Ispada da svi čitaju samo knjige koje su najčitanije, a to znači da sve manje Vranjanaca čita knjige koje su zaista dobre
Bibliotekari su izračunali da u Srbiji samo tri odsto ljudi čita knjige, bilo da je reč o beletristici ili o stručnoj literaturi. Ako je jedan od najsigurnijih pokazatelja obrazovanja nacije broj pročitanih knjiga, onda je jasno na kom smo nivou. Danas ovde svi mogu da pišu i objavljuju knjige, to ionako nema nikakvog značaja. Knjige su postale poput umetničkih predmeta jer malo ljudi može sebi da ih priušti u vreme opšte nemaštine. S obzirom da se smatra da je književnost duhovna potreba i da čitanje spada u nuždu a ne luksuz, zaključak je jeziv. Prave knjige se nalaze na pravim mestima – u dobrim knjižarama. Postoji još jedno bezbedno i svima vidljivo mesto, gde se sve te knjige koje čitamo, a drugi su ih preveli ili napisali za nas, nalaze – biblioteke. Pa, iako je društveni prostor za našu ličnu utopiju ostao i dalje provincijski skučen, ovde je on krajnje slobodan.
GUBITNICA TRANZICIJE
Vodeća mesta na listi deset najčitanijih naslova u Biblioteci „Bora Stanković“ u Vranju zauzimaju, posle duže vremena, pravi pisci – Hoseini, Pištalo i Velikić.
Vranjanka, gubitnica tranzicije ili, pak, ona druga na kojoj svet ostaje, kombinacija je „tradicionalnog i dekadentnog“. To lepše zvuči, nju ne vređa a suštinu ne menja, nego da ste kazali da je ona buvljačka MTV varijanta, da nosi bugarsku jaknu, kineske plastične cipele, da joj je kosa spržena slovačkim šamponom engleskog imena sa turskog tržišta, da umesto tašnice nosi lažnjak kesu neke robne marke u trendu. Na drugoj strani ženske, znači masovnije gradske populacije, samim tim i brojnijih potencijalnih čitača knjiga je silikonska profiterova supruga, ljubavnica ili kći. Firmirana od glave do pete, kreme od kavijara, zlatnih niti, masaža toplom čokoladom, na ruci satić „težak“ skoro kao manji stan. Ona je san svake plastične devojčice koji se može ostvariti uz pomoć saveta savremene dobre vile iz „ženske“ štampe.
Vranjanci, uostalom kao i svi građani Srbije manje prate štampu nego elektronske medije, ali su prema novinama mnogo kritičniji, pokazuju najnovija istraživanja „Stratedžik marketinga“. Televiziju gledaju tri a radio slušaju dva sata, dnevne novine čitaju oko 30 minuta, časopise oko jedan sat dnevno a knjige čitaju statistički zanemarljivo. Vranjanka ako nešto i čita onda je to, u Srbiji najčitanija, „Liza“, sledi „Svet“ pa „Lepota i zdravlje“!
Vranjanki, pokazuju činjenice, ništa u životu ne predstavlja ako se upiše u biblioteku i načita knjiga koliko hoće za samo 500 dinara godišnje. Ako neku pomalo i grize savest, brzo se uteši činjenicom da knjige ne mogu skoro nigde u ovom gradu da se kupe. Njoj je važnije da odvoji tih stotinak dinara i za manje od 15 minuta sazna – šta? Veštački nokti – da ili ne, prepustite se trbušnom plesu, recepti, horoskop, ukrštene reči, ispovest devojke sa virusom koksaki, vitamin C je zdrav, kako prepoznati dobrog ljubavnika… Ko ima da doda još pedeset kinti, biće u prilici da se „edukuje“ putem popularne revije sa ljubavnim romanom. Opet bajka, licidersko srce i šećerni mladenci na torti, presečeni ponekom superljigavom storijom o teškim bolestima poznatih, tek toliko da se i oni, anonimni, uteše kako su i slavni ipak samo ljudi.
MODERNI HEROJI
Na sledećih nekoliko mesta sa liste biblioteke ovdašnje, iznenađenja radi, Malović, Ruis Safon, Šeri Djžons, Murakami… Oni su „rezervisani“ za vrstu koja gotovo da se ne može registrovati, otporna je na dresuru i nije ničija ciljna grupa. U pitanju su pametne Vranjanke koje, kao i pametni Vranjanci, kupuju i čitaju knjige. Oni ne smatraju da knjige nemaju veze sa njihovim životima, da siromaštvo u kulturi nema veze sa glađu, sa patnjom i poniženjem.
Na začelju liste gradske čitaonice „Bora Stanković“ zaseo sve sam „mejnstrim“: Ognjenović, Ćirjanić, Arsić, Koeljo, Ljiljana Habjanović Djurović, Kapor…
Po ovome ispada da svi samo čitaju knjige koje su najčitanije, a to znači da sve manje Vranjanaca čita knjige koje su zaista dobre i da većina i ne shvata šta to znači.
Zapadne tinejdžerke, sada na zadatku preobraćanja istočnoevropskih drugarica u fens i kul fazon, iz svih medija poručuju da nije lako biti „seksi žena ta“, i da treba zapamtiti formulu koja se sastoji od: 10 rečenica koje nikada ne treba izgovoriti na zabavi, 15 koraka do savršenog izgleda, 20 razloga da volimo muškarce, 25 zapovesti za… a ne „gubiti vreme“ na čitanje knjiga, jer „njih pišu oni što ne umeju ništa bolje da rade“. „Kosmo“ mantre nas, balkanske seljančice, edukuju o „velnesu i velbingu“, dok se Nušićeve Ministarke i Sterijine Feme množe uokolo.
Da su hrabrost, izuzetna dela i pomaganje onima koji su u nevolji, definitivno osobine heroja staroga sveta, pokazuje današnji Vranjanac, gubitnik tranzicije ili, pak, onaj drugi na kome svet ostaje. Čitaju, pokazuju najnovija istraživanja, mahom dnevne listove, „Večernje novosti“ i“Blic“. Ostali, uzgred ubedljiva većina, se posvećuju isključivo tabloidu „Kurir“ ili „Sportskom žurnalu“, dok ih knjige ne zanimaju. Njihovi „narodni heroji“ i novi „polubogovi“ su popularne ličnosti. Biti popularan u prevodu znači biti omiljen u narodu. Popularna kultura pokazuje šta „narod voli“, ali i šta treba da voli. Globalno gledano, moderni heroji nalaze se u trouglu politike, biznisa i estrade. U izmučenim zemljama poput naše, pod biznisom se podrazumeva i kriminal. Domaći „polubogovi“ imaju, kako se to popularno kaže, „kontroverzne“ biografije – sumnjivo društvo, sumnjivi poslovi i minimum škole. Dovoljno je prošetati ulicama Vranja pa videti na očiglednom primeru koliko ih je. To su debelovrati momci koji se „useknjuju“, pljuju i trzaju ekstremitetima.
Nakon svega, postavlja se pitanje – šta treba očekivati da čitaju roditelji koji su pola života proveli po kojekakvim mitinzima „za istinu“ ili u redovima za sve i svašta i od dece koja u školu gotovo da i nisu ni išla od silnih štrajkova. I jedni i drugi žele da pobegnu iz bednog, gubitničkog sveta dobrih i poštenih ljudi i nemaju vremena za čitanje. U tom pogledu, gradska biblioteka „Bora Stanković“ je kao i svaka druga: ima dobrih i izuzetno dobrih pisaca, ima onih koji pišu bestselere koji se brzo zaboravljaju, kao što ima onih koji pišu izvrsne knjige koje niko ne čita, i ima, naravno, pesnika koji marljivo pišu pesme za druge pesnike, poneku ucveljenu devojku i nekog setnog momka, budućeg pesnika.
Najčitanije knjige u Biblioteci „Bora Stanković“:
Lovac na zmajeve – Hoseini Haled
Hiljadu čudesnih sunaca – Hoseini Haled
Tesla, portret među maskama – Pištalo Vladimir
Ruski prozor – Velikić Draga
Preljubnici – Vida Ognjenović
Poljubac – Gordana Ćirjanić
Lutajući bokelj – Malović Nikola
Senka vetra – Safon Ruis Karlos
Dragulj Medine – Džons Šeri
Kad padne noć – Murakami Haruki
Mango – Ljubica Arsić
Brida – Paolo Koeljo
Zapis duše – Ljiljana Habjanović Djurović
Peto dete – Doris Lesing
Anglos – Momo Kapor
Najčitanije knjige u Srbiji:
Brida – Paulo Koeljo
Tajna – Bern Ronda
Dragulj Medine – Seri Džons
Lovac na zmajeve – Hoseini Haled
Hiljadu čudesnih sunaca – Hoseini Haled
Azbuka mog života – Mirjana Bobić Mojsilović
Knjiga za svaku devojčicu – Violeta Babić
Priči nikad kraja – Nešović Gorica i Greganović Jelica
Sećaš me se – Kinsela Sofi
Grad u zrcalu – Mirko Kovač
Branimir Stojančić, član Gradskog veća zadužen za socijalnu politiku i verske zajednice
Knjiga o Milutinu
Šta najradije čitate?
– Čitam sve žanrove.
Koje knjige ste poslednje pročitali?
– „Priče iz podzemlja“ Dostojevskog i „Anđele i demone“ Den Brauna, a jedna od omiljenih knjiga mi je „Knjiga o Milutinu“ Danka Popovića.
Koji je vaš omiljeni književni junak?
– Lik Milutina jer me njegovi stavovi vode u političkom životu.
Koje novine čitate?
– Pored dnevne štampe, redovno kupujem Vreme, NIN, Standard, The man, Politikin zabavnik, Pečat, Svedok.
Nebojša Selistarević, član Gradskog veća zadužen za nacionalne manjine, etničke zajednice i NVO
Šta najradije čitate?
– Uglavnom stručnu literaturu (o demokratiji, EU, Evropeizaciji Srbije, Nacionalnim manjinama, Romima). Takođe se bavim analizom književnih dela koji za temu imaju Rome, npr. Napisao sam paralelu između dela Opere Žorž Bizea „Karmen“ i Bore Stankovića „Koštana“ na kome se jasno vide dva različita, ali ipak konzervativna društva u odnosima prema Romim.
Koje knjige ste poslednje pročitali?
– Trenutno čitam knjigu „Šta je dobro“, pisac je Entoni Kliford Grejling I njena tema je zapravo potraga za najboljim načinom življenja. Opisuje neke filozofske ideale, krizne situacije u odnosu gledišta na svet, oblikuje nove dimenzije etike, odnosno traži odgovore na pitanje: pod kojim vrednostima treba da živimo da bi smo vodili stvarno dobar život?
Koji je vaš omiljeni književni junak?
– Od domaćih, likovi Bore Stankovića, a od inostranih junaci iz „Sto godina samoće“ Gabrijela Garsie Markesa i delo „Sto godine samoće“.
Koje novine čitate?
– Od dnevne štampe – Blic i Večernje novosti, od nedeljnih – Vranjske, a od mesčnih – Svet kompjutera.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.