Ja davim svilenim gajtanom

Ne vole me podofije, beskičmenjaci i đubretari. Prošlosti se ne stidimo, pa ni činjenice da je Milošević bio naš predsednik. Kad mi partija nešto kaže, to je za mene zapovest. Kad mi krenemo da istražujemo, mnogi će se češati tamo gde ih ne svrbi

Zoran Antić, potpredsednik gradske Skupštine, jedan od najuticajnijih lokalnih socijalista i prvi vranjski operativac te partije, zauzet je čovek i verovatno vlasnik najviše mobilnih telefona u gradu koji ne prestaju da zvone. Odaje utisak prezaposlenog čoveka koji jedva izlazi na kraj sa obavezama. Iako je u prethodnom periodu ostao bez nekolikih funkcija, Antić se još uvek bavi gomilom važnih poslova koji mu daju moć kakvu malo ko u gradu trenutno ima. Učestvuje u donošenju svih odluka vezanih za funkcionisanje grada, što ga čini poželjnim sagovornikom na svaku moguću lokalnu temu. I ovoga puta otvoren, Antić ne beži od teških reči i kvalifikacija, uz napomenu da ne želi ni sa kim da se svađa, ali da drži do sebe i svog rada, što ga često uvlači u otvoren sukob ne samo sa protivnicima, nego i sa onima koji ga podržavaju. Razgovor za „Vranjske“ vođen je u njegovoj kancelariji, u pauzi između silnih obaveza koje Antić ima i od kojih je, kako sam tvrdi, već pomalo i premoren.

NE ODRIČEMO SE MILOŠEVIĆA

VRANjSKE: U prošlom intervjuu našim novinama najavili ste povlačenje iz politike?
ANTIĆ: Tako je, mislim da sam u određenom momentu, sa 35 godina života, dosegao vrhunac. Osećam da sam već pomalo premoren, i želim da se posvetim stručnom usavršavanju. Ali, imam obavezu prema partiji da vratim sve ono što je ona uložila u mene. Dok to ne uradim, biću tu.
Dakle, nećete biti gradonačelnik?
– O tom potom, pa tek mi je 36. Mislim da biološki sat kuca za mene. Ima vremena, i za gradonačelnika, i za poslanika, i za sve.
U redu, da se vratimo u sadašnjost. Kakva je to priča o promeni kursa vaše Socijalističke partije, koji ste najavili pred važan partijski skup 17. jula?
– To je stav predsednika partije koji želi da stvori jednu moderniju partiju evropske orijentacije. Reč je o modernizovanju u perspektivi, o podmađivanju na svim nivoima. To ne znači i automatsko dovođenje mladih na glavnu scenu, nego prihvatanje jednog dinamičnijeg i agresivnijeg pristupa raznim društvenim grupama. Ne želimo da se revolucionarno odnosimo prema najbogatijem sloju društva, ali hoćemo da oni deo svog kolača koji zarađuju na grbači ovog naroda ponekad i vrate u budžet.
Imate li sa takima probleme i u Vranju?
– Ne, mi ovde nemamo nikakve probleme.
Dakle, vi ste ovde bezgrešni?
– Ne, nismo, nego smo partija koja je pokazala svoju ozbiljnost i dokazala da je u gradu važan kohezioni faktor, koji može da drži koaliciju i sa partijama koje su i levo i desno od nas.
Da li promene podrazumevaju odricanje od Miloševića?
– Ne, ja politiku ne vidim kroz ličnosti, nego kroz koncepte. Ličnosti dolaze i odlaze. Sada imamo novo biračko telo, stalno rastemo. Mislilo se da će koaliija sa DS da loše utiče na naš rejting, ali mi od tada imamo 400 novih članova. Prošlosti se ne stidimo, pa ni činjenice da je Milošević bio naš predsednik.
Za javnost je veoma zanimljiva priča oko izbacivanja četiri vaša veoma poznata člana?
– To je samo statutarno ponašanje. Običan član može da ide gde hoće, ali Statut traži da se članovi organa stranke zbog prekršaja isključe iz partije, i to Boža Djorđević vrlo dobro zna. Svi isključeni su bili članovi Opštinskog odbora, neki su prešli u druge stranke, neki prekršili partijsku disciplinu, i isključenje je bio naš odgovor. Slučaj Bože Djorđevića je tipičan primer kako čovek može sam sebe da uništi. I ništa više oko toga.
Ali, on insistira na činjenici da ste i Bane Stojančić i vi napuštali SPS, a da zbog toga niste sankcionisani isključenjem.
– A ne, mi nikada nismo odlazili iz SPS. Mi smo se unutar stranke borili za svoje ideje, i zbog toga smo dve godine bili suspendovani sa svih funkcija. Naravno, posle smo vraćeni na velika vrata.
Dobro, kakva je to priča oko svađa mladih i starih u SPS?
– To je nebuloza, nema sukoba mladih i starijih. Partija se ovde pita za sve. Ne može partija da nosi goč, a neko drugi da ga lupa. Sve nas je postavila partija i prvo njoj odgovaramo. Kad mi partija nešto kaže, to je za mene zapovest. Ali, nekima je partija potrebna samo dok dođu na funkciju, prvo su nam rođaci i komšije, a partija kada dođe na red. E, to tako ne može.
U nedavnoj anketi „Vranjskih“ povodom sto dana nove vlasti, politički protivnici su upravo vas ocenili najslabijom ocenom?
– To znači da sam najbolji, ja to tako shvatam. Ti nekvalifikovani politički činioci, koji su me ocenjivali, daju mi za pravo da taj negativan znak okrenem na suprotnu stranu.
Ali ne pokazuje li ova priča da ipak imate veliki broj političkih protivnika, možda najviše od svih lokalnih političara?
– Dobro je dok me mrze, dok me ne podnose i ne vole. Loše je kad počnu da me žale. Ovako znači da sam na dobrom putu. Nemam ja neprijatelje, nego su to ljudi koji su karakterno katastrofalno loše ličnosti, podofije, beskičmenjaci i đubretari. Sa pravim, odgovornim, vrednim ljudima nemam nikakav problem. A sa onim hohštaplerima koji samo nešto ličnu muvaju, da, sa njima imam problem.
I oni sa vama?
– Apsolutno.
Kakvi su odnosi u koaliciji koju, pored SPS i Nove Srbije, čine DS i G17 plus?
– Sasvim pristojni, uz određene probleme i nesuglasice. Ima i nerazumevanja i oštrih tonova, ali se sve rešava žestokim i otvorenim dijalogom, dinamično napred.
Ali, bilo je mnogo međusobica imeđu vas i demokrata, pre svega zbog njihovog zalaženja u neke vaše „zabrane“?
– Na kakve to afere mislite?
Pa, recimo, ta priča oko stanova koje je opština dodeljivala.
– Za mene je pre pitanje odakle Goranu Stefanoviću stan u Begradu. Možda je za mene to afera. Postoji tendencija jedne grupe ljudi koja je 2004. godine pokušala da postane formalni centar moći, preko „demokratskog bloka“, i to tada nisu uspeli. Sada pokušavaju da budu neformali centar moći preko „Vranjskih“ i nekih političara. Odatle se lansiraju te priče oko afera, ali to su gluposti, jer njih jednostavno nema.

DESET GRADSKIH BUDALA

O kojim je to ljudima reč?
– Pa, prepoznaće se oni. Zna se ko je formirao demokratski blok, i ko tu nije uspeo, i ko sad pokušava preko DS nešto da uradi. I preko jednog dela DS imaju priličan uticaj na neke stvari.
Ali, kako se snalazite kad, recimo, Dejan Ivanović, lokalni ministar sporta, pokreće istragu o radu Sportskog saveza i Dinama, što direktno ide na vaš račun?
– Kad mi krenemo da istražujemo, mnogi će se češati tamo gde ih ne svrbi. Mi ovo još uvek shvatamo kao dečiju političku igru, jer mi nije jasno ko ovde šta pokušava. Hoću da verujem da to nisu ljudi iz DS. Ako jesu, to onda uopšte neće biti dobro po njih.
Ali, bilo je mnogo priča oko Sportskog saveza na čijem ste vi čelu?
– Sve je tu, sve stoji, samo se deset gradskih budala urotilo protiv mene, i to je to. Dokaz da je priča normalna je moj izbor za člana Predsedništva Sportskog saveza Srbije.
Da li ste vi tim povodom bili predmet policijske istrage?
– Verovatno jesam. Čujem da ima nekih prijava, dali smo svu dokumentaciju, ali dalje od toga ne znam.
Nisu vas privodili?
– Zašto bi me privodili? Protiv mene nijedna od stručnih organizacija nije podneo prijavu. To je bila politička hajka jer je za nekoga ta pozicija bila mnogo važna. Neko je silom želeo da me pomeri sa te pozicije, a pošto to nisu mogli u redovnoj proceduri, krenuli su političkim putem. Ipak, to su jalovi pokušaji, i u tu jamu će da upadne neko drugi.
Na koga tu mislite?
– Ljudi koji čitaju vaše novine prepoznaće aktere. Samo, ja kad davim, davim svilenim gajtanom, tiho i polako.
Kako vi to tvrdite da imate stabilnu koliciju, a da DS stalno „ide kroz vas“?
– Ja razumem nečije želje. Verujem da to neko drugi radi. No, ukoliko se ustanovi da iza toga stoje prvaci DS to uopšte, ali uopšte, neće biti dobro po njih. Onda ćemo mi krenuti sa otvaranjem njihovih afera koje će biti mnogo bolnije, zato što one nisu političke, nego su lične.
Imate li i nekakve dokaze?
– Naravno.
Kakvi su vaši odnosi sa Novom Srbijom?
– Odlični. Perfektno sa njima funkcionišemo, i ja sam im na tome
zahvalan.
Znači, niste imali probleme oko eventualnih pritisaka za puštanje iz pritvora njihovog istaknutog člana Gorana Tasića?
– To su priče koje nemaju veze sa politikom uopšte, i to nije bio predmet političkih razgovora.
Da li smatrate da ste izuzetno moćan čovek?
– Ne, nemam takav utisak. Ja sam najobičniji čovek, koji se svuda kreće normalno. Opet, u skladu sa mojom političkom funkcijom, ja imam i određen uticaj, ali ne vidim tu ništa nenormalno.
Da li je za vas moguć i realan trenutak kada SPS ovde više ni na koji način neće biti u vlasti?
– Mislim da to nije moguća varijanta posle izbornih rezultata u prethodne četiri godine. SPS je pregrmeo mnoge nevolje, prvi smo hrabro ušli u koaliciju sa DS, i mislim da smo se dobro pozicionirali u javnosti. Imamo stabilno biračko telo i mislim da u perspektivi bez nas neće moći da se napravi ni jedna ovdašnja vlast.
Ne čini li vam se, ipak, da SPS iz koalicije u koaliciju gubi sve više moći i značaja?
– I koalicija sa DSS i sada sa DS zavisi od nas. Ne bih rekao da smo sada za nešto uskraćeni. Tamo se više radilo o iskakanju pojedinaca iz okvira stranke, a sada je reč o kolektivnom odnosu stranke prema stranci. Ranije su bili upleteni i neki lični interesi, a ovde se žestoko radi na kolektivnim aktivnostima dve stranke.

DA SU SLUŠALI TOMIĆA

Koliko je u ovom času jak uticaj „Simpa“ na lokalnu vlast?
– „Simpo“ je sistem koji je jako bitan za funkcionisanje ove sredine. Oni preko određenih ljudi završavaju jedan deo poslova vezan za lokalnu samoupravu. Ne bi bilo moguće razdvojiti „Simpo“ od lokalne samouprave u nekim okvirima, jer su oni jako bitan privredni i politički faktor, ne samo ovde.
Viđate li se vi lično sa Dragomirom Tomićem?
– Naravno. Imam izuzetno poštovanje prema predsedniku. Mislim da bi mi bila velika čast i zadovoljstvo kada bih zaista bio njegov „prvi pik“. Radi se o moćnom i uticajnom čoveku od koga svakako treba učiti. Za mene svaki kontakt sa njim predstavlja novo zadovoljstvo.
Bez obzira na sve, reklo bi se da je taj odnos „Simpa“ i lokalne vlasti prilično nezdrav, i da ide na štetu grada. Eto, tih 12 miliona koje je lokalna vlast isplatila za plac koji pripada toj firmi?
– Da su na vreme slušali Tomića, sada bi radili i „Koštana“ i „Jumko“. On, jednostavno, ima viziju. Što se tiče tih para, one će budžetu biti vraćene posle prodaje zemljišta. Uostalom, to je stari spor, mnogo pre nego što je to postao posed „Simpa“.
Koliko ste lično zadovoljni svojom funkcijom u lokalnoj vlasti? Reklo bi se da je ona prilično minorna?
– Moj položaj je sasvim u redu. Recimo da mi nije interesantno da budem isturen, više volim da ne budem prvi.
Kako se slažete sa prvima?
– Odlično.
Slušaju li?
– U principu sam dobar saradnik.

STOJČIĆ IDE ZA BEOGRAD

Šta će biti sa gospodinom Stojčićem?
– To morate da pitate njega.
Prema nekim informacijama Stojčić već u ovom času gradi izlaznu strategiju sa funkciju koju tako dugo zauzima?
– On je jedan od najzrelijih političara na jugu Srbije, ali i šire. Partija, mislim, računa na njega za dalje, za visoke funkcije u Beogradu. Ne bih rekao da se on približava kraju svoje vladavine, ali to je ponovo njegova stvar.
Imate li povodom te situacije i neke rezervne planove?
– Naravno, uvek ih imamo. SPS uvek ima alternativu. Ali, o tome će odlučiti organi partije.
Ali, vi upravljate partijom?
– Ne, ja sam samo vojnik partije.

TONČEV JE DAČIĆEV IZBOR
Postoji i ta priča da je Ivica Tončev iz Surdulice, socijalista, sada pomoćnik ministra Ivice Dačića. Kako je do toga došlo?
– Ja koliko znam, mislim da je Tončev član SPS i jedan od zamenika ministra. Znam čoveka i lično, i to je to.
Ali, kako to da jedan politički faktor sa margine, kao što je gospodin Tončev, toliko avanzuje pored poznatijih i važnijih vranjskih socijalista?
– Mi nismo tražili uhlebljenje u Beogradu, nama to ne treba. Mi imamo dovoljno uticaja na centralu, i samo tražimo naš deo kolača koji nam ovde pripada. Tončev nije u našoj nadležnosti, nego je to direktan izbor Dačića. Meni lično takva funkcija nije bila želja. Biće kada budem smatrao da sam tome dorastao.

PROFIL
Zoran Antić rođen je u Vranju 1973. godine. Posle školovanja na beogradskom FPN aktivno se uključuje u politiku sredinom devedesetih, najpre kao član DS. Ubrzo postaje ubeđeni socialista i u SPS obavlja niz veoma važnih funkcija, od mesta predsednika mladih socijalista, pa sve do sadašnje funkcije sekretara IO GO SPS. Karijera mu stalno ide uzlaznom putanjom. Radio je najpre na mestu potpredsednika Izvršnog odbora SO Vranje, a trenutno je potpredsednik Skupštine grada. Od silnih funkcija koje je imao, kao što su šef Romske kancelarije, ili portparol Gradskog veća, Antić je zadržao samo mesta predsednika Sportskog saveza, i predsednika ženskog odbojkaškog kluba. Oženjen je, otac dvoje dece.