Kroz stečaj do namenske proizvodnje

Eko Taxi Vranje

Kroz stečaj do namenske proizvodnje

Proces oko raspisivanja tendera je samo pokriće, jer niko ne veruje u to da će se pojaviti strateški partner. Šta može da očekuje „Jumko“ ako niko nije hteo da kupi „Bivodu“ pitanje je na koje niko ne nudi konkretan odgovor



Iako ekonomski stručnjaci upozoravaju da je privatizacija jedini lek za neefikasna preduzeća, taj proces u „Jumku“ nikako da se završi. Javni poziv za prodaju većinskog paketa od 62,38 odsto, koji je trenutno u vlasništvu države (Akcijski fond, Fonda za razvoj i PIO Fond), još nije raspisan, a vesti koje tim povodom stižu nimalo ne ohrabruju. Iz Agencije za privatizaciju „Vranjske“ nisu dobile nikakav odgovor na pitanje kada će akcijski kapital države biti ponuđen investitorima, niti je otuda pojašnjeno kakvi će biti uslovi prodaje, odnosno da li se zna kolika je procenjena vrednost imovine „Jumka“.
Kompanija trenutno radi sa 30 odsto kapaciteta. Prošle godine „Jumko“ je napravio gubitak od blizu osam miliona evra, iako ga je država subvencionisala sa oko milion evra. Slične brojke važe i za 2007.
Ovakvi ekonomski pokazatelji bi u svakoj ozbiljnoj državi bili znak za uzbunu, nakon koje bi veoma brzo usledili i nekakvi potezi. U Srbiji, međutim, nije tako. „Jumko“ već godinama tavori i pravi gubitke, kao da se to nimalo ne tiče države kao većinskog vlasnika, niti njenih poreskih obveznika koji svojim parama obezbeđuju pomenute subvencije.

DRŽAVI SE NE ŽURI

Proces vlasničke transformacije „Jumka“ počeo je 1999. godine, kada je ova kompanija postala akcionarsko društvo po tadašnjem Zakonu o svojinskoj transformaciji, koji je predviđao podelu besplatnih akcija radnicima. Prema njegovim rečima, nakon toga započela je tranzicija – najteži period za „Jumko“. Lutalo se sve do 2004. godine, kada je država konverzijom dugova postala većinski vlasnik i konačno započela sa rešavanjem problema vranjskog giganta. Na ime socijalnog programa isplaćeno je oko 10 miliona evra, a iz fabrike je otišlo preko šest hiljada radnika. I tu se stalo. Goran Trajković, zamenik generalnog direktora kompanije kaže da se svaka vlada uvek iznova bavi problemom Jumka:
– Mi smo akcionarsko društvo i država zato ne žuri sa prodajom svog paketa. Dok mi objasnimo jednoj garnituri u ministarstvima i vladi šta je problem „Jumka“ i kako bi ga trebalo rešavati, dođu izbori, sastavi se nova vlada, pa onda sve od početka – kaže Trajković.
On kaže da je privatizacioni savetnik obavio posao, te da bi tender trebalo da bude raspisan do kraja ovog meseca. Trajković navodi da će „Jumko“, kako je ranije dogovoreno, biti prodat zajedno sa „Bivodom“, budući da u dva navrata nije bilo zainteresovanih za kupovinu ove fabrike vode kao posebne celine. Ipak…
– Zbog svetske krize svuda su smanjena ulaganja, pa se pretpostavlja da ni za „Jumko“ neće biti zainteresovani ozbiljni investitori – kaže Trajković o raspoloženju koje vlada u državnim institucijama koje bi vranjskim tekstilcima trebalo da pronađu strateškog partnera.
Zato je posebno zanimljiva ideja koja kruži gradom u poslednje vreme, a prema kojoj bi „Jumko“ trebalo pretvoriti u preduzeće sa sto odsto državnog kapitala i obezbediti mu posao u namenskoj proizvodnji (uniforme za vojsku, policiju, rudare, vatrogasce…). Pojedini predstavnici lokalne vlasti tvrde da ozbiljno rade na pomenutoj ideji, a Trajković kaže da se o tome razgovaralo na nivou nekoliko ministarstava. Štaviše, poverenica ASNS u „Jumku“ Snežana Veličković navodi da je pre izvesnog vremena dobila uveravanja u Ministarstvu ekonomije da će zbog rešavanja statusa „Jumka“ biti održan sastanak svih relevantnih predstavnika države. Potvrdu za sve to, međutim, „Vranjske“ nisu dobile ni od Agencije za privatizaciju, ni od Ministarstva odbrane koje bi, navodno, trebalo da bude veoma važan šraf u čitavoj priči.
– U vezi sa vašim pitanjima o predlogu da fabrika «Jumko» proizvodi «isključivo namenski program», obaveštavamo vas da proizvodni asortiman te fabrike ne spada u naoružanje i vojnu opremu. Bez obzira na to, Ministarstvo odbrane podržava sve vidove angažovanja domaće industrije – stoji u šturom odgovoru Ministarstva odbrane, u kojem je potpuno zanemarena činjenica da su vranjski tekstilci nekada uspešno pravili uniforme, te da u marketinškom prospektu „Jumka“ piše da fabrika proizvodi raznovrsnu tkaninu, „koja može biti štampana u raznim dezenima, radi izrade modnih artikala, vojnih odevnih predmeta…“

KAO „ZASTAVA“

Stvaranje novog preduzeća koje bi se bavilo namenskom proizvodnjom podrazumeva dogovor na nivou Vlade Republike Srbije, a to odmah znači da je pomenuta ideja na vrlo dugom štapu. Poverenik „Nezavisnosti“ u „Jumku“ Radojko Maksić, međutim, smatra da će se nešto ipak pokrenuti na bolje.
– Prosec oko raspisivanja tendera je samo pokriće, jer niko ne veruje u to da će se pojaviti strateški partner. Šta može da očekuje „Jumko“ ako niko nije hteo da kupi „Bivodu“? Ideja je da se kroz stečaj napravi državno preduzeće koje bi radilo namensku proizvodnju, a mi podržavamo taj predlog zato što će radnici tako sačuvati radna mesta – objašnjava Maksić.
On dodaje da je potrebno vreme da se formira novi privredni subjekt, jer valja pripremiti dokumentaciju, sačiniti biznis plan, sistematizaciju i štošta drugo, ali da će se do kraja godine znati kakva će biti konačna sudbina „Jumka“.
Dakle, vranjskoj fabrici nad glavom visi stečaj, a možda bi i to bilo nekakvo rešenje da se ne nameće još jedno važno pitanje vezano za potpuno podržavljenje „Jumka“ i njegov ulazak u namensku proizvodnju. Naime, ako zanemarimo formalno-pravne začkoljice i činjenicu da bi to bio proces suprotan ekonomskoj logici, pitanje je šta će reći ostali iz tekstilne branše? Zašto bi se „Jumku“ obezbedila monopolska pozicija, a ne nekome drugom?
Trajković kaže da vranjska fabrika jedina u Srbiji ima zaokružen proces proizvodnje i da može da se izbori sa standardima kvaliteta za vojnu i policijsku uniformu. Na drugoj strani, Snežana Veličković ističe da „Jumko“ ne traži monopolsku poziciju, već pomoć, a to se može postići i uvođenjem reda u oblast javnih nabavki.
– Mi samo tražimo da poslove za vojsku i policiju ne dobijaju ljudi sa tašnama i mašnama. Oni pobede na tenderima i uzmu pare, a angažuju druge da završe posao – kaže Veličković.
Govoreći iz lokalpatriotskog ugla, možemo da se zapitamo i zašto pomoć „Jumku“ nije isto što i, recimo, pomoć „Zastavi“ ili IMT-u? Tu se već polako prelazi na teren političkog odlučivanja i stranačkih feuda od kojih zavisi sve u ovoj državi, pa i spas „Jumka“.
– Njihovo činjenje i nečinjenje nanosi toliku štetu pojedincima, firmama i regionima, da ćemo možda u budućnosti teško moći da objasnimo šta nam se desilo i zašto – kaže Trajković


DVE OSTAVKE
Kako „Vranjske“ saznaju, predsednica Upravnog odbora „Jumka“ Zorica Kojičin i članica Gordana Dobrivojević usmeno su podnele ostavke na ta mesta. One će, međutim, obavljati dužnost dok resorna ministarstva, koja su ih delegirala, ne pronađu zamene.

ODLUKA O PODRŽAVLjENjU NE POSTOJI
Neposredno pred zaključenje ovog broja „Vranjskih“ iz Agencije za privatizaciju stigli su odgovori na pitanja o privatizaciji „Jumka“. Tamo je navedeno da je izrada prodajne dokumentacije još uvek u toku, te da se još uvek donose odluke o određivanju tačnog metoda prodaje, odnosno da li će se kompanija prodavati u celini ili kroz prodajne pakete i slično.
– Očekujemo da uskoro bude završena procena vrednosti Jumka, s tim sto napominjemo da će ona biti sastavni deo prodajne dokumentacije i da će kao takva biti dostupna samo potencijalnim investitorima koji otkupe tendersku dokumentaciju i potpišu ugovor o čuvanju tajnosti podataka – navode iz Agencije.
Otuda kažu da javni poziv može biti objavljen već krajem ovog meseca.
– Što se tiče pitanja u vezi sa odnosom države i potencijalnim podržavljenjem dela Jumka, zvanično, takva odluka ne postoji. Krajnji ishod, u konkretnom delu, zavisiće od odluke nadležnog ministarstva i procene da postoji ekonomska opravdanost za takvo postupanje – saopštili su iz Agencije.



  • Ostavi komentar