Danas samo zapališ cigaretu i već si buntovan

Eko Taxi Vranje

Danas samo zapališ cigaretu i već si buntovan

Podržavam srpsku rokenrol scenu bilo kako. Bendovi su u redu, ali treba da ih bude još više, treba samo da se razbude i zapevaju na maternjem jeziku



U Vranju je 2. i 3. jula, u atrijumu Omladinskog kulturnog centra, po prvi put održan Streets festival Na festivalu je kao glavni izvođač nastupio jedan od najuticajnijih bendova sa ovih prostora Disciplin A Kitchme.
U intervjuu imate priliku da saznate zašto Koja, lider benda koji, ideološki i muzički gledano, nosi breme jednog od najvećeg u domaćem rokenrolu, ostaje u muzičkom biznisu za koji kaže da je postao ponižavajući, a poslednjih petnaestak godina ocenjuje kao period koji je ovdašnje ljude najviše unazadio u neiživljenosti.

ROKENROL JE ZABAVA

Disciplin A Kitchme je svojevrsna, mada daleko sofisticiranija, preteča današnjih rave izraza. Kako vama, iz današnje vizure, sve to izgleda?
– Pa, ja sam ranih devedesetih na neki način prisustvovao počecima rave, a specijalno jungle i drum and bass kulture u Engleskoj, tako da sam savladao sve to poodavno, a moj bend je uveo rave senzibilitet u svoj izraz, čega se ni danas nije odrekao. Pravili smo i kolaboracije sa didžejevima na bini i slično, što nijedan bend u Engleskoj nije radio tada (1995)… Cela stvar me je, ustvari, uvek podsećala na progressive rock kasnih šezdesetih, što sam inače i slušao kao mali, te nisam imao problem da se uključim u sve to… Čak sam se i družio sa originalnim rave klincima, koji su mi pričali kako se sada osećaju izmanipulisanim od strane velike industrije, a što je jedna jako stara priča, kao i uvek. Posle je to preraslo u masovni ukus, mnogo lažnih ljudi su danas DJ-evi, kao i neki propali muzičari. Tehno je zamenio nekadašnje igranke, no to me baš i ne zanima preterano.
Ono što je Disciplin A Kitchme radila svih ovih godina, a smatrano je avangardnim, danas postaje opšte prihvaćeno, posebno u samom sviračkom delu…
– Izgleda da je autor bio vidovit… Ovaj bend je uvek zagovarao minimalistički pristup pop muzici, sa malo instrumenata, svedenog zvuka i puno igrajućeg ritma, minimalnih tekstova, a evo, kao što se da primetiti, takav tretman zvuka je u devedesetim, a danas u najnovijem new wave retro trendu konačno zavladao i globalno. Inače, zaista se nije puno toga pomerilo unapred, naprotiv, a naročito kod nas, posle svega što se desilo zadnjih petnaestak godina.
Dosta sve svirali po svetu. Gde ste najbolje prolazili?
– Često smo svirali u Holandiji a i dosta intervjua sam dao holandskim medijima svojevremeno… Holandija je obrazovana u tom smislu tako da odande i izađu neki bendovi, pored Engleske i Amerike.
U slučaju Disciplin A Kitchme kvalitet je išao strogo uzlaznom linijom…
– Stvari su kod nas uvek bile promišljene, kao i što su istovremeno i instinktivne. Ustvari, mislim da je pank-rok doneo sa sobom novu svest koju nijedan muzičar posle nije smeo da zapostavi, mada neki jesu…
Koliko je rokenrol još uvek zabava?
– Veliki je diktat muzičke industrije, veći nego ikad. Rokenrol je zabava, uvek je to i bio, ali je nekad menjao svest slušaoca, bar je moju promenio i poslao me na ovaj put… Međutim danas samo treba da zapališ cigaretu i već si buntovan… što liči na zamku… Mislim, ima tema kojima se treba baviti, problem je da li neko to vidi…

UBAČENA JE NOVA DROGA

O čemu pevati posle svega?
– Mislim da sam se pozabavio sa dosta toga… Već je dosta rečeno na našim pločama, što na srpskom, što na engleskom, tako da je dobro pitanje o čemu više pevati posle svega, jer svi ti tekstovi i dalje važe! U poslednje vreme bavim se balansom bluz tekstualne forme ili fank uzvika i svog doživljaja okoline u kojoj se nalazim.
Ovaj bend je utabao mnoge staze u ovdašnjem rokenrolu i to muzikom koja nije bila produkt besnila nego promišljanja…
– Naravno, tako i treba tumačiti muziku ove grupe. Produkt besnila su nove hip-hop porno gluposti. To je, opet, sve industrija uradila.
Da li se slažete da je jedan od nosećih stubova rokenrola želja da se na neki poseban način što duže ostane klinac?
– To je tačno, ali to sad ne sme da bude opravdanje za raspojasano ponašanje. No, bojim se da potpisivanjem ugovora i bavljenjem svim tim birokratskim stvarima, koje su nezaobilazne u kapitalizmu, a koji i mi doživljavamo sve više, muzičar takođe mora biti jako svestan i oprezan.
Disciplin A Kitchme se oduvek suprotstavljala ništavnom. Kako pružate otpor elektronskoj muzici?
– Osnovni buntovni duh rokenrola je davno iščezao, nepodobni divlji rokeri su nestali, ubačena je nova droga koja te tera da uz zvuke ogoljenog mašinskog instrumentalnog disko ritma igraš i družiš se sa ostalima, sa kojima inače to ne bi radio. SF koji živimo! Zvuči kao da je odgovor na tvoje pitanje potvrdan, međutim doći će neminovno do zasićenja i ovakvim stanjem, jer već sad, kad pustiš neki snimak iz, recimo, 1965. godine on onako tehnički siromašan zazvuči jako sveže i pun života. Discipline A Kitchme je verovatno nekome sinonim za otpor gore pomenutom stanju, s čime se ja slažem.
Šta vam prija od onoga što se trenutno svira u Srbiji?
Podržavam srpsku rokenrol scenu bilo kako. Bendovi su u redu, ali treba da ih bude još više, treba samo da se razbude i zapevaju na maternjem jeziku. Međutim, moraju biti stimulisani, jer još uvek su političari najveće pop zvezde. Totalni je informacijski, medijski haos, a banaka sve više.


MEDjUNARODNI FESTIVAL
Na Streets festival-u u OKCE, nastupili su i demo bendovi Reborned, Anoreksija i Hipoksija iz Vranja, Vesko i kuriri iz Pirota, Petrol iz Beograda, Foltin iz Makedonije, Vinsky Project iz Holandije i Sopha iz Belgije.
Svi koncerti su besplatni jer je jedan od ciljeva Festivala da privuče što veći broj mladih i promoviše muzičke žanrove poput roka, hip-hopa, fanka… Streets festival je prvi put održan 2008. u Kumanovu, a ove godine je dobio regionalni karakter i održava se i u Vranju i Gnjilanu. Glavni donatori festivala su Evropska kulturna fondacija uz podršku lokalnih samouprava. Organizator festivala u Vranju je NVO Generator.



  • Ostavi komentar