Štimovanje se ne finansira

Eko Taxi Vranje

Štimovanje se ne finansira

– Znam da pojedini privatnici odlično rade, da imaju dobru zaradu, ali kada donesu finansijske izveštaje ispada da su jedva na nuli, da im prihodi opadaju, čak i da imaju gubitke. Takvim preduzećima mi ne možemo da damo kredit



– Mnogim privatnicima u Bujanovcu banke nisu odobrile ove državne kredite. Stalno traže neku dlaku u jajetu, kao dokumentacija nije u redu. Mislio sam da ne daju kredite zbog politike ili nacionalne pripadnosti, ali izgleda da to nije problem. U pitanju su veze, tako da pare ostaju u Beogradu, najdalje stignu do Niša, a ovde ih neće biti jer jug Srbije se tretira kao nesigurno područje – kaže za „Vranjske“ vlasnik „Elhan komerca“ iz Lučana kod Bujanovca Nedžad Beljulji, a povodom najava da je država parama iz budžeta pokrenula kreditiranje privrede.
Tako nešto, međutim, uglavnom demantuju vranjski bankari, koji tvrde da postoji veliko interesovanje za tzv. kredite za likvidnost sa subvencionisanom kamatom, te da su mnogi zahtevi odobreni.

ŠTA JE DžABA

O čemu se, dakle, radi?
Najpre nekoliko osnovnih pojašnjenja u vezi kredita koje forsira država. Postoji najmanje pet državnih kreditnih linija (vidi okvir ŠTA SE NUDI), od kojih su za ovu priču važne dve.
Naime, od nedavno su u ponudi kratkoročni (rok otplate 12 meseci) krediti za likvidnost, finansiranje trajnih obrtnih sredstava i izvozne programe u 2009. godini, kod kojih država iz budžeta plaća pet odsto kamate onima kojima banke odobre sredstva. Prema prvobitnim najavama, korisnik kredita trebalo je da bankama plaća svega četiri odsto kamate plus jednomesečni euribor (EURIBOR je kamatna stopa po kojoj banke u Evropi međusobno pozajmljuju novac), ali je i taj deo smanjen, tako da korisnici ove kreditne linije plaćaju ukupno tri odsto. Drugi kredit odnosi se na investicije, s tim da 70 odsto sredstava daju poslovne banke, a 30 Fond za razvoj. Ovi krediti su dugoročni, na tri do pet godina, sa grejs periodom od šest do 12 meseci i godišnjom kamatnom stopom od četiri odsto, plus tromesečni euribor.
Direktor filijale „Meridijan banke – Kredi agrikol grupe“ Aleksandar Zlatković kaže da je odobreno 23 kredita zateva.
– Najveće je interesovanje za kredite namenjene likvidnosti, jer je za njih najjednostavnije položiti sredstva obezbeđenja. Recimo, za 10.000 evra potrebna je samo menica, a korisnik plaća kamatu od svega 163 evra, što je u današnje vreme džabe – kaže Zlatković.
Postoji još nešto. Fond za razvoj je objavio spisak od dvadesetak banaka koje bi trebalo da servisiraju pomenute kredite, ali na terenu situacija s tim u vezi nije najjasnija. Primera radi, u jednoj od vranjskih filijala banaka sa pomenutog spiska, nezvanično kažu da još uvek ne rade sa pomenutim kreditima, jer su u toku pregovori sa državom!? Banka je, dakle, na spisku Fonda, ali ne daje pomenute vrste kredita. Ako se, pak, ima u vidu kolike su kamate na komercijalne kredite, te da ima klijenata koji žele to da plate, onda ne čudi to što pojedine banke žele da izbegnu ogroman posao koji ne donosi veliku zaradu.
– Ove kreditne linije nisu najprofitabilnije. Zato taj posao i rade samo najveće i finansijski najstabilnije banke – smatra Zlatković.

PREDUGA PROCEDURA

Problem privatnicima može da predstavlja procedura, odnosno dokumentacija neophodna za podnošenje zahteva. U filijali „KBC banke“ odobrena su tri zahteva, a direktor Dejan Veljković navodi da je procedura veoma duga i da to u startu odbija zainteresovane za kredite o kojima je reč.
– Potrebna je hrpa papira, katastrofa. Čeka se i više od mesec dana na odluku jer se ceni kreditna sposobnost, odnos prema partnerima, a potreban je biznis-plan, finansijski izveštaji za prošlu i pretprošlu godinu, jer želimo da vidimo ko kako radi – kaže Veljković.
Beljulji, međutim, ostaje pri svom stavu i tvrdi da papiri nisu problem.
– Kako to da sa istim papirima možemo da dobijemo komercijalne kredite, dakle one koji su mnogo skuplji, a ne možemo ove jeftine koje subvencioniše država – pita se Beljulji.
Ipak, biće da se uobičajeno „štimovanje“ papira zarad izbegavanja plaćanja poreza i drugih dažbina sada mnogim privatnicima obija o glavu.
– Znam da pojedini privatnici odlično rade, da imaju dobru zaradu, ali kada donesu finansijske izveštaje ispada da su jedva na nuli, da im prihodi opadaju, čak i da imaju gubitke. Takvim preduzećima mi ne možemo da damo kredit – kaže jedan vranjski bankar koji je želeo da ostane anoniman.
Tim povodom, izvršni direktor regionalne agencije za razvoj preduzetništva „Veda“ Biljana Stojanović smatra da privatnici moraju najpre dobro da se raspitaju kakvi krediti se nude na tržištu i šta je od dokumentacije neophodno za podnošenje zahteva. Ona ukazuje na još jedan problem koji imaju oni koji žele da dođu do sredstava za razvoj privatnog biznisa.
– Najčešće se javlja problem sa obezbeđenjem hipoteke. Na teritoriji Vranja 90 odsto objekata nema upotrebnu dozvolu, koja je neophodna u dokumentaciji za kredit – navodi Biljana Stojanović.


KREDITI SAMO ZA USPEŠNE
Vlasnik preduzeća SIK iz Neradovca Miodrag Stanković kaže da je dobio kredit za likvidnost sa subvencionisanom kamatom, te da je takva vrsta pomoći privredi dobar potez države.
– Jedino se na taj način može napraviti neka priča, jer povećanjem poreza i taksi država može da dođe u situaciju kada neće imati od koga da uzima. Ovako se lakše dolazi do kapitala, i to po ceni na svetskom tržištu. Taj novac, međutim, trebalo bi da dobijaju samo uspešne firme, a ne da se njime ponovo krpe neke rupe. Mi smo imali veoma dobre finansijske pokazatelje u 2008. i dobili smo kredit bez problema – kaže Stanković.

ŠTA SE NUDI
Preko Fonda za razvoj Republike Srbije privatne firme i preduzetnici mogu dobiti više vrsta kredita. Pored kredita za likvidnost sa subvencionisanom kamatom i kredita za investicije (koje sa bankama finansira država), postoji i krediti za podsticaj i razvoj preduzeća i preduzetništva u najnerazvijenim opštinama u Srbiji (Vranje tu ne spada, ali su tu sve ostale opštine Pčinjskog okruga). Početnicima u biznisu namenjeni su tzv. start-ap krediti . Privatna preduzeća imaju mogućnost da dobiju kratkoročni krediti za rekonstrukciju, izgradnju objekata i nabavku opreme, dok se preduzetnicima nudi dugoročni krediti za razvoj preduzetništva (privatni preduzetnik je fizičko lice koje osniva radnju i sasmostalno obavlja delatnost).



  • Ostavi komentar