Nećemo da radimo građanima ono što Republika radi Okrugu

Pokušaćemo da ne smanjujemo izdvajanja za socijalnu zaštitu, čak ćemo ih, ako bude mogućnosti, povećati. Kriza se ne može pobediti tako što će se smanjiti investicije, a umanjenje transfera je atak baš na investicije. Tako nam se oduzima alat za borbu protiv krize

Najava rebalansa gradskog budžeta najvažnija je lokalna tema ovih dana. Sve gradske službe čekaju da vide da li i koliko para će im biti zakinuto, dok šef gradskog budžeta Dragan Spirić kaže da će najpre svaka lokalna instutucija morati sama da odluči na čemu će štedeti.
– Poslali smo zahteve svima koji troše novac iz gradskog budžeta da dostave predloge za izmenu njihovih finansijskih planova za 2009, a razlog je najavljeno smanjenje novca iz republičkog budžeta namenjenog Vranju zbog krize koja je dovela do rebalansa republičkog budžeta – kaže Spirić.

KAO DA SMO SE ŠALILI

Vranjske: Da li će biti rebalansa gradskog budžeta?
Spirić: Nema ni jednog lokalnog, internog razloga za rebalans budžeta Grada, a čak mislim da nije dovoljan razlog ni najavljeno smanjenje republičkog transfera. Poštovanje finansijske i fiskalne discipline dovoljno je da se potrošnja drži na nivou ostvarenih prihoda. Mi nemamo interne greške u planiranju budžeta, korisnici funkcionišu kako bi trebalo, naplata većine prihoda ide solidno. Zato sam suguran da rebalans nećemo raditi u prvoj polovini, već u drugoj, možda čak krajem godine.
Zna li se zna za koliki iznos će nam biti umanjen republički transfer od 392 miliona dinara?
– U ovom trenutku se zna samo da ukupno smanjenje transfera lokalnim samoupravama iznosi 15 milijardi dinara. U republičkom budžetu piše da se umanjenje utvrđuje u skladu sa obimom budžeta iskazanom po stanovniku opštine, ali se ne kaže da li se to odnosi na izvršenje budžeta za 2008. ili na plan za 2009. godinu. Sada to koriste oni koji su politički moćni, kao što je Beograd, da uslovljavaju Komisiju za finansiranje lokalne samouprave, koja je nadležna da odredi koliko novca ide kojoj opštini. Čak sam video da gradonačelnik Beograda traži sastanak sa premijerom, jer oni po ovom kriterijumu do kraja godine ne bi trebalo da dobiju više ni dinara, a slično je i sa Novim Sadom, Kragujevcem, Suboticom. Videćemo kakva će odluka biti usvojena.
Zar visina transfera nije regulisana zakonima?
– Siguran sam da je mera Vlade koja se odnosi na smanjenje transfera nezakonita. Zakon kaže da novac za opštine iz budžeta Srbije treba da bude 1,7 odsto bruto društvenog proizvoda, prema zadnjem objavljenom statističkom podatku. To znači da bi nama zbog recesije transfer mogao da bude umanjen u nekoj od narednih godina, kada bruto društveni proizvod padne. Nama sada sleduje 392 miliona. Suština budžetiranja je da ono bude predvidivo, da podrazumeva poštovanje svih postojećih propisa, a ne da izmišljamo nove. Centaralna vlast nas je suočiola sa derogiranjem tog procesa.
Da li razmišljate o tome da pokrenete pitanje zaštite zakonitosti?
– To će zavisiti, pre svega, od onoga što se dogovorimo sa Stalnom konferencijom gradova i oština, našom zajedničkom kućom.
Šta sada mora da uradi Služba gradskog budžeta?
– Dolazimo u situaciju da našim budžetskim korisnicima kažemo da je predhodno planiranje rashoda u budžetu za 2009. bilo samo pokušaj. Čak neke moje kolege upotrebljavaju težu kvalifikaciju – misle da bi trebalo da im kažemo: „Igrali smo se“. Vlada se ponaša kao da je kriza pogodila samo nju. Ona kao da smatra da smo mi na lokalu pobedili krizu, da nemamo problema i da na nas može da prevali glavni teret štednje. Drugim rečima, služba budžeta će poštovati sve ono što Gradsko veće i Skupština grada budu odlučili o merama štednje.
Zatražili ste od budžetskih korisnika da predlože izmenu finansijskih planova. Da li su dostavili svoje predloge?
– Da, najvećim delom. Mi smo im još u junu prošle godine tražili da pokušaju da uvedu sve moguće racionalizacije, tako da su finansijske uštede već napravljene. Sada nam problem prave mere republičke vlade jer u republičkim aktima piše da plate u dečijoj i socijalnoj zaštiti, obrazovanju i kulturi ne bi trebalo smanjivati. Sada imamo diskusiju oko toga da li bi oni trebalo da budu obuhvaćeni rebalansom. Čak imamo odluke nekih relevatnih skupštinskih tela prema kojima te institucije ne bi trebalo da smanjuju rashode. U svakom slučaju, većina korisnika je dostavila predloge, uvažila naše sugestije i smanjila planirane troškove za 10 do 15 odsto.
U kojim oblastima će se najviše štedeti?
– Građani najvećim delom neće biti zakinuti u ostvarivanju njihovih prava. Prvi cilj gradskog budžeta za 2009. je funkcionisanje institucija. Svi korisnici biće uredno servisirani. Drugi cilj je da se odgovorno sagledaju potrebe najsiromašnijih, koji su prvi na udaru krize. Taj kriterijum smo koristili i kada smo od Republike tražili da nam se ne smanjuje transfer. Južna Srbija je duplo siromašnija od ostatka države i socijalna odgovornost mora biti na maksimalnom nivou. Mi nećemo da radimo našim građanima ono što Republika radi Pčinjskom okrugu. Pokušaćemo da ne smanjujemo izdvajanja za socijalnu zaštitu, čak ćemo ih, ako bude mogućnosti, povećati. Treći cilj se odnosi na pokušaj da budžet bude investicioni, razvojni. Kažem pokušaj, jer ćemo imati određenih problema zbog smanjenja sredstava iz Republike. Kriza se ne može pobediti tako što će se smanjiti investicije, a umanjenje transfera je atak baš na investicije. Tako nam se oduzima alat za borbu protiv krize. Očekujem da dodatnim naporom nadomestimo deo sredstava koji će nam biti oduzet, premda je Vlada napravila rebalans u skoro svim oblastima finansiranja u kojima opštine mogu da konkurišu za novac iz republičkog budžeta.
Na šta se konkretno odnose investicije? Na asfaltiranje?
– Apsolutno obuhvataju i to. Najznačajniji nosioci razvoja su Direkcija i Uprava Banje, kao budžetski korisnici za komunalnu infrastrukturu. Mislim da ćemo uspeti da kod tih korisnika zadržimo programe, a kada je asfaltiranje u pitanju, ne smemo da dozvolimo da imamo manjak. Videćemo šta će biti kada sučelimo brojke, ali sam siguran da ćemo moći da obezbedimo novac.

NAPLATIĆEMO POREZ NA KIRIJE

Da li to znači da će najveće uštede biti napravljene na platama, reprezentaciji, nagradama za zaposlene u administraciji i tome slično?
– Ja još uvek čekam dobar deo propisa koji su vezani za to. Pošto ih nisam video, ne znam šta podrazumevaju. Verovatno će dobar deo uštede moći da se napravi smanjivanjem tih rashoda, ali moram da kažem da, iako svi pričaju o platama, u Gradskoj upravi gotovo da nema zaposlenog čija plata prelazi 40.000 hiljada. Ima nekoliko izabranih i postavljenih lica sa većom platom, ali čak i da ih ima više, smanjenje njihovih zarada neće biti ušteda za lokalni budžet, nego će ta sredstva biti usmerena na poseban republički račun za rešavanje problema izazvanih svetskom krizom, prema posebnom aktu Vlade. To znači da će Vlada da odlučuje šta će i kako će sa našim parama. Sebi su diskreciono omogućili raspolaganje tim sredstvima. To je još jedan način da nam uzmu pare.
Bilo je reči i o smanjenju broja zaposlenih u lokalnim administracijama. Da li je ta ideja još uvek na snazi, jer ima najava da se od toga odustalo?
– Mi smo već imali racionalizaciju u Gradskoj upravi. Služba budžeta je pisala projekat, pa su određeni ljudi, ne samo oni koji su morali da idu u penziju, prihvatili taj program i otišli početkom 2008. Ove godine smo povećali sredstva za otpremnine za one koji idu u penziju i pretpostavili da će biti još jedan projekat racionalizacije. Reći ću vam da se kod nas prijavilo petnaestak ljudi, a u celoj Srbiji 220. U Nišu samo jedan. Ako znamo da ima 167 opština u Srbiji, onda smo mi među najboljim u tom delu. Ljudi su se izjašnjavali, a naša sredstva se određuju srazmeno broju godina radnog staža. Sada čekamo podatke koji nedostaju, pa ćemo onda da obezbedimo novac.
Nekih para za to u gradskom budžetu već ima?
– Određena sredstva su planirana na tom kontu, na osnovu naših predviđanja.
Kakva je naplata prihoda Grada?
– Generalno mogu da kažem da je ostvarenje prihoda nešto slabije u odnosu na plan, ali bolje nego u istom kvartalu prošle godine. Na primer, naplata firmarina je bolja nego prošle godine, kada smo u istom periodu imali 12,5 miliona. Sada smo naplatili 17,7 miliona. Naplata poreza na imovinu je takođe bolja ove godine. Što se naknade za korišćenje letnjih bašti tiče, imamo značajnu veću naplatu, a sa mnogim obveznicima je potpisan i sporazum o vraćanju duga iz 2008. na rate. Prošle godine je po tom osnovu naplaćeno 1,4 miliona, ove je planirano četiri miliona, s tim da ćemo to povećati ako budemo radili rebalans.
Najveći indikator krize bi mogao da bude naplata poreza na zarade. Hoću da kažem da ova kriza, po meni, još nije kriza zaposlenosti, jer mi sada imamo nešto veće prihode po tom osnovu nego prošle godine u istom periodu. Analize pokazuju da ovde još nema otpuštanja po osnovu krize.
Gde škripi u naplati gradskih prihoda?
– Naknada za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta ide u ovom kvartalu slabije u odnosu na prošlu godinu, ali su i uslovi drugačiji. Prošle godine je bilo investicija u prvom kvartalu, a ove nije. Sada imamo skoro upola manje sredstava, 9,5 miliona, a prošle smo imali 20,2 miliona. To ne znači da ova godina neće biti bolja od prethodne. Moram da kažem i da je pred nama popis imovine. Svi moraju da plate porez, to je cena življenja u civilizaciji.
Šta se najteže naplaćuje? Kako bi još moglo da se poboljša punjenje gradskog budžeta?
– To su kirije od iznajmljivanja stanova i, pre svega, lokala, na koje bi trebalo da se plaća porez od nekih 16 posto. Taj prihod ide slabije od plana i analiza. Napravili smo određena poboljšanja uz pomoć republičkih inspektora, ali smo razmišljali o tome kako da ne opteretimo privatne preduzetnike. Sve analize su pokazivale da će, ukoliko mi insistiramo na naplati poreza, to biti prevaljeno na zakupce, ali smo se ipak odlučili za tu meru zato što će, kada zakupac ne bude mogao da plaća, doći drugi, pa ako ni on ne može, treći, ali već četvrti neće doći. Tako da će na kraju vlasnici lokala morati da smanje cenu i ono što stavljaju sebi u džep, a to je čak i po nekoliko hiljada eura mesečno. Mi imamo puno zakupaca koji nisu iz Vranja, to su razne banke iz Beograda i druge kompanije. Na kraju krajeva, tržište će reći svoje.
Koliko bi to para donelo gradskom budžetu?
– Pre nekoliko godina je to bilo četiri miliona, pa se uz pomoć inspektora na terenu došlo do 14 miliona, da bi sada bio planiran prihod od 21 milion dinara. Ako kadrovska situacija dozvoli, mislim da ćemo doći do tog iznosa, čak možda i većeg. Siguran sam da tu ima puno rezervi, a naplata neće pogoditi siromašne, nego one koji imaju neku imovinu.