Teško dokazivanje krivice

Eko Taxi Vranje

Teško dokazivanje krivice

Iako zakon predviđa kazne, dokazivanje eventualne krivice lekara u takvom sudskom procesu jako je teško jer naše krivično zakonodavstvo ne precizira šta je to lekarska greška. Neophodno doneti protokole koji će propisati obavezujući način lečenja određene bolesti



Među postupcima koji su se u bližoj prošlosti vodili pred vranjskim sudovima protiv ovdašnjih lekara, vrlo mali broj njih je odgovarao, a kamoli bio osuđen zbog lekarske greške sa teškim ili fatalnim posledicama po pacijenta. To, međutim, ne znači da u Vranju lekari ne greše. I sam ministar zdravlja Tomica Milosavljević priznao je nedavno da lekarskih grešaka u čitavoj Srbiji ima mnogo više nego što to pokazuje statistika. To su pokazali i nedavni slučajevi u beogradskim bolnicama u kojima su žrtve bila deca.
U Lekarskoj komori Srbije kažu da je, posle opsežnih provera u poslednje vreme, otkriveno da tek nekoliko od 28.500 lekara u Srbiji ima pravosnažnu sudsku presudu za krivična dela protiv zdravlja ljudi, u vezi nesavesnog lečenja ili nepružanja lekarske pomoći.

POSTOJI LI HAJKA NA LEKARE

Uprkos takvoj statistici, javnost, pacijenti ili rodbina u par navrata žestoko su se obrušili na pojedine lekare vranjskog Zdravstvenog centra, smatrajući da su iz njihovih navodno nesavesnih postupaka nastupile teške posledice po zdravlje ljudi. Sami lekari ne kriju da su greške u njihovom radu moguće, ali ističu da to važi i za sve ostale profesije.
Gordana DjORDjEVIĆ, ginekolog i predsednica lokalnog ogranka Srpskog lekarskog društva, kaže da je u pojedinačnim slučajevima potpuno relativno gde prestaje moć medicine i do kojih granica ide znanje lekara.
– Onaj ko radi, taj i greši. U medicini dva i dva nije uvek četiri. Uzgred, mi nismo bogovi i ne možemo da činimo čuda koja pacijenti ili njihova rodbina vrlo često nerealno očekuju. Važno je da greške nisu namerne. Lično sam ubeđena da svaki lekar u Vranju daje svoj maksimum kada su u pitanju pacijenti – kaže Djorđevićeva.
Ona protestuje zbog neosnovanih priča o navodnoj zaštićenosti lekara od krivične odgovornosti.
– Bilo je sudskih procesa protiv lekara sa takvim epilozima da su u nastavku nastupile fatalne posledice po zdravlje tih kolega. Podsetiću na slučajeve Vlastimira Krstajića iz Surdulice, oftalmologa Miodraga Pešića, osuđenih na pravdi boga, bez dokaza. To je jako traumatično za nas lekare – upozorava Djorđevićeva.
Hirurg Miroljub STANKOVIĆ smatra da lekari koji rade najteže poslove ili intervencije realno imaju i najveće „šanse“ da naprave grešku.
– Stručnost je brana lekarskim greškama ili svodi takvu mogućnost na minimum. Upoznavanje sa najnovijim dostignućima u medicini obaveza je svakog ozbiljnog lekara. Medicina je, međutim, posao gde su moguće greške. Pa i u SAD pišu stručne radove o tome, govore o mogućim komplikacijama, smrtnosti kao posledici lekarskih propusta i previda.
Stanković dodaje da na Hirurgiji, pa i u celom ZC, postoje stalne konsultacije i analize kako bi se greške svele na nivo teorije.
– Ipak, i lekari su samo ljudi. I oni ponekad pogreše, a istina je negde na sredini – smatra Stanković.
Lokalna javnost sigurno pamti sudski proces protiv ovdašnjeg anesteziologa koji je optužen da je maloletom pacijentu dao ugljen-monoksid umesto kiseonika. Padale su i ostavke, ali je čovek oslobođen jer objektivno nije mogao znati da se u boci, na kojoj je pisalo „kiseonik“, nalazi otrovan gas. I ovdašnji ginekolozi su u više navrata bili na meti pravosuđa, ali su oslobađani. Ha Hirurgiji je zabeležen slučaj da su roditelji krivili hirurga za smrt sina, ali je lekar oslobođen na sudu. Ali, da vidimo šta kažu zakonske norme.

PROTOKOL O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

Iako zakon predviđa kazne za lekarske greške (vidi okvir), dokazivanje eventualne krivice protiv lekara u takvom sudskom procesu jako je teško. Našim krivičnim zakonodavstvom, smatraju pravni eksperti, nije jasno definisano šta je to lekarska greška. Iako je naša zemlja još pre dvadeset godina ratifikovala Protokol o zdravstvenoj zaštiti dece i ljudi koji predviđa nivo zaštite prilikom pružanja medicinske pomoći, kod nas ne postoje jasni pravni akti (kao što je to slučaj u razvijenim evropskim zemljama) koji bi predvideli obaveze lekara i medicinskog osoblja prilikom pružanja medicinske pomoći. Na Zapadu je, ističu i neki ovdašnji lekari, vrlo precizno određeno šta ko od lekara mora da radi u konkretnom slučaju.
Pred Okružnim sudom u poslednjih desetak godina nije bilo suđenja za nesavesno lečenje ili propuste u lečenju, barem kada su u pitanju lekari koji legalno rade, tvrde u ovom sudu. Lekarske greške se teško dokazuju i iz razloga što sva veštačenja obično rade lekari kojima možda nije lako da potisnu kolegijalnu solidarnost i urade veštačenje i nalaz po vlastitoj savesti. Ali, to su već etički problemi.
Da bi se greške sprečile potrebno je, najpre, jasno zakonsko definisanje protokola lečenja. Ako u zakonodavstvu ne postoji definicija lekarske greške, onda ne postoji ni obavezujući način na koji se određena bolest leči. Kada protkola bude, lekar neće moći da kaže „nisam imao nameru“, jer će se iz protokola videti da nije ispoštovao dijagnostičke metode. Naša zemlja će, očigledno, barem još neko vreme biti bez takve zakonske regulative u ovoj oblasti.


POTREBNA JASNA PRAVNA DEFINICIJA
Vranjski advokat Aleksandar STOJKOVIĆ, oslanjajući se na iskustva iz prakse, kaže da definicija lekarske greške s pravnog stanovišta nije konačno definisana.
– Tu ima mnogo lutanja. Smatram da bi bilo neophodno da zavodi za sudsku medicinu u Nišu i Novom Sadu, te Sudsko-medicinski odbor Medicinskog fakulteta u Beogradu, čiji stručnjaci veštače predmete vezane za lekarske grešeke, u saradnji sa pravnim ekspertima što pre pravno i medicinski definišu pojam lekarske greške. Tako bi se izbegla arbitrarnost i proizvoljnost u tim slučajevima – upozorava Stojković.
Ovaj vranjski advokat dodaje da bi bilo pravično formirati određenu vrstu fonda, nezavisnog ili u okviru već postojećeg Fonda zdravstvenog osiguranja, iz koga bi se, kada se sudski dokaže lekarska greška, isplaćivala nadoknada štete, iako “ šteta ponekad možda izgleda nenadoknadivo“.

ZATVOR I DO DVANAEST GODINA
Aktuelni Krivični zakonik u članu 251 predviđa krivično delo „nesavesno pružanje lekarske pomoći“, sa zaprećenom kaznom zatvora od tri meseca do tri godine. Lekarskim greškama bavi se i član 253 istog zakona i to delom „neukazivanje lekarske pomoći“ gde je predviđena novčana ili kazna zatvora do dve godine, a ukoliko ima teških posledica, od tri meseca do četiri godine. U slučaju smrti predviđen je zatvor od jedne do osam godina. I u članu 259 gvoori se o teškim delima protiv zdravlja ljudi kojima mogu podleći i lekari. Za njih su zaprećene zatvorske kazne i do dvanaest godina.

ŠTA PREDVIDjAJU ZDRAVSTVENI SUDOVI ČASTI
Sankcije koje sudovi časti donose su vrlo jasno propisane Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. One su trostepene: za lakša dela nesavesnog lečenja i dela protiv zdravlja ljudi i povredu kodeksa medicinske etike, predviđena je novčana kazna i opomena koja se objavljuje u glasilu komore i sredstvima javnog informisanja. U tim glasilima objavljuju se i oslobađajuće presude. U slučaju da je reč o srednje teškom delu nesavesnog lečenja i lečenja protiv zdravlja ljudi i povreda profesionalne etike, doktoru može da se ukine pravo da se bavi specijalizacijom koju ima i da mu se privremeno oduzme dozvola za rad. Ako su u pitanju najteža dela protiv zdravlja ljudi, onda se licenca trajno oduzima.



  • Ostavi komentar