Realizacija komunalnog programa za ovu godinu bila bi dovedena u pitanje bez kredita. Prvi razlog za to je što su prilivi sredstava isti kao i prošle godine. Drugi razlog je postojeća zaduženost Direkcije od 97 miliona dinara
Realizacija komunalnog programa ove godine počela je sa zakašnjenjem, a novac za to Grad će obezbediti preko kredita nemačke razvojne banke KfV.
Do zaključenja ovog broja „Vranjskih“, ugovor o kreditu još nije bio potpisan, ali svi relevantni predstavnici lokalne vlasti kažu da je to već gotova stvar, budući da se radi o ponudi koja spada u najpovoljnije na tržištu.
KLIN I PLOČA
Prema rečima sekretara gradske Komisije za javne nabavke Gorana Zdravkovića kredit je vezan za valutnu klauzulu i iznosi 800.000 evra. Sredstva su namenjena za izgradnju i rekonstrukciju gradskih saobraćajnica (64,5 miliona dinara) i za izgradnju fekalne i atmosferske kanalizacione mreže (11,35 miliona). Novac će se vraćati šest godina, sa grejs periodom od jedne godine. Na oglas se javio samo jedan ponuđač, „Banka Intesa“ (preko koje će kredit biti servisiran), a papiri se sada nalaze na stolu gradonačelnika Miroljuba Stojčića, koji bi trebalo da donese odluku i potpiše ugovor.
Nekako u vreme kada je objavljen javni poziv za prikupljanje ponuda za kreditiranje kapitalnih investicionih radova, početkom ovog meseca, lokalna Direkcija za razvoj i izgradnju grada je objavila da je sa vranjskim „Preduzećem za puteve“ potpisala ugovor o aflatiranju i presvlačenju 33 ulice, ukupne dužine 7.202 metra. Kako „Vranjske“ saznaju, novac za plaćanje tih radova, odnosno za realizaciju maltene čitavog komunalnog programa tražen je i biće obezbeđen preko pomenutog kredita.
Direktor Direkcije Dragan Stojković kaže da je sa „Preduzećem za puteve“ ugovor potpisan na poverenje, kako bi se premostili problemi sa dugovima koje ovo javno preduzeće ima.
– Realizacija komunalnog programa za ovu godinu bila bi dovedena u pitanje bez ovih sredstava. Prvi razlog za to je što su prilivi sredstava isti kao i prošle godine. Drugi razlog je postojeća zaduženost, koja je do nedavno iznosila 127 miliona dinara. Uspeli smo da smanjimo taj dug na 97 miliona, a cilj nam je da iz tekućih priliva vraćamo preostale obaveze, prevenstveno prema izvođačima radova, a da sredstvima od kredita realizujemo komunalni program – objašnjava Stojković.
Drugim rečima, ako se Vranje ne zaduži, neće biti ni asfaltiranja ulica. Zato je logično zapitati da li su i ostala javna preduzeća, kao i Gradska uprava, opterećeni kreditnim zaduženjima i kakvi su planovi na tom polju.
Prema navodima iz buddžetskog pisma koje je gradonačelnik Stojčić uputio korisnicima, u sledećoj godini neće biti nimalo lako popuniti lokalnu kasu.
– Pripremanje budžeta za 2010. godinu počinjemo u vrlo teškim ekonomskim i finansijskim uslovima za Vranje i Srbiju. Negativni efekti svetske krize prelili su se i na Srbiju i gotovo zaustavili strane investicije i drastično smanjili prihode republičkog budžeta, a samim tim i budžeta grada Vranja.
Navedena situacija stavlja pred sve nas još veći izazov, kako da sa što manje posledica prevaziđemo izuzetno težak period i kako, pre svega, da zaštitimo najsiromašnije sugrađane – navodi Stojčić.
U uputstvu za pripremu budžeta, koje je potpisao gradonačelnikov pomoćnik Dragan Spirić, kaže se da ovogodišnja budžetska kampanja započinje u vreme negativnih efekata svetske ekonomske krize, a pre svega kada Grad pokušava da nadomesti smanjenje transfera iz republičkog budžeta.
– U tom smislu predlog finansijskog plana mora uvažavati činjenicu da su svetska i naša ekonomija u recesiji i da se za narednu godinu predviđa stagnacija – navodi Spirić u pomenutom uputsvu.
Kolko je, dakle, zadužena lokalna samouprava?
Za razliku od Stojčića i Spirića, zamenik gradonačelnika Igor Andonov mnogo ne brine kada je sledeća godina u pitanju. On kaže da grad trenutno plaća kredit za branu „Prvonek“, koji je preuzet od „Vodovoda“, a da mesečni anuitet iznosi 4,4 miliona dinara. Kredit će biti isplaćen 2012. godine, te da za sada nema nikakve potrebe za daljim zaduživanjem lokalne samouprave.
– Mislim da će sledeća godina biti bolja od ove. Najkasnije do kraja godine Skupština će usvojiti generalni plan, što je osnova stvar za razvoj grada. Na osnovu tog plana krenućemo u legalizaciju nelagalno podignutih objekata, a od toga očekujemo značajne prilive sredstava. Primera radi, prema nekim procenama, samo od legalizacije desne strane Kralja Stefana Prvovenčanog u sledećoj godini očekujemo 20 do 25 miliona dinara. Takođe, legalizacijom objekata, dobićemo i prihod od poreza na imovinu, jer sada, recimo, ljudi plaćaju porez samo na prizemlje, iako preko toga imaju čitav sprat nelegalno podignut – kaže Andonov.
On tvrdi da se gradska kasa sada bolje puni jer su rešeni godinama gomilani problemi.
Sada se uredno plaća zakup bašti, prostora za trafike, sve je uvedeno u legalne tokove, tako da će i od toga priliv biti povećan – kaže Andonov.
DUG PREDUZEĆA POD KONTROLOM
Prema zakonu o javnom dugu, pak, definisana je granica zaduživanja lokalnih samouprava, koje za kapitalne investicije može da iznosi do 15 odsto budžetskih prihoda iz prethodne godine. Ako je za utehu, lokalna samouprava je daleko ispod limita, koji sada iznosi 275 miliona dinara godišnje.
Kakva je situacija sa lokalnim preduzećima, koja takođe mogu da se zadužuju?
Direktor „Vodovoda“ Stojan Dimčić kaže da ovo preduzeće ima kredit od 15 miliona dinara koji mora biti vraćen do 2014. godine i da nisu u planu nova zaduživanja. Direktor „Komrada“ Perica Milosavljević navodi da zaduženje tog preduzeća iznosi oko 80.000 dinara mesečno, da će rate biti plaćane još četiri godine, ali da se ne razmišlja o podizanju novih kredita.
Što se „Novog doma“ tiče, direktor Goran Petrović tvrdi da ovo preduzeće svake godine uzima kratkoročni kredit za finansiranje nabavke energenata. Tako ove godine ta obaveza iznosi 15 miliona dinara.
– Nemamo problema sa servisiranje tog kredita. Napominjem da grejna sezona traje šest meseci, a mi kredit vraćamo cele godine, tako da praktično kreditiramo naše korisnike iako nam je naplata kod fizičkih lica 82 odsto, a kod pravnih oko 60 odsto – kaže Petrović
KOME SE POSREĆILO
Prema rečima direktora Direkcija za razvoj i izgradnju grada Dragana Stojkovića, komunalnim programom biće obuhvaćene 33 ulice. Asfaltirane će biti ulice Miodraga Pešića, Veselina Masleše, Pirotska, Naserova, Zlatokopačka, Krfska, Dečanska, Rudnička, Cerska, Jadranska, Kumanovska, Bregalnička, Blaže Jovanovića, Pere Mačkatovca, Ćipre Stankovića, Nikole Pašića, Toplička, Splitska, 1. maja, Koštanina, Esperanto, Trg Republike, Mike Alasa, Verice Djorđević, zatim dva sokaka kod „Vodovoda“ i sokak u Stevana Mokranjca,. Za Banjičku, Ljube Vučkovića i Ratka Pavlovića predviđeno je pošljunčavanje, dok će trotoari biti urađeni u Jovana Hadživasiljevića, Viktora Bubnja i na Bunuševcu.
Ulice u kojima će biti napravljena fekalna i atmosferska kanalizaciona mreža su Kajmakčalanska, Mike Alasa, Crnogorska, Otona Župančića, Vinogradarska, Vaska Pope i Zlatiborska.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.