonica do Levosoja izgrađena sredstvima iz republičkog budžeta. Neko je rekao da će se ostatak autoputa, koji će sigurno biti gotov za tri godine, finansirati stranim parama, ali nema veze. I mi smo nešto uradili našim parama.
Tada Dačić kaza da će njegovo ministarstvo učiniti sve da se granična služba osposobi i modernizuje, a država da dođemo na belu šengen listu. Potom svi uđoše u nove prostorije za policiju i carinu, gde erkondišn radi ko sat. Svima bi lepo i udobno, osim onima koji su ostali napolju na plus 35.
Novinari su sve vreme slušali i ništa nisu pitali ministre, nije bilo potrebe. Svima je sve bilo jasno, pa su od oduševljenja i vodu zaboravili da traže. Neko je ipak želeo da zna zašto na završenoj deonici do Levosoja nema bankina, zaštitne mreže, zašto fale nadvožnjaci, jedna zaustavna traka, signalizacija, gde su petlje i tako to. Onda je upućeni kolega napomenuo da je završena samo prva faza na novootvorenoj deonici, a da će ostalo biti gotovo dogodine. Sve u svemu, fale sitnice.
Onda su novinari seli u autobus i otišli na radni zadatak, da izveste građanstvo o onome što su videli. Visoki gosti seli su u crne limuzine, pa pravac Pržar. Da proslave.