Za distribuciju subvencionisanih kredita prijavilo se malo banaka. Mnogo im je isplativije da novac pozajmljuju po komercijalnim uslovima, jer za kreditima po aktuelnim kamatama i dalje vlada veliko interesovanje
Vlada Srbije nedavno je donela Program mera za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, a taj „paket“ navodno vredi 122 milijarde dinara. Ovim merama trebalo bi da se poveća likvidnost privrede i kupovna moć stanovništva, te posledično tome proizvodnja i izvoz.
MIT O JEFTINIM KREDITIMA
Tim povodom srpski premijer Mirko Cvetković onomad je rekao da se pomenuta suma ne obezbeđuje iz budžeta, već da je reč o podsticajnim sredstvima Vlade koja bi trebalo da budu „katalizator para koje se inače nalaze u bankarskom sektoru“. Osnovna ideja je da se minimalnim sredstvima iz budžeta prepolove kamatne stope poslovnih banaka, koje će same birati ko će dobiti novac i preuzimati najveći rizik na sebe.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić objasnio je da postoji direktna veza između nivoa kreditnih aktivnosti banaka i nivoa privrednog rasta, zaposlenosti, prihoda budžeta i stabilnosti dinara, te da će se Programom mera pokrenuti pozitivni ciklus. Za njegovu realizaciju država angažuje svega osam milijardi dinara.
Šta na sve to kažu u bankama? Uglavnom ćute kao zaliveni. No, pođimo redom.
Kamatna stopa je najvažniji instrument poslovanja banaka. Dok seljak prodaje krompir na pijaci, banke prodaju novac, a cena za to je kamata. Kamatna stopa se utvrđuje na bazi tendencija na finansijskom tržištu, nivoa eskontne kamatne stope, elemenata konkurentnosti i predviđanja inflacionih trendova. Zato je pitanje da li banke, u prilično nepredvidivom okruženju, uopšte žele da smanje kamate kako bi podsticale privredu i potrošnju na zahtev države?
Do zaključenja ovog broja „Vranjskih“ nismo uspeli da saznamo šta u većini banaka misle o toj ideji. Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević, međutim, smatra da je Program mera Vlade zapravo čist mit.
– Vlada ne daje 122, već samo 8 milijardi dinara. Sa ekonomskog gledišta to je sreća, jer manje sredstava će se spiskati. Šest milijardi se daje za razvojne i kredite likvidnosti firmama, ali uz uslov da ne otpuštaju radnike. Po jedna milijarda se daje za kreditiranje kupovine „punta“ i ostale domaće robe. Sva ostala sredstva treba da obezbede komercijalne banke. Među bankama je takvo oduševljenje projektom da se od 34, koliko ih ima na srpskom tržištu, prijavilo samo pet da administriraju te kredite – kaže Prokopijević.
BANKE NE VODE MAKROEKONOMSKU POLITIKU
Jedna od banaka koje će raditi sa subvencionisanim kreditima je „Komercijalna banka“, a direktorka poslova sa stanovništvom Nataša Kostakiev kaže da će to trajati sve dok država odvaja sredstva. Ona navodi da kriza nije ugrozila poslovanje ove banke, te da su ponuda i cene komercijalnih kredita iste u poslednjih devet meseci.
– Postoji dovoljan broj ljudi koji su spremni da plate cenu kamate kakve su sada. Naplativost naših plasmana je 99 odsto – kaže Kostakiev.
U OTP banci kažu da Suština njihove kreditne politike održavanje kvalitetnog portfolia, koji obezbeđuje sigurne prihode i poslovni uspeh, te da su u skladu sa trendovima na tržištu subvencionisani krediti najnoviji proizvod koji su ponudili tržištu.
– Veoma je važno da ukažemo na to da banke ne mogu da vode makroekonomsku politiku u društvu. Naravno, naša banka stimuliše kreditno sposobne klijente da koriste naše usluge. U skladu sa tržišnim uslovima, trudimo se da nudimo što atraktivnije uslove – navode iz OTP banke.
Što se pada cena kamatnih stopa zbog konkurencije tiče, u ovoj banci smatraju da bi trebalo imati u vidu cenu izvora finansiranja.
– Obaveznu rezervu propisuje NBS i ona je u ovom trenutku relativno visoka, što je dobro jer pospešuje stabilnost bankarskog sistema. S druge strane, to poskupljuje prikupljanje depozita sa tržišta, pa se samim tim i reflektuje na cenu kredita. Cena prikupljanja depozita određuje i kamatne stope za kreditiranje. Konkurencija nije jedini faktor koji određuje cene na tržištu – kažu u OTP banci.
Banke se, dakle, mnogo ne opterećuju namerama Vlade, jer im aktuelno tržište manje-više odgovara. Prokopijević, pak, navodi da Vlada svojim programom ulazi u monetarnu politiku, što nije njen posao, već posao NBS.
– To je pogrešan način da se administrativno ograniče kamate na tržištu. To je prelivanje sredstava poreskih obveznika u džepove vlasnika banaka i kupaca u inostranstvu i Srbiji. Tako siromašni građani Srbije subvencionišu bogate i imućne i to ne samo u zemlji nego i u inostranstvu jer će se deo subvencionisanih proizvoda izvesti – kaže Prokopijević i navodi da je rešenje problema zapravo u korenitim reformama društva.
Drugim rečima, oni koji nemaju para da plate kredit, neće imati ni za subvencionisanu varijantu. Zato će jeftiniji krediti pogodovati samo dobrostojećem sloju koji već ima šta da troši, a to već nije proklamovana namera Vlade.
ŠTA JE SUBVENCIONISANO
Prema podacima ekspoziture „Komercijalne banke“ u Vranju subvencionisani su krediti za adaptaciju stambenog prostora (godišnja kamata 6,15 – 8, 90 odsto), krediti za nabavku poljoprivredne mehanizacije (godišnja kamata 4,5 odsto), potrošački krediti za domaće proizvode (godišnja kamata 6 odsto), kao i za investicije (kamata 5 odsto).
VOX POPULI
ISPLATI LI SE UZIMATI BANKARSKE KREDITE?
Pavle Ristić (73), penzioner:
– Isplati se, male su kamate.
Živoin Gogić (77), penzioner
– Isplati se, mislim da su uslovi dosta povoljni.
Zagorka Rudolf (60), penzionerka:
– Ne isplate se, jer se ne mogu vrtiti.
Vlasta Dimić (48), ekonomski tehničar
– Ne, jer su kamate velike, za šta je odovorna vlada.
Sunčica Stošić (55), penzionerka:
– Ne, mada sve zavisi od banke.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.