Na vrhu liste milionera nalaze se lekari, profesori, sudije, ekonomisti, a svi oni imali su mesečne prihode veće od 137.000 dinara. Većina privatnika sebi isplaćuje zakonski minimalac jer novac drže na računu firme
Kako izgleda Vranjanac koji ima mesečnu platu od milion i po dinara? Čime se hrani? Šta oblači? Gde ide na odmor?
Javnost nikada neće saznati pomenute detalje zbog zakona koji štiti privatnost, odnosno ime pomenutog poreskog obveznika, ali takva osoba u Vranju definitivno postoji, bar prema podacima Poreske uprave Ministarstva finansija u Beogradu. Naime, advokat ovdašnji je u poreskoj prijavi naveo da su mu u prošloj godini lična primanja iznosila 17.936.000 dinara (ovde se ne računaju honorari primljeni na ruke).
KO SE HVALI
Mnogi vranjski advokati smatraju da se zaista radi o posebnom kolegi, mada ima i drugačijih stavova, o čemu se posebno bavimo u ovom broju „Vranjskih“ . Šta je, međutim, sa ostalima?
Obavezu da podnesu prijavu za porez na dohodak ostvaren u 2008. imala su sva fizička lica koja su zaradila više od 1.644.264 dinara, a takvih je ovde bilo 52.
Najzanimljivije je to što se na vrhu liste milionera nalaze uglavnom ljudi koji su na budžetskom kazanu. Ima tu lekara, profesora, sudija, tužilaca, a svi oni imali su mesečne prihode veće od 137.000 dinara.
Prema podacima Poreske uprave, jedan vranjski sudija zaradio je prošle godine nešto više od šest miliona. Pitanje je kako je to moguće, budući da ljudi iz ove branše nemaju mnogo mogućnosti da dodatno zarade.
Portparol Okružnog suda Vesna Stevanović kaže da su primanja u pravosuđu uređena Zakonom o platama u državnim organima, te da je plata sudije Okružnog suda u Vranju 83.406. dinara. Ona navodi da se sudijama dodatno plaća svaki dolazak na posao mimo radnog vremena, odlazak na uviđaj, odnosno da se na kraju meseca obračunava ukupan broj sati prekovremenog rada.
– U 2008. godini realizovane su presude prema kojima je sudijama nadoknađena razlika za 2004. i 2005. godinu, kada su im obračunate manje zarade. Pretpostavljam da je to uzrok zbog kojeg će jedan sudija platiti porez na dohodak – objašnjava Stevanović.
Ona navodi da sudije, u poređenju sa ostali građanima, imaju platu od koje može normalno da se živi, ali ističe da se radi o izuzetno odgovornom i složenom poslu. Zarada, sudije, nažalost, ne zavisi od učinka.
– Ostvarujem 400 odsto norme, ali mi je plata ista kao da sam ostvarila sto odsto – kaže Stevanović.
Što se lekara tiče, njima je mnogo lakše od sudija da na godišnjem nivou dobace do zakonskog limita od 1.644.264 dinara. Naime, prema rečima pomoćnika direktora Zdravstvenog centra dr Radeta Ristića, plata specijaliste kreće se u rasponu od 80.000 100.000 dinara, u zavisnosti od broja dežurstava. On ističe da su plate u vranjskoj bolnici nedavno smanjene za pet do sedam hiljada zbog revizije načina obračunavanja.
-Lekari u Domu zdravlja moraju da budu zadovoljni platama, dok je u Bolnici bilo manjih nezadovoljstava, ali smo svi svesni da možemo da podelimo samo ono što nam prebaci Republički zavod za zdravstveno osiguranje – kaže Ristić.
Naravno, to nisu ukupni prihodi lekara specijalista, jer dobar deo njih radi privatno, pa uopšte ne iznenađuje to što će neki od njih platiti porez na dohodak. Utisak je, međutim, da bi broj milionera među zdravstvenim radnicima bio daleko veći da su u privatnim ordinacijama instalirane fiskalne kase.
PRIVREDA NA MINIMALCU
Da je Srbija u dubokoj krizi vidi se i po tome što je iz godine u godinu broj lokalnih milionera sve manji. U 2007. 54 osobe imale su prihode podložne oporezivanju, dok ih je u 2006 i 2005 bilo duplo više. Gde su, dakle, bankari i privatni biznismeni u ovoj priči?
Direktor filijale „KBC banke“ Dejan Veljković kaže da su bankari prošle godine teško mogli da premaše limit od 1.644.264 dinara, jer dele sudbinu čitavog društva.
– Možda ima izuzetaka zbog dodatnih prihoda, ali prema mojim saznanjima, u vranjskim bankama teško da neko zvanično ima platu veću od 100.000 dinara. Plate u našem sektoru jesu dobre, ali su daleko ispod onoga što o njima misli javnost – tvrdi Veljković.
Privreda je ubedljivo u najgoroj poziciji. Možda se na listi vranjskih milionera nalazi i po koji privatni biznismen, ali mnogi tvrde da ti ljudi novac ne troše na platu, što zbog izbegavanja plaćanja poreza, što iz drugih razloga. Vlasnik agencije „Vid-art“ Dejan Nedeljković navodi da je osnovni razlog zbog kojeg na listi milionera najverovatnije nema privatnika taj što se oni trude da najveći deo novca ostave na računu firme, kako bi omogućili razvoj i tehničko osavremenjavanje. U vremenima krize i neizvesnosti, sav novac mora da ide u akumulaciju i održavanje likvidnosti.
– Mislim da većina privatnika sebi isplaćuje zakonski minimalac od nekih 18.000 dinara. Pa i ja bih sebi dao pristojnu platu kada bih uspeo da naplatim potraživanja – objašnjava Nedeljković.
Šta tek da kažu obični smrtnici?
Prema podacima leskovačkog Zavoda za statistiku, u decembru prošle godine prosečna isplaćena zarada u privredi bila je 27.200 dinara. Ponavljamo, isplaćena! Šta je sa morem onih koji rade u propalim firmama i mesecima ne primaju nikakvu platu? Šta je tek sa onima koji nemaju nikakav posao, a takvih u Vranju zvanično ima oko 8.000?
RADIO NE RADIO, PLATA DOBRA
Kako saznajemo, u većini državnih institucija plata službenika se obračunava na osnovu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, pa je iznos zarada manje-više fiksiran. Primera radi, prema rečima direktora vranjske filijale Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Dragoslava Nedeljkovića, zaposleni u ovoj instituciji ne mogu biti kažnjeni novčano zbog propusta u radu kao što je samovoljno udaljavanje sa radnog mesta.
– Prema propisima, zaposlenom se može izreći opomena, a ako ponovi prekršaj više puta, onda mu sledi otkaz ugovora o radu – kaže Nedeljković.
Sličan odgovor dobili smo i u drugim državnim institucijama, gde kažu da plate zaposlenih ne zavise od rezultata rada, odnosno norme, nego od zakonskih propisa.
U državnim institucijama niko se ne za sada žali na platu, mada svi kažu da je u poslednje dve godine ona manje-više na istom nivou.
Stana Smiljković
RADIMO ZA CRKAVICU
Među 52 vranjska milionera, koji su poreskoj upravi prijavili prihod veći od 1.644.264, našlo se i petoro profesora. Međutim, na spisku ne piše gde oni rade. Plate srednjoškolskih profesora jedva prelaze 40.000 mesečno, pa je nekako logično da prva pomisao bude Učiteljski fakultet. Nije, naime, tajna, da mnogi od profesora tog fakulteta honorarno predaju po sličnim ustanovama širom Srbije, ali i da su studenti u obavezi da ispite spremaju iz njihovih knjiga i udžbenika. Međutim, dekanica Stana Smiljković, o platama svojih zaposlenih nije bila previše voljna da razgovara.
– Plata profesora je 60.000 dinara, kao što propisuje Ministarstvo prosvete. Na taj iznos dodaju se dodaci na titule, godine staža, meni kao dekanu takođe sleduje dodatak. Onda recite, da li je to mnogo – upitala nas je pošto je izređala titule i zvanja koje ima u vlasništvu,
Stana Smiljković nije mogla da kaže koliko iznosi taj dodatak ali nam je rekla da predaje u Leposaviću, gde je izmešten Učiteljski fakultet prištinskog Univerziteta, i da za to prima naknadu od 20.000 dinara mesečno, što je takođe propisano zakonom.
– Svaki profesor ima pravo da jednu trećinu od fonda časova radi van matične ustanove – kaže ona.
N.L.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.