Kao ptica Feniks

Bilo je stravično, ne mogu da vam opišem tu sliku. Nije bilo ničega, svuda je bila paučina, prljavština, sve ono što možete da vidite u objektima koji godinama ne rade. Onda smo očistili, okrečili, dezinfikovali, ubacili opremu, tako da je sve dobilo sadašnji izgled

„Živinoprodukt“ je deset godina bio mrtva firma. Osim zapuštenih objekata, tamo nije bilo ničega: ni struje, telefona, vode, opreme, nameštaja… Samo sivilo, paučina i prljavština, a u jednom od objekata preduzeća u stečaju neko je čuvao ovce.
Sada više nije tako. „Živinoprodukt“ je očišćen, okrečen i doveden u red. Krug i kancelarije preduzeća u Ristovcu blistaju, a trake sa pilićima ponovo se okreću. Voja Ristić, čovek iz struke koji je radio u bujanovačkom „Jugokopu“, kaže da je za sve to zaslužna „Panto grupa“, kompanija iz Crne Gore, koja je „Živinoprodukt“ kupila 28. jula prošle godine od beogradske firme „Inobel“, ali naš sagovornik nije mogao da kaže po kojoj ceni. Ta firma je, inače, svojevremeno u procesu privatizacije kupila „Živinoprodukt“, ali je ubrzo otišla u stečaj.

MEDjU PRVIH PET

VRANjSKE: Šta je „Panto grupa“ zapravo kupila?
RISTIĆ: Faktički skoro sve ono što je bilo ranije u sastavu drušvenog preduzeća „Živinoprodukt“, koje je bilo poznato od Sežane do Djevđelije. To su farme za koke nosilje u Vranjskoj Banji, farme brojlera na teritoriji Vranja, farme za odgoj podmlatka koki nosilja u Katunu, klanica živine u Ristovcu, gde je i fabrika stočne hrane sa silosima.
Koliki su kapaciteti tih pogona?
– Farma za koke nosilje u Vranjskoj Banji bila je na nivou od 340.000 komada, a mi smo po projektu predvideli da radi 210.000 komada. Trenutno u eksploataciji imamo 75.000, što ćemo sukcesivno podizati. Farme za tov brojlera su trenutno na dva miliona na godišnjem nivou, ili po 370.000 komada u turnusu, koji u proseku traje 45 dana. Farma u Katunu je na 135.000 po jednom turnusu koji traje 18 nedelja. Ono što smo uselili u Vranjskoj Banji proizveli smo u Katunu. Klanica živine je projektovana na 2.700 komada na čas, a mi radimo sa kapacitetom od 2.200. Fabrika stočne hrane ima kapacitete od 20 tona na sat, ali je tek u fazi opremanja, a videćemo kada ćemo uspeti da je osposobimo. Inače, u silosima može da se smesti 15 hiljada tona žitarica.
A, koliko je novca uloženo do sada?
– Za osposobljavanje „Živiniprodukta“ „Panto grupa“ okvirno je uložila oko milion evra u poslednjih sedam, osam meseci.
Ima li sličnih firmi u Srbiji?
– Možda su od nas po kapacitetima klanja veći „Topiko“ iz Bačke Palanke i „Plandište“, koje obrađuje 3.600 komada na čas, ali ovako zaokružen sistem, a da je veći od nas, ne postoji.
Vi ste, dakle, u Srbiji lider u branši?
– Ne mogu da kažem da li smo lideri, ali smo sigurno među prvih pet.
Kakvi su planovi ulaganja u „Živinoprodukt“?
– Osposobićemo sve kapacitete. Imamo još tri pogona koje nisu osposobljeni: Dubnicu 2, Ristovac 1 i Bujkovac 1. Stavljanjem tih kapaciteta u pogon, povećaćemo tov brojlera za 40 odsto i doći na blizu 3,5 miliona komada na godišnjem nivou. Moram da kažem i to da je Dubnica 1, koja je bila najbolja, uništena u ratu, a raspolagala je sa 200.000 komada u turnusu. Za nekih mesec, dva pustićemo u rad jedan od tih pogona sa kompeltno novom opremom, a za druga dva pregovaramo sa dobavljačima opreme. Ulagaćemo u zavisnosti od priliva finansijskih sredstava.
Koliko će biti uloženo?
– Računajući građevinske radove, kao i linije pojenja, hranjenja, hlađenja i grejanja, da bismo došli do onog što smo ambiciozno zacrtali, biće potrebno najmanje još milion evra.
Koliko je vremena potrebno da se to završi?
– Ne znamo još, jer vremena su teška, ne samo za nas nego i za sve u ostale u Srbiji. Do para se veoma teško dolazi, ne samo u delu naplate već i do kredita. Pare su danas najskuplje.

U CRNU GORU IDE 60 ODSTO

Kakva je situacija u proizvodnji pilećeg mesa u Srbiji?
– Imamo tu sreću da nam je proces zaokružen. Mi smo proizvođači, ali imamo i direktu prodaju. „Panto grupa“ je lider maloprodaje u Crnoj Gori, jer tamo ima više od 100 objekta u okviru „Panto marketa“. Izvozimo 60 odsto proizvoda na to tržište, dok se oko 40 odsto prodaje preko „Baters proma“ iz Zemuna koji je takođe deo „Panto grupe“. Na taj način smo prisutni u svim većim trgovinski lancima Srbije, osim „Delte“, od Leskovca do Subotice. Od jeseni planiramo da krenemo sa izvozom u Makedoniju, a kasnije i u neke druge zemlje, u skladu sa povećavanjem kapaciteta.
Da li to znači da nemate većih problema sa plasmanom?
– Imamo, ali ih rešavamo kompenzacijom. Imamo gde da plasiramo sve što je povezano sa prehranom, za razliku od drugih klaničara i proizvođača živinskog mesa koji kroz kompezaciju mogu da dobiju samo ono što im je potrebno za proizvodnju.
Malo ko je verovao da „Živinoprodukt“ može posle toliko godina da se podigne na noge.
– Ja sam klaničar po iskustvu, jer sam dugo vodio „Jugokop“ iz Bujanovca. Kada me je vlasnik Panto Vučurović pozvao da dođem da radim, našli smo se u krugu „Živinoprodukta“. Želeo je da osposobim klanicu, ali kada sam je razgledao bio sam skeptičan. Mislio sam da to neće moći da se pokrene. Bilo je stravično, ne mogu da vam opišem tu sliku. Nije bilo ničega, svuda je bila paučina, prljavština, sve ono što možete da vidite u objektima koji godinama ne rade. Onda smo očistili, okrečili, dezinfikovali, ubacili opremu, tako da je sve dobilo sadašnji izgled. Na osnovu onoga što se sada vidi ovde, bilo u proizvodnji, bilo u dvorištu, bilo u kancelarijama, može da se kaže da je „Živinoprodukt“ jedan mali Feniks.
Koliko ljudi sada radi u „Živinoproduktu“?
– Trenutno ima preko 120 zaposlenih, a imamo i program sa 15 pripravnika koji će ubrzo biti zaposleni. Preko Zavoda za tržište rada ovde je 30 do 50 ljudi, tako da ćemo sa povećanjem kapaciteta doći na blizu 200 zaposlenih koji će primati platu. Pored toga, blizu 40 domaćinstava su naši kooperanti.
Kolika je prosečna plata?
– To se menja iz meseca u mesec, u zavisnosti od ostvarenih rezultata, ali je prosek negde oko 200 evra.

KO JE „PANTO GRUPA“
Šta možete da nam kažete o „Panto grupi“?
– „Panto grupa“ je iz Crne Gore, sedište firme je u Herceg Novom, a njen vlasnik je Panto Vučurović. Grupa u svom sastavu ima 17 celina, koje posluju samostalno, kao društva sa ograničenom odgovornošću: osam je u Srbiji, osam u Crnoj Gori, a jedno u Makedoniji. Sva ta društva imaju blizu 3.000 zaposlenih, a prošle godine napravila su ukupan prihod od preko 200 miliona evra. „Panto grupa“ prvenstveno radi u prehrambenoj industriji, ali i u prometu tih proizvoda, posebno u Crnoj Gori, gde ima dosta marketa poput „Maksija“ – kaže Ristić.