Kako zaraditi 200.000 evra

Niko ne zna ko je lokalni advokat koji je u prošloj godini prijavio oko 200.000 evra prihoda – „Manje je verovatno da je imao mnogo posla, pre je želeo da prikrije neki veliki trošak“, komentarišu kolege – Otpor fiskalizaciji advokature

U prošlom broju „Vranjske“ su objavile informaciju da je prvi na listi lokalnih „milionera“ jedan ovdašnji advokat. Ta osoba je tokom 2008. godine „na razne načine prihodovala ukupno 18.000.000 dinara“ (oko 200.000 evra). Dakle, gotovo 16,5 miliona više od 1.644.264 dinara, što je limit iznad koga se prihodi zakonski oporezuju. Identitet tog čoveka se zbog obaveze čuvanja službene tajne ne može obelodaniti, kažu u Poreskoj upravi. Međutim, podatak o iznosu i profesiji poreskog obveznika je zvaničan, znači i pouzdan. Saopštila ga je poreska administracija Ministarstva finansija u Beogradu.
Ovakvo „otkriće“ izazavalo je burne reakcije među pripadnicima advokatske fele. Licitira se svakodnevno ko bi mogao biti „kolega“ koji se tokom prošle godine „obogatio“ do razmera koje su za ostale advokate samo misaona imenica. Konstrukcija „prihodovao na razne načine“ ukazuje da je možda reč o osobi koja ima još neke prihode osim advokatskih. Pominju se neka imena, ali samo na nivou spekulacija.
Basnoslovni prihod bode oči i zato što dobar deo od sedamdesetak lokalnih advokata ne „posluje“ baš pozitivno, čuje se u advokatskim krugovima. Takođe, Vranje nije grad gde se često sudi za sporove velike vrednosti od kojih pristižu zavidne advokatske apanaže. Nije poznato ni da neki advokat zastupa velike inostrane kompanije koje daju honorare iz snova. Istina, govori se o pojedincima koji „dobro rade“, o onima koji „imaju mnogo predmeta“, o kolegama „koje zastupaju velike firme i javna preduzeća“.

PRIHOD U GRANICAMA TEORIJE

Advokat Miomir TASIĆ frapiran je saznanjem iz štampe da je neko od njegovih kolega u Vranju zaradio 18 miliona dinara.
– Toliki novac je prosto nemoguće zaraditi ukoliko se pridržavate zvanične advokatske tarife. Naime, vi u jednom procesu, gde je vrednost spora recimo 16 miliona dinara, prema zvaničnoj advokatskoj tarifi možete zaraditi najviše 26.000 dinara. Takvi su sporovi u Vranju vrlo retki. Kada radite na procenat, nešto je drugačije. Ja sam zastupao stranku u sporu od 9 miliona dinara i zaradio oko 250.000 dinara. Dakle trebao bih da imam oko sedamdeset takvih sporova da bih u toku godine zaradio 18 miliona. A ja sam imao samo jedan. Kada bi to bilo i moguće, onda bi se radilo o čoveku koji je zastupao neka jaka preduzeća, pa je odjednom došlo do neke velike naplate zaostalih honorara. Taj čovek bi morao biti advokat parničar – nagađa Tasić.
Advokat Slobodan PAVLOVIĆ nešto drugačije rezonuje, smatrajući da bi iznad ovakve prijave prihoda mogle stajati neke skrivene namere.
– Moguće je da se radi o advokatu koji je želeo da prijavom tako velikog prihoda prikrije neki veliki trošak. Na primer, kupovinu automobila, stana i slično. Takav prihod i nije realan, već je sredstvo da se neki postupak koji bi izazvao gnev javnosti, nekako opravda – smatra Pavlović.
On govori i o drugoj mogućnosti.
– Možda je taj advokat za račun klijenata koji su dobili izvršne presude za naknadu štete, izvršio tu naplatu preko svog računa te da, pritom, nije razlučio osnov isplate. Tako je ispalo je njegov prihod i ono što u stvari pripada klijentima – smatra Pavlović.
Advokat Jovan ALEKSIĆ kaže da bi za zaradu od osamnaest miliona advokat morao imati veliki broj predmeta, zastupati veliki broj jakih firmi u sporovima koji „vrede milione“, što je u granicama teorije.
– Moguće je i da je taj advokat zastupao neke firme iz inostranstva u sporovima velike vrednosti i sa visokim procentima. Međutim, i tu je potrebno da ta firma bude zaista jaka, ali i da advokat bude „marka“, a tu se po pravilu biraju ljudi van Vranja. Primera radi, trenutno zastupam jednu firmu iz Makedonije gde je vrednost spora 14.000 evra. Meni će u slučaju pozitivnog ishoda pripasti 127 evra. Priznaćete da tako ne bih mogao da zaradim 200.000 za godinu dana – realan je Aleksić.
On je mišljenja da se 18 miliona dinara u adokaturi teško može zaraditi na legalan način.
/ Zna se da se ne može ići iznad tarife, ako poštujemo propise. Ali, većina ih ne poštuje. Pre uvođenja paušalne nagrade, koju je aminovala i Advokatska komora Srbije, nije moglo da se ide na velike procentualne iznose do 30 procenata od vrednosti spora, a sada može. To praktično znači da vam pripada 33.000 evra, ako spor vredi 100.000. Ako na to uračunate troškove pisanja podnesaka i odbranu pred sudom, onda se može mnogo zaraditi – otkriva Aleksić.

ZVANIČNA I NEZVANIČNA TARIFA

– Da li vi mislite da advokatske kancelarije recimo Borivoja Borovića i Tome File naplaćuju po advokatskoj tarifi. Naravno da ne! E, toga ima i u Vranju. A ja pitam gde je tu poštovanje etičkog kodeksa – ogorčen je Aleksić.
Njegov kolega Pavlović, pak, iznosi podatak da advokati mogu da uvećaju regularnu tarifu do tri puta.
– To je zakonito i u skladu je sa zvaničnom Advokatskom tarifom o nagradama i naknadi troškova za rad advokata. To su, međutim, vrlo retki slučajevi, pa ne verujem da je to bio izvor prihoda našeg neimenovanog kolege – kaže Pavlović.
Advokat Tasić se nadovezuje podatkom da advokati obično zarade mnogo više nego što prijave kao prihod.
– Gotovo svi advokati uzimaju keš od klijenata. Retko ko posluje preko računa, tako da se prihodi i ne mogu zvanično kontrolisati – kaže Tasić.
Inače, advokati porez plaćaju paušalno dok njihov prihod ne pređe 4 miliona dinara, nakon čega ulaze u sistem oporezivanja putem PDV-a. Kod njih postoji i tzv. nezvanična tarifa. Advokati mogu spustiti cenu usluge do 50 procenata ispod regularne tarife. Stranka može da nagradi advokata, plaćajući mu znatno iznad tarife, ali je to retkost u današnje vreme.
– Ima, međutim, advokata koji od svog klijenta traže znatno više novca nego što to propisuje tarifa – zaključuje Tasić, pretpostavljajući da bi to mogla biti i odlika našeg nepoznatog „milionera“.
Uostalom, šta je to prema 95 miliona dinara (milion evra) koje je prijavio kolega advokat iz Beograda, što je najveća zarada u Srbiji u 2008. godini.

STEFANOVIĆ: NISAM JA
U kuloarskim pričama ovih se dana najčešće pominjalo da je pomenuti enormni prihod prijavio advokat Goran Stefanović jer je, osim što se bavi advokaturom, i narodni poslanik u Skupštini Srbije, gde ima dodatne prihode.
– Nisam ja – kategoričan je Stefanović – jer sam limit iznad koga se prijavljuju prihodi prekoračio za svega 150.000 dinara. To mogu i da dokumentujem poreskom prijavom. Na taj iznos platio sam porez oko 4.000 dinara. Smatram da je zaraditi toliko u Vranju nemoguća misija, osim ako ne zastupate jake inostrane kompanije ili se bavite prodajom nekretnina. Ako je taj advokat toliko prihodovao na legalan način, svaka mu čast.

NESLOGA OKO FISKALNIH KASA
Najavljeno uvođenje fiskalnih kasa za advokatske poslove, koje prema uredbi Vlade Srbije treba da obuhvati predstavnike ove profesije od 10. marta naredne godine, izaziva oprečne reakcije advokata.
Tasić: Mislim da je to dobra ideja, jer bi na računu pisalo koje je to delo i kolika je tarifa. To bi onemogućilo neke kolege da za sporove gde je tarifa 21.000 naplate samo 3.000 dinara, kao što je radio jedan kolega srozavajući tako našu profesiju.
Pavlović: Fiskalne kase u advokaturi su glupa ideja. Mi se ne držimo tarife kao pijan plota, nego je dozvoljeno da se ide i ispod nje. To mi onda izazvalo sumnju nadležnih organa da mi nešto mutimo sa računima, pa bi nas drastično kažnjavali.
Aleksić: Protiv sam. Ako zastupam stranku iz Amerike, kao što imam slučaj, kako ću joj izdati račun, a moram stalno da pišem podneske. Prihode advokata treba kontrolisati na drugi način.
Advokatska komore Srbije je povodom najavljene obaveze advokata da usluge evidentiraju fiskalnim kasama ovih dana jednoglasno odlučila da je to „nedopustiv instrument pritiska na advokaturu“ i da je kao takav potpuno neprihvatljiv.