"Mladi lavovi" su me oterali

Eko Taxi Vranje

"Mladi lavovi" su me oterali

Ne želim da nikoga imenujem, ali zaista ne znam zašto je sada tolika hajka, a nije bila kad su nekada ti isti „mladi“ napuštali SPS. Setimo se Baneta Ivkovića. E, onda je čika Boža bio dobar



Božidar Djorđević jedan je od četiri prvaka Socijalističke partije Srbije (SPS) koji su nedavno izbačeni iz te stranke, i svakako najpoznatije ime među njima, čovek koji iza sebe ima impozantnu i političku i radnu biografiju. No, nevolja je u tome što je Boža, u Vranju poznatiji kao Grof, mnogo pre nego što su ga njegove ranije partijske kolege izbacile iz stranke kojoj je pripadao od osnivanja, sam, i to javno, prešao u Srpsku naprednu stranku (SNS) da tamo potraži novu političku mladost. Iako je rado pristao da govori za „Vranjske“, Djorđević je sve vreme razgovora bio uzdržan kako prema prošlim, tako i prema budućim političkim vremenima. Samo, mnogo toga se jednostavno ne može sakriti, pa je na kraju priča sa ovim starim Vranjancem i prevejanim liscem, koji Dragomira Tomića još uvek oslovljava sa „predsedniče“ vrlo zanimljiva, puna imena i sećanja koja na razne ključne događaje u lokalu poslednjih godina bacaju posve novo svetlo.
VRANjSKE: Šta je na kraju tačno – jeste li vi sami otišli iz SPS, ili su vas oni izbacili?
DjORDjEVIĆ: „Vranjske“ su mesec dana pre mog „isključenja“ objavile vest da sam postao član SNS. Protiv mene u SPS nije vođen nikakav postupak na osnovu koga bih mogao da budem isključen. Povređen je i Statut stranke, ali to je problem ljudi koji je vode. Lično, to ne doživljavam kao isključenje.

PREGRUPISAVANjE U STRANCI

Ali, SPS je napustio ogroman broj članova od pada 2000. godine, a ovo je prvi put da se neko isključuje javno. Zašto sada ova demonstracija?
– To shvatam kao pripremu za sednicu 17. jula, za neko pregrupisavanje u stranci. A i poznato je da „prvoborci moraju prvi da umru“. I ranije su ljudi odlazili, ali je to bilo manje bolno. Socijalistima će stvarno, mene da ostavimo po strani, nedostajati i Lazar Stanković i Blagica Dodić.
Blagica Dodić je vaša rođena sestra.
– Pa šta ako mi je ona rođena sestra? Niko ne kaže da je ona bila kandidat SPS za poslanika. Stanković i ona su donosili dosta glasova.
U vašim javnim nastupima ste atmosferu u SPS ocenili kao „nezdravu“, i da je takvom čine „mladi lavovi SPS“.
– Da, mladi su budućnost, ali oni ne smeju da zaborave da smo i mi još u stanju da doprinesemo. To će se, na kraju krajeva, i pokazati u mom radu u SNS. Ne želim da nikoga imenujem, ali zaista ne znam zašto je sada tolika hajka, a nije bila kad su nekada ti isti mladi napuštali SPS. Setimo se Baneta Ivkovića. E, onda je čika Boža bio dobar, da bi mi sada vratili na ovakav način.
Da li vi to govorite o Zoranu Antiću i Banetu Stojančiću?
– Ne, ja govorim o nekim mladim ljudima, ali imena ne želim da spominjem. Jednostavno, govorim u principu, da se ne slažem sa takvim načinom ponašanja. A, ti mladi će kad tad shvatiti kolike su greške napravili. Iza čitave priče se kriju i neke druge sujete, a ne samo mladih.
Ta priča o sukobu starijih i mlađih u SPS je stalna, ali do sada niko osim vas nije stradao?
– Na meni se slomilo jer sam pokušavao da mislim svojom glavom. Hajde ja, ali zašto su isključili, recimo, Stankovića? Mene su stalno gurali u druge stranke, samo čini mi se u SPO nisam bio. Dakle, još pre moje smene sa mesta direktora pokazivali su mi da sam nepoželjan, mada sam mnogo puta dokazao da sam veran vojnik partije.
Prvi put ste iz SPS izašli 2000. godine i prešli kod Milorada Vučelića? Čime ste tada bili nezadovoljni?
– Politikom koja je u to vreme vođena. Atmosfera je bila oštra, i za najmanju sitnicu padale su glave, a ja sam u principu uvek bio socijaldemokratski nastrojen. Nikada nisam želeo da gledam usko, i to su mi stalno zamerali. Kap koja je prelila čašu bili su sada ovi poslednji izbori za mesne zajednice.
Šta se tada događalo?
– Imputirali su mi da sam radio za neke druge stranke. Ne. Bio je sastanak SPS, od 8.000 ljudi na skup je došlo šest člana MO. Posle nedelju dana, dobijam informaciju da sam izbačen iz svih kombinacija za MZ. A od 15 kandidata sedmoro ili osmoro nisu ni bili članovi SPS. Pozvao sam u partiju…
Sa kim ste razgovarali?
– Sa Negovanom Stankovićem, i rekao da ne zaslužujem da me neko izbriše gumicom. On me pitao da li je moja procena da mogu da prođem, a ja sam odgovorio da ću pokušati. Na kraju, rezultat je pokazao koliko su oni znali šta rade. Nisam ni ja prošao, ali sam imao 70 glasova, dok neki njihovi kandidati nisu uspeli ni da se nađu na spisku za glasanje. No, ostao sam do kraja u dobrim odnosima sa većinom mojih ranijih saboraca.
Ipak, glavni sukobi oko vašeg imena u SPS nastaju kada ste postali direktor „Vodovoda“. Da li je istina, kako neki kažu, da ste vi razbili tu vezu Dimčića i Stojčića?
– Ne znam. Niti sam tada želeo, ni sada ne želim da ulazim u njihove odnose.
Reč je o snažnoj političkoj igri?
– Nikada se nisam bavio igrama iza leđa. Možda je neko u tom momentu procenio da strasti trebalo da se stišaju.
Ko bi mogao da bude taj neko?
– Vi to procenite sami.
Tomić?
– Sa predsednikom sam imao nekoliko susreta, i o njemu ne mogu da kažem ništa loše. Izuzetno ga cenim kao čoveka, i čini mi se da sam jedini od direktora poslao čestitke povodom 40 godina na čelu „Simpa“.

SAMO U SPO NISAM „BIO“

Oko „Vodovoda“ ima mnogo komplikovanih finansijskih interesa, koji su decenijama kontrolisali Stojčić i Dimčić. Kako ste se vi složili sa tom pričom?
– Imao sam veliku sreću da odmah po mom dolasku kompletno finasiranje „Prvoneka“ pređe u nadležnost „Srbijavoda“. Nije bilo transfera novca prema „Vodovodu“, nego je sve išlo preko njih.
Kakvi su danas vaši odnosi sa Stojanom Dimčićem?
– Dok sam ja bio direktor, Dimčić je vodio investicije, pa prema tome i Branu. Imao je od mene odrešene ruke. Nije bilo nekog rivaliteta. Ako postoji sujeta, u to ne želim da ulazim. A ja sam sa Dimčićem preko 20 godina kućni prijatelj, privatno smo bliski. Čini mi se da to sada malo, malo, nije tako, ali ne bih voleo da neke stvari pokvare godinama stvarano prijateljstvo.
Prilično je bilo iznenađenje i kada niste po drugi put izabrani za direktora „Vodovoda“?
– Ponosan sam što je punjenje Brane počelo u mom mandatu, i što Vranje od tog dana nije više žedno. Kada je doneta odluka da me ne izaberu ponovo pričali su da sam dobar privrednik, ali da nedovoljno pomažem partiji sa mesta na kome se nalazim. Za mene je to, najblaže, nespojivo.
Ko je tada bio protiv vas?
– Na IO SPS je bilo deset prema osam protiv mene. Dva člana IO su napustila sastanak neposredno pre glasanja. (Milan Nikolić i Leposava Anđušević, prim. autora).
Vi ste bili jedan od protivkandidata na partijskim izborima na kojima je Dragan ilić postao predsednik vranjskog SPS. Bilo je mnogo priča o neregularnosti?
– Telefon mi se dan uoči izbora usijao – šta se to dešava? Ali, ja sam sportski čestitao Iliću, i on je za mene bio predsednik, i sa njim sam imao dobru saradnju u Gimnaziji. Za mene je to bilo testiranje, ali su mnogi to shvatili daleko ozbiljnije.
Kakvi su vaš odnosi bili sa gradonačelnikom Stojčićem?
– Sve što je traženo od mene, ispunio sam. Nikada na moj rad nije bilo primedbi, mislim da je cenio moj rad. Kada je posao u pitanju, smatram da velika bliskost može da bude tumačena na mnogo načina. Kod predsednika se ide samo po pozivu, i zove se samo kad nema druge.
Konačno, otkud vi kod naprednjaka? Smeštali su vas u mnoge stranke, a pre svega u DSS?
– Ako vas vide da se družite sa nekim, odmah vas svrstavaju tamo. Ja sam bio poslom upućen na Dejana Stanojevića, i mnogo puta smo bili zajedno. Bilo je i nekih pokušaja, ali se znao moj stav da ne želim da menjam dres. Posle mog neizbora i tih čudnih dešavanja, polako sam počeo i o tome da mislim. SNS će biti ravnopravan takmac demokratama, i to je za mene jedan sasvim novi izazov.
Kako dalje?
– Mi smo sada u formiranju partijske strukture, i to je posao koji se mora što pre završiti. Tokom jula će biti održane i izborne skupštine stranke, i sada smo posvećeni tim pripremama. Ja sam zaista iznenađen interesovanjem građana za rad SNS, jer je samo na formiranju odbora u mojoj MZ bilo prisutno 209 ljudi.
Ali, kako se vi u SNS nadate da spojite sve te različite ideje ljudi koji sada čine partiju?
– Jesu to ljudi sa raznih strana, ali su to ljudi iz Vranja. Po prvi put, posle dugog niza godina, osećam da postoji međusobno poverenje među članovima. Programi stranaka se vrlo malo razlikuju, i sve se svodi na ljude koji čine stranku. U tom smislu, čini mi se da je atmosfera u SNS danas daleko bolja nego u drugim strankama. Ne sumnjam da ćemo uskoro biti značajan faktor u vlasti, i da imamo šta da ponudimo Vranju.
Da li ste pre prelaska u SNS imali kontakte sa centralom stranke, sa Nikolićem ili sa Vučićem?
– Ne, ja te ljude čak i ne poznajem. Razgovori su tekli preko nekih prijatelja koji su sada poverenici stranke u Vranju.
Kakav je vaš odnos sa Draganom Nikolićem?
– Vrlo korektan. Kao učenik četvrtog razreda držao sam ga u rukama kao bebu, jer mi je njegova majka bila učiteljica, a i komšije smo. Nikada nismo imali nesuglasice, i ne sumnjam da će tako biti i dalje. Prilikom razgovora on je potencirao da u SNS uđe što veći broj intelektualaca, jer je to baza iz koje će se regrutovati i ljudi za određene funkcije kada budemo osvojili vlast.
SNS je stranka, koliko se moglo razumeti, na koju ni jedan od važnijih lokalnih faktora nema bitniji uticaj. Kakav će vaš odnos da bude prema toj stranci ako i u njen rad počne da se meša, na primer, «Simpo»?
– O tome uopšte nisam razmišljao. Toma Nikolić je jasno pokazao da ume da odoli pritiscima, i nadam se da će se tako dešavati i ovde na lokalu. Neka prođe vreme, ali sam duboko ubeđen da nećemo razmišljati tuđom, nego svojom glavom, što je veoma bitno za svaku političku partiju.
Kakve su vaše lične ambicije u narednom periodu?
– Kada sam došao u partiju, samo sam tražio da mi ne daju merdevine da lepim plakate. Ja sam svoje životne probleme u velikoj meri rešio. Velike titule mi možda sada i nisu potrebne. Ali, želim da pokažem da nisam za staro gvožđe, i da Boža i dalje može da nosi teret odgovornosti koji je nosio godinama, možda sada čak i sa više elana. Nikome ne želim da se svetim, i tako će i ostati.


OVDE NEĆE BITI PREPORODA
Možete li, sa vašim iskustvom, zamisliti dan kada socijalisti u Vranju više ni na jedan način neće biti u vlasti?
– Danas više ništa nije nemoguće. To svakako neće biti smak sveta. Ovim gradom i ovom zemljom treba da vladaju naspremniji, sa najviše poverenja građana. I to, da li će SPS i dalje biti u vlasti, to će na kraju da odluče građani Vranja i Srbije. Ipak, bojim se da će SPS u nekim drugim sredinama da doživi i neki mali preporod, da krene uzlazno, a da ovde to nisam baš siguran.

PROFIL
Božidar Djorđević rođen je u staroj vranjskoj porodici 1952. godine. Po majci je iz familije Grof. Osnovnu školu i Gimnaziju završio u Vranju, a Mašinski fakutet u Nišu, gde se i oženio. Od studentskih dana član SKJ, a u SPS od osnivanja, sa pauzom od 2000. do 2002. godine, kada je bio predsednik vranjskog obora Vučelićeve DPS. Po ujedinjenju te stranke sa SPS ulazi u Glavni odbor socijalista. Danas je član SNS. Radnu karijeru počeo u Tehničkoj školi u Bujanovcu, pa u „Alatnici“, potom u „Koštani“, sve do dolaska u „Vodovod“ 1987. godine, gde je bio tehnički, pa generalni direktor. Trenutno je zamenik direktora u tom preduzeću. Oženjen, ima dvoje odrasle dece.



  • Ostavi komentar