Ubio bih se da ličim na Denzija i Slavka

Ministarstvo za evropske integracije

Ubio bih se da ličim na Denzija i Slavka

Ko se pijan tukao po kafanama, ko je zaposlio braću a ko buduću snaju. Koliko zaista koštaju stubići a koliko žardinjere. Zašto je Mire Stojčić Slavku hteo da kupi cipele, i šta je o Slavku govorio ministar Lončar





Nenad Stošić, u gradu poznat kao Šiza, jedna je od najkontroverznijih ličnosti vranjske političke scene poslednjih godina. Stošić je čovek koji je 2004. najpre stvorio, a posle nekoliko dana i srušio prvu demokratsku vlast u Vranju, kao predsednik Skupštine ulazio je u verbalne sukobe sa kolegama i novinarima kojima je i pretio batinama, ali je sve te događaje zasenio poslednji – kada se otkrilo da poseduje lažnu diplomu beogradskog Pravnog fakulteta. Posle toga je izgubio ne samo potpredsedničko mesto u odboru Demokratske stranke Srbije, nego i radno mesto na kome je proveo preko 25 godina radnog staža. No, Stošić se ne predaje. Za „Vranjske“ on je konačno otvorio dušu pošto su ga bivši saborci provukli kroz blato. Priča koja sledi utoliko je zanimljivija, jer govori o stvarima koje su se naslućivale, a o kojima niko nije smeo da javno govori.

VRANjSKE: Kako to da su danas svi pravi, a samo Vi krivi?
– Sve se zna: iza moje ostavke na odborničko mesto stoji interes da se u Skupštini postigne jednoglasje, da više nema opozicije. Mene su iz odbora isključili nestatutarno, jer to može da učini samo Skupština stranke, koja me je i birala. Danas vranjski DSS ima najglomazniji odbor u Srbiji, gde je polovina ljudi kooptirana, dakle nemaju legitimitet. Pa mene su iz odbora isključili ljudi koji nisu ni bili članovi GO DSS.
Kakvi su vaši sadašnji odnosi sa DSS, strankom kojoj još uvek pripadate?
– Ja tamo ne idem, i to iz više razloga, mada sebe i dalje smatram članom odbora. Dakle, to što se radilo po ordinacijama, parkovima i kućama, da Dejan Stanojević sakuplja potpise protiv mene, to je jednostavno smešno. Treba se podsetiti da sam ja zaposlio ženu Gorana Vitorovića Turčina, pa brata doktora Momčila Pešića, a oni su posle potpisali protiv mene.
Pa kako je došlo do takve situacije?
– Ja sam uvek govorio istinu, a ne ono što se nekima sviđa. Bio sam protiv toga da se vlast koristi za zapošljavanje rođaka i bližnjih. Ali, to nije prošlo. Dejan Stanojević je zaposlio brata u „Vodovodu“, drugog brata u Direkciji, sestru u „Komradu“. Doktor Stanković je sina, dva dana pošto je završio srednju školu, zaposlio u Direkciji, pa šuraka u „Vodovodu“, a čak i devojku svog drugog sina u Pošti. Slavko Nikolić zaposlio je svoju ženu u Domu za učenike…
Kako su počeli sukobi u stranačkom odboru?
– Ja sam bio protiv da neki dolaze pijani na sastanke. Neki su se tukli po „Haremluku“, a ja sam ih razdvajao, zapošljavali su koga su stigli. Ljudi su shvatili vlast kao ratni plen, a ja sam bio protiv toga. Kakvi su samo pritisci vršeni na Ružicu Tošić da zaposli suprugu Novice Stankovića. Nisam želeo da u tome učestvujem.
Ali, kako to da su se, posle svih afera vezanih za DSS, kola slomila baš na vama?
– Nikada nisam voleo tajne, ljigave razgovore u kuloarima. Nikada na sastancima odbora nije bilo reči ni o kakvoj mojoj odgovornosti. Nikada nisam trčao za sebe, nego za ovaj grad, i iza mene stoje jasni rezultati – statut Grada, Dinamo, čišćenje Pljačkovice… Dok sam ja to radio, oni su zapošljavali svoje. Smeta mi što u današnjem odboru DSS nema ni jednog čoveka kome je otac Vranjanac. Sve je to došlo diljem našeg zavičaja i okoline.
Šta je to u vašem ponašanju što toliko iritira ljude?
– Niko ne voli da mu se govori istina. Ali ja nikada neću izaći iz DSS. Uvek ću poštovati Koštunicu, program stranke i većinu ljudi iz vrha. Ali, u istoj stranci su Denzi, Slavko i Koštunica. Ne mislite valjda da bi Koštunica glasao za zapošljavanje Denzijevog brata ili Micetove buduće snaške? E kad sam ja bio protiv toga, oni su onda bili protiv mene. Nema fame – svuda ima dobrih i loših ljudi, ali najbolje prolaze oni koji ništa ne rade, i rade samo za sebe. Tako, imali smo članove Opštinskog veća koji nisu nikada otvorili usta, ili odbornike koji nikada nisu ni ruku smeli da dignu.
Ali, i Slavko Nikolić, potpredsednik i Stanojević, predsednik odbora, kažu da je odbor, od kako vi niste u njemu, snažan i jedinstven.
– Da vam kažem, Slavko je za mene jedan smešan čovek. To je najsmešniji načelnik u istoriji Pčinjskog okruga. Ali, koliki mandat, toliki i načelnik. Pa Stanojević je svedok kada su i ministar Lončar i Aca Pejčić, na proslavi 7. septembra, mene i njega pitali – pa gde bre nađoste ovoga? Kada je bio na jednom skupu dinkićevaca, pojavio se u odelu i patikama, pa mi je Mire predložio da mu on kupi cipele. Ali, nismo ga mi birali, nego Stanojević. Eto, sad mene nema tamo, pa su se opet posvađali, pa je Slavko plakao da ga ne izbacuju iz stranke.
Da li je DSS još uvek opoziciona stranka?
– Ma kakva opozicija. Nikolić samo podržava onog svog direktora u „Novom domu“, a Stanojević glumi poštara i nosi anonimna pisma protiv svog sadašnjeg rukovodstva u Direkciji. To opozicija? Ono šlihtanje, pa to je smešno.
Kada ste bili vlast, sve je bilo drugačije?
– Pa, ne baš. Recimo, ja sam bio protiv da se uzme gotovo milion evra kredita za dve garaže koje će se otplatiti za milion godina. Ili da se u gradu stave stubići za pet do šest hiljada dinara po komadu. I da se ne sprovodi aneks ugovora koji obezbeđuje zamenu oštećenih stubića. Sećate se kada je prekinut prenos skupštinskih sednica? Pozvao me je Mire u kancelariju, tamo Olivera (Djorđević, direktor RTV) i Stanojević, i on traži ukidanje. Posle čujem, zato što je Nova Srbija htela da donese iste te stubiće za 1.500 dinara, a ne za pet i šest hiljada, koliko su plaćeni.
To nije jedina zloupotreba vlasti vaših partijskih drugara?
– Bio sam prisutan kada je u kancelariji Gorana Stankovića Nikolić obećao da će srediti žardinjere za 15.000 dinara. Stanojeviću je za taj posao trebalo 280.000. Uvek sam bio protiv da Denzi mesec dana posle izbora kupuje dva automobila. Možda je to uradio za svoj novac, ali to nije dobro za stranku. Ili da se slika sa porodicom na bilbordima. I nije dobro da se stranka zaduži desetak hiljada evra za nekakve fantomske paketiće pomoći, a da ja kao potpredsednik nisam vdeo ni jedan jedini.
Za stranku je očigledno bio ključan odnos vas i Stanojevića, i da je tu došlo do pucanja?
– Osnovno je da je novi koordinator stranke i prijatelj sadašnjeg potpredsednika Zvonimira Cvetkovića iz „Šumskog“ stao na Stanojevićevu stranu. Ja nemam ništa prtiv toga. Može Denzi i tatu i mamu da uvede u odbor, ali ja tamo nemam šta da tražim.
Stiče se utisak da u poslednjim istupima u javnosti vrh odbora DSS ima paternalistički odnos prema vama?
– Oni mene da štite? Mene, koga zna ceo grad. I to ko? Slavko iz Somoljice ili Denzi, koga niko nije znao dok nije posatao direktor Direkcije? Strašno sam razočaran u neke ljude kojima sam pomogao da postanu direktori, kao što je to slučaj sa hirurgom Micetom Stankovićem. Danas on sluša Denzija koji mu je javno tvrdio da je Koštunica lično tražio da se Mice potpiše protiv mene.
Niste prešli u neku drugu stranku?
– Nisam, jer imam nameru da zauvek ostanem u DSS-u. Nažalost, vidite da tamo nema Vranjanaca. Bio sam protiv da se u donjem delu donjeg Vranja asfaltiraju ulice u kojoj žive Slavko i Mice. A šta je tek rađeno da ne budem poslanik! U petak sam bio 33, a posle Denzijeve posete Beogradu pao sam na 175. mesto. Ali, ne kajem se. Od mene će do kraja godine postati pravnik, ali od nekih ljudi čovek nikada neće biti.
Pad vaše stranke počinje posle neuspeha u pravljenju koalicije?
– Osnovno je da je SPS morao da posluša savet centrale. Stojčić, koji je bio na našoj strani, to je morao da poštuje. I Zoran Antić je morao da stoji mirno pred Ružićem zbog potpisivanja pretkoalicionog sporazuma sa nama.
Dok ste bili u vlasti, bilo je razlike u odnosu socijalista u vlasti prema vama lično, od odnosa koji je ta parija imala prema predstavnicima DSS?
– Da, to je tačno, ali više prema Stanojeviću nego prema meni. Zamerano mu je mnogo toga, od stubića do kupovine „sitronena C-5″. Posle svega, pitajte Miroljuba Stankovića zbog koga je išao u Tužilaštvo i kod načelnika policije. Ja bih se, bre, ubio da se ponašam kao što se recimo Slavko ponaša. I zato mi je lepo što ne moram da sedim sa takvima. Jer, za mojih 47 godina gore ljude od pojedinaca iz DSS nisam sreo.
Danas od vas svi peru ruke, pa i vaš prijatelj Nebojša Zupančić?
– To je tako. Kad si na vlasti, svi hoće da budu uz tebe. Ali, ja se nikome ne ljutim. Imam svoj život, i nemam vremena da pričam o stubićima i garažama.
Želite da vam javnost veruje kako u jednom trenutu nećete biti osvetoljubivi prema stranačkim kolegama?
– Ja nikada nisam išao u stranku da bih nekoga ogovarao. Slavko se odao u vašim novinama da su mu u Beogradu tražili dokaze protiv Stanojevića. A svi su izmišljali najgore stvari protiv mene. Takav sam, pojedincima sam otvoreno govorio – ej, nemojte da pijete, ej, nemojte da kradete. I ta istina najviše boli od svega. Zbog toga, samo Narodna stranka Gorana Stankovića, da bi prešla cenzus, može u Vranju da ide zajedno sa DSS.
I vi ste imali problema sa kriminalnim krugovima, i na kraju ste završili na grafitima. Stanojević tvrdi da ne zna nikoga iz tog miljea. Kako je sa vama?
– Simptomatično je da sam tog jutra, kada je pisano protiv mene na zidovima, autora tih grafita sreo u kancelariji Dejana Stanojevića. Ali, sve mu se to kasnije vratilo na isti, ili mnogo gori način. Samo, ja sam ga i tada branio, jedini.
Na kraju, posle afere diploma, demokrate su vam pomogle da nađete novi posao u lokalnoj vlasti?
– Pa ja sam mnogo više zaslužio taj posao nego Micetov sin ili Denzijeva braća. I baš zato što sam iskren i konkretan zaslužio sam podršku od mnogih ljudi iz DS, sa kojima sam drugar još iz srednje škole.
Ali, nije li to otupilo vašu političku oštricu?
– Pa, ja nisam napravio dil ni sa kim. Pomogao mi je i SPS, ali nije bilo nikakvih uslovljavanja. Volela bi ova sredina da nekoga ko je bio visoko vide ispred Pošte kako diluje devize. Ali, nema veze, nisam želeo da se dalje borim. Ako misle da Denzi i Slavko mogu više, neka izvole.
Da li se nadate povratku na glavnu scenu?
– Lepo kaže Nebojša Čović – cigarete sam uspeo da ostavim, ali politiku ne. Posle nekog odmora i svođenja računa, zašto da ne? Mnogo mogu i znam, mnogo sam uradio za Vranje i šteta što sam to nekom svojom glupošću uprskao. Od mene nikada ne treba očekivati uvlačenje i ljigavljenje, kako je to u lokalnoj politici danas običaj.


AFERA „DIPLOMA“ ME JE OJAČALA
Smatrate li da je čitava priča sa vašom diplomom iskonstruisana u dogovoru vlasti i opozicije?
– Ne, mislim da je izabran zgodan trenutak da se skrene pažnja sa nečijih krivičnih prijava i da se viče „nisam ja, on je“. Iskreno, to me uopšte ne interesuje. Pomalo mi je i drago što sam se pomerio, da bolje vidim kakav je to kal i glib. Nikada neću da vodim politiku tako što ću da sedim u kafani i pijan pevam „mili moji tenderi“. Mene vlast nije opila, i nisam se mnogo promenio, osim što sam skresao krug prijatelja.

Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.



  • Ostavi komentar