G 17 plus tri

Na teritoriji Pčinjskog okruga odobrena su 23 projekta, ali mnogi smatraju da je nedopustivo mešanje politike. Na drugoj strani, u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje tvrde da nije bilo protekcije i stranačkog lobiranja

Ovih dana političari uveliko najavljuju početak javnih radova kojim bi u Srbiji trebalo da se uposli preko 10.000 ljudi. Tim povodom, sa teritorije Pčinjskog okruga na adresu Nacionalne službe za zapošljavanje stiglo je ukupno 39 projekata, a odobreno 23. Onda je, kako to obično biva, sve dobilo drugi smisao. Oni kojima su odobrena sredstva počeli su sa pripremama, dok su ostali počeli da se ljute.

LAKIROVKA I UKRASNO CVEĆE

Direktor „Komrada“ i član SPS-a Perica Milosavljević smatra da se u čitavu priču umešala politika.
– Verovatno po političkoj liniji, naš projekat nije prošao, a jeste Zdravstvenog centra, za koji bi mi trebalo da damo logističku podršku. Vrlo je interesantno da ono što se tiče uređenja grada ne prolazi, a prolazi nešto što je mnogo manjeg obima i značaja. To je suština, ali mi ćemo da uradimo svoj deo posla – kaže Milosavljević, tvrdeći i da je pre mesec dana znao da njegovo preduzeću neće imati prođu.
O kakvim se projektima radi? Najpre nekoliko reči o onome za koji su Zdravstvenom centru odobrena sredstva.
Elem, u pitanju je „hortikulturno i partnerno uređenje zemljišta“, odnosno košenje trave, okopavanje i sadnja ukrasnog cveća u Zdravstvenom centru. Vrednost četvoromesečnih radova za 33 uposlena je 5,27 miliona dinara.
Milosavljević tvrdi da je sve to u okviru javnih radova finansirano i prošle godine, i navodi da Zdravstveni centar zapravo nema ništa sa tim projektom, te da je tamo samo stavljen potpis na ono što je već postojalo od ranije. A, sav deo posla prepušten je „Komradu“
Što se tiče neprihvaćenog programa koji je ponudilo ovo javno preduzeće, dovoljno je reći da je bila planirana sadnja drveća u Kosovskoj ulici, kao i održavanje postojećih drvoreda u gradu, što sve zajedno vredi 2,94 miliona dinara. Na tim poslovima trebalo je uposliti 33 radnika.
Nije, međutim, samo direktor „Komrada“ nezadovoljan. Skeptični su i u „Direkciji za izgradnju grada“, jer ni njihov projekat nije naišao na razumevanje onih koji su odlučivali. Direktor ovog javnog preduzeća i član DS-a Dragan Stojković kaže da je konkurisano sa projektom vrednim devet miliona dinara, kojim bi se uposlilo 60 ljudi na period od šest meseci. Bilo je planirano uređenje bankina nekategorisanih (mahalskih) puteva, kanala za odvod atmosferske vode, čišćenje ulica od nanosa (i to onih koje ne pripadaju užem centru grada), uređenje tzv. sobinskog kanala…
– Simptomatično je to da su projekti iste ili slične sadržine prošli u okolnim opštinama, ali ne i u Vranju. Nezvanično nam je rečeno da su drugi projekti bili bolji – kaže Stojković.
Na pitanje da li sumnja u političku pristrasnost prilikom odlučivanja, on ne daje eksplicitan odgovor.
– Kamo sreće da što više para dođe u grad, a ako se odluke donose po političkoj liniji, onda je to žalosno – smatra direktor Direkcije.
Ako se, pak, pogleda spisak od pet projekata iz Vranja za koje su odobrena sredstva, onda razloga za sumnju itekako ima. Naime, na toj listi je pored Zdravstvenog centra (sa dva projekta) i Skijalište „Besna kobila“. Zajednička karakteristika ove dve institucije je u tome što njima rukovode članovi G 17 plus, mada se na tome partijska pripadnost u čitavoj priči ne završava, naročito ako se ima u vidu lanac odlučivanja.

POLITIKA PRE POLITIKE

Prema rečima Blagoja Jovanovića iz vranjske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, predlozi projekata za javne radove predavani su najpre ovde.
– Bodovanje je potom obavljeno u našoj Direkciji u Beogradu, a zatim je tražena i saglasnost nadležnih ministarstava, u zavisnosti od toga na koju se oblast projekat odnosi. Konačnu reč davalo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – kaže Jovanović.
Pođimo redom. U lokalnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje direktor je pripadnik G 17 plus, Zoran Antić. On, međutim, ne želi da komentariše sumnje koje iznose oni koji nisu dobili sredstva za svoje projekte, iako Milosavljević smatra da je lobiranje krenulo odavde.
– Nemam komentar na to, ali smatram da tako ne sme da se odlučuje. Mi smo samo dali mišljenje o tome da li raspolažemo radnom snagom koja se traži u projektu i to je sve – kaže Antić.
Pomoćnik gradonačelnika Dragan Janjić, kadar G 17 plus, u lokalnim medijima takođe je demantovao povezanost stranačke pripadnosti sa odobrenim sredstvima.
– Komisija koja je dodeljivala novac je višestranačka, tako da nema mesta spekulacijama o povlasticama za direktore G 17 plus – rekao je Janjić.
Da li je baš tako?
Napomenimo još samo to da je na čelu RZZTR u Beogradu takođe kadar „stručnjaka pre politike“ Vladimir Ilić. Naravno, nezaobilazan je ministar ekonomije i regionalnog razvoja i lider pomenute partije Mlađan Dinkić.
Kome ćete poverovati, odaberite sami.

ŠTA JE PROŠLO U VRANjU
Osim za dva projekata Zdravstvenog centra i jedan Skijališta „Besna kobila“, sredstva za izvođenje javnih radova odobrena su i za projekte Narodnog muzeja („Održavanje i obnavljanje spomenika kulture“) i grupe građana „Pomoć deci“ („Akcijom do socijalno i radno aktivnog života“).