Ich bin Mire in der Banditen sstrase

Eko Taxi Vranje

Ich bin Mire in der Banditen sstrase

Čitava zavrzlama oko gradskih, tada opštinskih stanova, počela je da intrigrira javnost kada se Miroljub Stojčić, po odluci tadašnjeg Izvršnog odbora, iz svog stana od 44 kvadrata u ulici Lole Ribara preselio u veći od 77 kvadrata, u ulici Partizanski put broj 9



Prema podacima do kojih su došle „Vranjske“, glavne malverzacije u otkupu opštinskih stanova napravljene su posle 2000. godine, a reč je o tri stana u kojima danas živi nekadašnji vrh opštinske vlasti. Sporan je otkup stanova u ulici Lole Ribara, potom u ulici Esperanto i jedan na Partizanskom putu. U njima danas žive direktor Bolnice Dušan Aleksić, zamenica načelnika GU Mirjana Mladenović i Miroljub Stojčić, gradonačelnik Vranja. Kako nezvanično saznajemo, dosije vezan za otkup Stojčićevog stana nije među onih 14 koji su nestali pre tri nedelje. Nebojša Ljubić, načelnik Gradske uprave kaže da mu je jedini cilj otkrivanje istine:
– Ovo nije upereno ni protiv koga lično, i zato sada radimo na svim predmetima. Želimo da znamo šta je naše, ko otkupljuje stanove, da li ih još uvek plaća… Trebaće vremena, ali to je jedini put. Kada završimo, podnećemo izveštaj Skupštini, pa neka oni odluče šta i kako dalje – kaže Ljubić.
Čitava zavrzlama oko gradskih, tada opštinskih stanova, počela je da intrigrira javnost kada se Miroljub Stojčić preselio, a po odluci tadašnje gradske Vlade, iz svog stana od 44 kvadrata u ulici Lole Ribara u veći, od 77 kvadrata, u ulici Partizanski put broj 9. Izvršni odbor SO Vranje je marta 2001. godine doneo odluku da Mire ima pravo na proširenje, ali je ona pobijena odlukom Republičkog javnog pravobranilaštva iz aprila 2002. godine. Tada je nađena matrica po kojoj se radilo i u svim drugim slučajevima. Naime, stan na Partizanskom putu („Banditen sstrase“, na nemačkom) bio je svojina države, i Stojčiću nije mogao biti dodeljen bez saglasnosti Vlade Srbije. Kako nje nije bilo, Stojčiću je pretilo iseljenje, posle pravosnažne presude iz jula 2002. godine, koja je potvrdila nezakonitost Miretovog stambenog preseljenja. Takav razvoj sprečen je novom odlukom Izvršnog saveta, kojom su poništene nepravilnosti iz prve odluke, pa se sudska presuda pokazala i izlišnom i neprimenjivom. Ukratko, Mire je držao svu vlast, pa mu ni sud nije mogao ništa. A kad već ne može njemu, što bi pa mogao nekom drugom? Džaba je LDP organizovao akciju „Dinar za predsednikov stan“, i džaba je Nova Srbija protiv Stojčića podnosila prijavu zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj iz koristoljublja i da je počinio krivično delo samovlašća. Matrica je pronađena, i po njoj se dalje delovalo.
Kada je Stojčić državi vratio svoj otkupljeni stan u Lole Ribara, u njega se usleio tadašnji potpredsednik Skupštine doktor Dušan Aleksić. Tako se, praktično Miretov privatni stan pretvorio u opštinski kadrovski prostor! Nepoznato je po kojim je merilima baš Aleksić dobio taj stan, da li ga je otkupio i da li je na to imao pravo. Tek, stan nije kadrovski, budući da je bio privatan (!), a Aleksić više nije radnik lokalne uprave, pa su i tu nepravilnosti izvesne.

ZAKONSKA POKRIĆA

Sličan, ako ne i potpuno isti put kao Stojčić prešla je i nekadašnja načelnica GU Miroslava Mladenović, za koju postoje indicije da nelegalno živi u stanu u ulici Esperanto broj 10. Ona je, naime, još pre udaje od SO Vranje dobila stan u ulici Eksperanto broj 2, u redovnoj proceduri. Kako je kod komunista još vladao neki red, ona je dobila stančić, jer je živela sama. No, kada se udala, bilo joj je neophodno stambeno proširenje. Kako ga nije mogla dobiti redovnim putem, jer je već jednom dobila stan od države, Maldenovićeva je na nekoliko godina vratila svoje devojačko prezime, i uspela, na gotovo isti način kao Miroljub Stojčić i sa istim zakonskim pokrićem, da dobije novi stan u ulici Esperanto broj 10, za koji je vratila državi svoj stan, uz doplatu.
Ovde je glavno pitanje, i kod Stojčića i kod Mladenovićeve, na koji su oni način državi mogli da vrate stanove koji više nisu bili državni, nego privatno vlasništvo, pošto su već otkupljeni, i na koji način su praktično dva puta od države dobili stan?
Čitava afera dovela je do turbulencija u lokalnoj vlasti, jer tragovi vode do vrha Socijalističke partije Srbije. Svestan toga, Nebojša Ljubić sa svojom ekipom iz Demokratske stranke počeo je da pretresa dokumentaciju vezanu za stambenu politiku opštine Vranje od 1991. godine, a pretraga je došla do 1994. Posle nestanka papira o 14 stanova pre tri nedelje, sva dokumentacija sada je pod ključem a Istraživači još nisu došli do kritičnih godina, ne zato što to ne žele, već zato što je posao zaista ogroman.
Kako Komisija koju je Grad formirao da ustanovi ko u kom državnom stanu živi i po kojim osnovama, za sada ništa ne radi, jer je još uvek na odmoru, Ljubić I ekipa pribegli su opipljivijim metodama kako bi došli do istine. Iz arhive je, prema Ljubićevim rečima, povučena sva dokumetacija koja se tiče stambene problematike, i sada se radi na njenom klasifikovanju.
– Počeli smo od 1991. godine, kako bi ustanovili kako je tačno tekao proces otkupa stanova. Trenutno radimo na preko 50 predmeta. Radimo na određivanju lokacija, ko je vlasnik stana, po kom osnovu, kada je stan otkupljen… Prema našim prvim saznanjima, do 1993. godine ovde je otkupljeno oko 298 stanova iz opštinske svojine – kaže Ljubić.
Cifra je zaista impozantna, ali je veliko pitanje o kakvim je stanovima reč i kakve oni veze imaju sa lokalnom vlašću. Naime, na spisku onih koji su otkupili stanove ima novinara, sudija, stručnjaka koji nikada nisu bili zaposleni u lokalnoj samoupravi… Zanimljivo je da je lokalna vlast stanove delila isključivo u centralnoj gradskoj zoni, dakle u Karađorđevoj, ulici Stefana Prvovenčanog i sličnim lokacijama, i da je tek u poslednjem periodu komunizma prešla na Ledene stene.
– Stanovi su do tada deljeni po Zakonu o stanovanju, po tamo propisanim uslovima i kriterijumima a komisija koja je o tome odlučivala menjala se svake godine – pojašnjava Jovan Stošić, načelnik pravno imovinske službe Grada.
Sa druge strane, u vranjskoj Direkciji za izgradnju, koja polaže pravo na nekoliko otkupljenih stanova, ne dele ni elan ni optimizam kolega iz Grada. Prema rečima Aleksandra Trajkovića, zamenika direktora te firme, ne postoji nikakva evidencija vlasništva nad državnim stanovima, „sve je to u nekim papirima i spiskovima“. Ovo mora izuzetno da čudi, jer je Direkcija pravni sledbenik nekadašnjeg SIZ-a stanovanja, preko koga je odrađena delidba stanova od rata naovamo. Ali, nema nikakvih hartija, što samo pokazuje da je zatiranje tragova ozbiljno i studiozno izveden posao na mnogim nivoima vlasti.
– Mora neko iz gradskih službi da pretrese poslednih deset godina, da nađe sve odluke Skupštine, jer bez njih niko nije mogao da ništa dobije, pa da tek onda ustanovi koje su validne. Ako u čitavom procesu ima kočnica, one su u GU. Neka oni daju više ljudi, neka snime situaciju, pa da se onda i mi uključimo. Naši spiskovi poznati su javnosti, i sada čekamo nove momente. Službe moraju da rade ažurnije. Mi, u ovom času, ne možemo da izigravamo policiju – jasan je Trajković.

EVIDENCIJA VLASNIŠTVA

Čitava priča polako ulazi u finale, koje će imati strogo politički rasplet. Socijalisti, naravno, neće dugo trpeti da se vršlja po njihovom dvorištu, i otuda se već čuju glasovi da Ljubića ne čeka vesela sudbina te da DS mora da shvati „da nije u opoziciji, nego u koaliciji sa SPS“. Skora budućnost pokazaće da li je rađanje miševa, posle gore koja se tresla, epilog čitave priče ili će Ljubić I njegova ekipa izdržati do kraja.


POLICIJA ISTRAŽUJE NESTANAK 14 PREDMETA
Pre Ljubićevim rečima, pripadnici vranjske policije bili su u Gradskoj upravi, ali on nije optimista kada je reč o pronalaženju krivca za nestanak predmeta. Sa druge strane, Opštinsko tužilaštvo stavilo je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja protiv N.N. lica koja su otuđila 14 predmeta o stanovima Gradske uprave u Vranju. Lidija Atanasković, portparolka Tužilaštva izjavila je da su prve radnje vezane za ovaj predmet o toku, i da po tom pitanju za sada nema nikakvih novina.

HRONOLOGIJA

Juli 2002. godine – Republičko javno pravobranilaštvo najavljuje da će do septembra iste godine Stojčić biti iseljen iz stana.
Mart 2003. godine – Odeljenje Republičkog javnog pravobranilaštva u Leskovcu najavljuje izvršenje pravosnažne presude Opštinskog suda broj 1893-01, tj. prinudno iseljenje Stojčića iz stana.
Mart 2005. godine – Direktor Službe za imovinsko-pravne poslove Republičke direkcije za imovinu Srboljub Panić obavestio medije da je podneo zahtev za iseljenje predsednika Opštine Vranje iz stana.
Decembar 2005. godine – u novogodišnjem intervjuu za «Vranjske» Stojčić iznosi podatke da je «apsolutno pravno uredio» situaciju vezanu za svoj stan.



  • Ostavi komentar