Direktor na kvadrat

Prema zvaničnim podacima sa sajta Agencije za privredne registre, direktor Doma učenika Ljubiša Anđušević istovremeno je i direktor Stambene zadruge „Vranje-stan“, što je u suprotnosti sa Zakonom

„Nisam u sukobu interesa, jer sam se još pre sedam godina povukao sa funkcije direktora Stambene zadruge „Vranje-stan“. Zadrugu, koja praktično i nema poslove od momenta uvođenja poreza na dodatu vrednost 2006. godine, vodi moj sin kao v.d. direktora“ – tvrdi Ljubiša ANDjUŠEVIĆ, aktuelni direktor Doma za učenike i studente u Vranju.
Tako kaže Anđušević, ali je činjenica sa zvaničnog veb sajta Agencije za privredne registre neumoljiva. Naime, u rubrici „podaci o direktoru“ stoje njegovo ime i prezime. Imajući u vidu da je Anđušević godinama pre stupanja na novu dužnost u Domu učenika i studenata bio direktor Sportskog centra, to je jasno da je sukob interesa postojao i ranije. Preciznije rečeno, barem od momenta stupanja na snagu Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Znači od 28. aprila 2004. godine. Anđušević je i u tom periodu bio direktor Sportskog centra.
Pomenuti zakon ima više odredbi koje regulišu upravo situaciju u kojoj se našao Anđušević. Najpre, on bi sa pozicije direktora Sportskog centra ili Doma učenika potencijalno mogao angažovati vlastitu zadrugu za neke poslove. Njena je delatnost definisana na sajtu već pomenute agencije kao „izvođenje grubih građevinskih radova i specifičnih radova niskogradnje“. Nema dokaza da se tako nešto zaista i dogodilo, ali čak i ne mora da bi postojao sukob interesa. Naime, zakon je vrlo jasan. Najpre u članu 1: „Funkcioner je dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom, niti među njima izazove sukob“. U nastavku se dodaje da „sukob javnog i privatnog interesa postoji kada funkcioner ima privatni interes koji utiče ili može uticati na vršenje njegove javne funkcije“, što je u ovom slučaju evidentno, odnosno barem potencijalno bio slučaj. Ključan je član 9 ovog zakona.
– Funkcioner ne sme biti direktor, zamenik ili pomoćnik direktora, član upravnog ili nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove, preduzeća ili bilo kog drugog pravnog lica sa učešćem državnog kapitala, osim kada je to propisano zakonom ili drugim posebnim propisom. A posebno drugi stav u kome se dodaje: „U ostalim privrednim subjektima funkcioner ne sme biti član upravnog ili nadzornog odbora niti direktor, zamenik i pomoćnik direktora“.

NEMA PRIJAVE O SUKOBU INTERESA

Dragan STOJANOV, advokat i zamenik predsednika gradskog Saveta za etički kodeks, tela koje između ostalog razmatra i slučajeve sukoba interesa, kaže da se zvanično ne može izjašnjavati o slučaju za koji se „Vranjske“ interesuju.
– Savet odlučuje po prijavi, a takav nam slučaj niko nije prijavio pa ga ne mogu ni komentarisati. To je moj stav kao funkcionera Saveta za etički kodeks. Ako bih govorio kao profesionalac, advokat, moram da priznam da je sublimacija te dve direktorske funkcije protivzakonita, naravno ukoliko zaista postoji – kaže Stojanov.
Anđušević ne može da nam objasni otkud na sajtu već pomenute agencije pored njegovog imena stoji „direktor“.
– Nije mi jasno otkud to. Mislio sam da je čovek koji vodi poslovne knjige za zadrugu poslao napismeno Agenciji za privredne registre da sam se povukao i da me brišu iz registra. Zašto to nije registrovano na njihovom sajtu, ne znam – kaže Anđušević.
U Informacionom centru Agencije za privredne registre saznajemo da je situacija koju opisuje Anđušević praktično nemoguća.
– Čim dobijemo novi podatak o bilo kakvoj promeni u nekom privrednom društvu, a tu spadaju i zadruge, to se vrlo brzo registruje na našem veb sajtu. Podaci koje tamo vidite vezani za to privredno društvo su validni. Moguće je da čovek više nije direktor, ali on podatak o tome nije dostavio nama i nije podneo zahtev da se njegovo ime briše iz registra. Zato se u Agenciji za privredne registre i danas vodi kao direktor.
Dakle, moguća je situacija da se Anđušević povukao. Međutim, podaci sa sajta Agencije za privredne registre uzimaju se kao zvanični i jedini merodavni podaci o jednom preduzeću ili privrednom društvu o kome evidenciju vodi država.
Pored toga što Anđušević tvrdi da „Vranje-stan“ u protekle tri i po godine praktično samo vegetira, na sajtu Agencije za privredne registre možete ostvariti uvid u uredne finansijske izveštaje o poslovanju te stambene zadruge počev od 2005. zaključno sa 2008. godinom. Zanimljivo je, mada nejasno sa kojim motivima, neko tu zadrugu „drži na aparatima“, iako ona ostvaruje godišnje gubitke od milion do skoro milion i po dinara. Primera radi, u 2005. godini zabeležen je poslovni prihod od 300.000 dinara, dok je rashod iznosio 1.309.000 dinara. Na kraju 2006. taj odnos je bio 325.000 prema 1.587.000, 2007. godine 402.000 prema 1.736.000 dinara, a prošle godine 514.000 dinara prihoda prema 1.981.000 dinara prihoda. Zadruga ima upisani kapital od 706.700 dinara, od čega je novčani kapital 26.700 dinara, a ostatak čine nekretnine.

„ČUDNA“ ZADRUGA

Ratko PETROVIĆ, sudski veštak finansijske struke iz Vranja, tvrdi da mu je postojanje privrednog društva sa takvim finansijskim pokazateljima u najmanju ruku „čudno“.
– I laiku je jasno da se poslovanje firme sa takvim odnosom prihoda i rashoda ne isplati, pa nije potrebno dodatno objašnjenje – bio je kratak Petrović.
Anđušević tvrdi da „Vranje-stan“ ostvaruje prihode od kirije koju naplaćuje od izdavnja u zakup lokala i stovarišta u svom vlasništvu. Rashode objašnjava isplatom zarada zaposlenima, radnicima i knjigovođi.
– Zadruga je u nezavidnoj situaciji otkad je uveden PDV, jer više nema beneficija od ranije. Zaposlen je sin i dve žene, ali praktično nemaju posla. Ranije se zadruga bavila isključivo obezbeđivanjem građevinskog materijala za zadrugare u svrhe individalne gradnje. Zadrugar sam nađe kupca, uplati nama novac, a mi platimo dobavljaču. Sve su pratile određene pogodnosti. Od uvođenja PDV, takav način rada je onemogućen – zaključuje Anđušević.

ZADRUGARI
Prema podacima sa veb sajta Agencije za privredne registre, među zadrugarima „Vranje-stana“, pretežno sa upisanim kapitalom od 200 dinara, nalaze se: Marina Džikić, Božidar Č. Cvetković, Srboljub Mišković, Dragutin Risteski, Miroslav Spasić, Dušan Janjić, Srđan Nikolić, Tomislav Nedeljković, Gordana Anđušević, Gordana Stanković, Dejan Anđušević, Petar Milosavljević, Maja Djurović, Vida Mladenović, Dragan Petrović i drugi. Jedino je Ljubiša Anđušević upisao „krupniji“ i praktično gotovo celokupan kapital od 700.300 dinara.

GLAS NARODA
DA LI DIREKTOR JAVNE USTANOVE SME DA VODI PRIVATNU FIRMU?

Zvonimir Stanković (61), radnik
– Ne, zbog sukoba i interesa.

Miodrag Mitić (46), radnik
– Nikako, ja bih ga uhapsio.

Zoran Nikolić (45), radnik
– Ne.

Blagoja Pešić (42), radnik
– Ne, ipak je on direktor,oduzima drugima posao.

Srđan Babunović (40), radnik
– Nikako.