Za žičaru treba još milion evra

Ministarstvo za evropske integracije

Za žičaru treba još milion evra

Do sledeće zime građani će imati put da mogu kolima da dođu do planinarskog doma, imaće struju, vodu, u planu je izgradnja septičke jame, kao i sedam ski staza. Nadam se da će i žičara biti gotova





Javno preduzeće „Skijalište Besna Kobila“ zvanično je počelo da radi 1. oktobra prošle godine. Zaposleni su nedavno useljeni u nove, sveže renovirane prostorije u blizini Osnovne škole „Radoje Domanović“. Iz imena preduzeća se otprilike nazire čime bi ono trebalo da se bavi, ali javnost o tome malo zna. Štaviše, vlada uverenje da je to još jedan marketinški trik aktuelne vlasti i mesto za udomljavanje partijskih kadrova.
 Bilo je zanimljivo videti nedavno naslov u novinama: maglovito preduzeće sa sumnjivim dometima, ili nešto slično. A, nije tako – kaže na početku razgovora za „Vranjske“ direktor ovog preduzeća Dejan Manić.

TRČIMO I GURAMO

Vranjske: Čime se bavilo vaše preduzeće poslednjih meseci?
Manić: Postojimo, funkcionišemo, a mislim da je dosta toga i urađeno. Konkretno, formirali smo preduzeće, odnosno sredili dokumentaciju, jer je postojala samo odluka o osnivanju. Kada smo to završili krajem oktobra, stekli su se uslovi da dobijemo sredstva namenjena za razvoj infrastrukture na Besnoj kobili od 40 miliona dinara. Potpisani su ugovor o izgradnji prilaznog puta skijalištu u dužini od 1.500 metara i ugovor za izradu trafostanice za napajanje žičare i vikend naselja oko planinarskog doma. Onda smo krenuli sa realizacijom tih projekata: raspisan je tender preko gradske službe, a ovih dana je potpisan ugovor za trafostanicu sa firmom koja je dobila posao. Izbor izvođača radova za prilazni put je pri kraju.
Kada bi trebalo da bude gotov trafo?
– Rok je 30 dana. Iskreno se nadam da će biti gotova do kraja juna.
Šta je bilo sa žičarom?
– Njen glavni deo prebačen je krajem prošle godine. To su dva elektromotora, dizel motor, elektroormari, hidromehanički sklopovi, kočnice i mnogi sitniji delovi. Oni su smešteni u hangar u Bujanovcu. Na Kopaoniku su ostali gabaritni delovi koji stoje napolju: stubovi, sedišta, sajla. Nadam se da će tokom sledeće nedelje i to biti prebačeno. Dobili smo i prateće papire tako da smo sada mi vlasnici žičare koja je dugačka 1.045 metara, sa 16 stubova, kapaciteta 2.000 skijaša na sat.
Da li to znači da će žičara tokom leta biti montirana na Besnoj kobili?
– To zavisi od toga koliko će nam sredstava dati Republika, odnosno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, odsek za turizam. Prema predračunima potrebno je oko milion evra.
Mislite da će u ovoj krizi da daju tolike pare?
– Mi smo podneli zahtev sa predračunima za remont i postavljanje žičare, kao i zahtev za tridesetpetokilovoltni kabal za napajanje trafo-stanice, sa čime će se u potpunosti rešiti problem napajanja Besne kobile.
Da li je napravljen master-plan? Da li se zna šta će sve da se gradi na Besnoj kobili i koliko će da košta?
– Ne mogu da kažem koje su cifre u pitanju, na tome radi Ministarstvo. Master- plan je u izradi, ali je to malo stalo zbog celokupne finansijske situacije. Na moju inicijativu, mi smo dobili mini master-plan, a tu mislim na početnu fazu koja podrazumeva postavljanje žičara i pravljenje staza. Mi ćemo se time baviti, kao i adaptiranjem i održavanjem planinarskog doma. Najbitnije je da je Besna kobila uvrštena u regionalni prostorni plan, kojim će biti određeni kapaciteti i granice skijališta. Ispod ski-staza biće predviđena i izrada tunela, kojim će se skratiti lokalni put, ali to su već vizije i planovi za budućnost koji predviđaju ogromna sredstva. Mi smo regionalni prostorni planom dobili najviši pravni akt, osnovu za sve ostalo. Bez toga ne može da se uradi detaljna regulacija.
Zar se još uvek ne znaju lokacije gde će biti skijalište i žičara?
– Znaju se, ali sve će to sada biti zakonski uokvireno. Da ne bude sutra da postavimo žičaru, a da za to nemamo dozvolu. Do sada se radilo tako da se nešto prvo postavi, a onda se jure dozvole. Ja želim da malo promenimo taj redosled.

Ko je tamo vlasnik zemljišta? Da li je predviđena eksproprijacija?
– Pokrenut je postupak za eksproprijaciju. Radi se uglavnom o privatnom zemljištu i već je obavljen razgovor sa vlasnicima. Moja ideja je da se ljudima plati pojas od 20 metara, tako da mi njima faktički nećemo uzeti cele parcele, već samo deo oko mesta gde će biti stub. Ljudima će biti plaćena i šuma koja mora da se poseče, ali tamo ima vrlo malo šume.
Ko će to da plati? Republika?
– Republika sigurno neće, platiće Grad. Na koji način, tek ćemo videti. Mislim da sam naišao na dobar odziv kod meštana, oni su zainteresovani da zaživi ova priča, jer je to u njihovom interesu.
Da li je zaživela trgovina zemljištem na Besnoj kobili? Kolike su cene kvadratnog metra?
– Trgovina postoji. Zna se da gradnja neće biti dozvoljena od planinarskog doma pa naviše, a ja sam zagovornik da se to dozvoli u pojasu prema Krivoj Feji, s tim da se to urbanistički sredi. Kada budemo pravili prilazni put, pokušaćemo da prosečemo i ulice i da nekim aktima dozvolimo gradnju.
Koliko sada košta zemljište na Besnoj kobili?
– Po mojim informacijama, cena se kreće od dva pa do deset evra, zavisno od lokacije.
Ima li kupovine na veliko od strane pojedinaca ili pravnih lica?
– Ima raznih glasina, ali ja u to neću da ulazim. Meštani imaju velike površine koje se mere u hektarima. Neki od njih su isparcelisali svoje zemljište, pa prodaju delove, dok neki prodaju cele parcele.
Kupuju li lokalni političari?
– Bio bih presrećan da to bude tako, jer bi to značilo da u celoj priči ima nečega. Mogu da kažem da ima interesovanja od strane ljudi koji rade u ministarstvima. Žele da dođu i pogledaju, da kupe placeve kao privatna lica, što me takođe raduje. Na nama je da sve to poguramo.
Šta će bit sa planinarskim domom koji je u veoma lošem stanju?
 Budžetom nije predviđeno da Grad plaća renoviranje. Pošto je raspisan republički konkurs za javne radove, mi smo podneli zahtev i nadam se da ćemo zaposliti pedesetak ljudi za čišćenje i sređivanje puta. Neki će biti angažovani na izgranji ski-staza, a jedan deo za adaptaciju doma, gde mora da se kreči, da se srede kupatila i sobe. Na meni je da nađem donatora. On je sada uništen, ali se da privesti nameni. Cilj mi je da tamo vratim školsku decu.

ZAPOŠLjAMO SHODNO RAZVOJU PREDUZEĆA

Koliko će to da košta?
– Postoji projekat koji ima Udruženje planinara Vranja. Mislim da se radi o cifri od 200.000 evra, s tim da je predviđen apartmanski smeštaj. Ja ne bih išao na tu varijantu, dao bih to privatnicima da rade. Išao bih na kolektivni smeštaj, za planinare i učenike. Spavaone sa dvadeset kreveta sveo bih na desetak, kako bi deca mogla da idu tamo.
Kada se sve sabere, na kakve će sadržaje građani moći da računaju iduće zime?
– Imaće put da mogu kolima da dođu do planinarskog doma, imaće struju, vodu, u planu je izgradnja septičke jame, kao i sedam ski-staza. Nadam se da će i žičara biti gotova, da će sigurno biti gotova dva ski-lifta, koji su daleko jeftinija varijanta.
Koliko je para ukupno do sada uloženo u projekat „Skijalište Besna Kobila“?
– Ako sve ide kako bi trebalo, oko 160 miliona dinara.
Koliko imate zaposlenih? I koliki je platni fond?

– Imamo šest zaposlenih, a predviđeno je da imamo 12, sa platnim fondom od 7,6 miliona na godišnjem nivou. Ljude zapošljavamo shodno razvoju posla i preduzeća. Za sada nam je dovoljno šest ljudi.
Ko, osim vas, radi u preduzeću?
– Imamo pravnika, jednog ekonomistu sa fakultetom, jednog sa višom školom, zatim sekretaricu i radnika obezbeđenja.
– Koliko ljudi je iz G 17?
Osim mene tu je i Omer Tahiri, koji ima višu ekonomsku školu.
Da li su i ostali zapošljavani po stranačkom kriterijumu? Da li je bilo pritisaka u tom smislu?
– Bilo je pritisaka sa svih strana, ali ne dozvoljavam da politika utiče na rad preduzeća. Reći ću vam da je naša pravnica završila sa prosekom od 9,5, položila je pravosudni ispit isprve, sa desetkom, bila je stipendista norveške vlade. Ekonomista je žena koja ima dosta iskustva u poslu. Od moje stranke nije bilo pritisaka, dobio sam odrešene ruke da sam formiram tim i mislim da sam izabrao prave ljude.
Prema visini plate od 72.000 dinara, spadate top-ten grupu, na nivou grada. Mislite li da vam je plata u skladu sa opštim okolnostima?
– Biću skroman i reći da mi je plata možda malo veća, ali ako se gleda koliko se radi i trči, koliko glavobolje ima da bi se ovaj projekat izgurao, mislim da nije velika. Radi se o perspektivnom preduzeću koje će se za nekoliko godina skinuti sa budžeta i imati sopstvene prihode.
Ne mislite li da je u ovom trenutku malo preambiciozan projekat „Skijališe Besna Kobila“? Javno mnjenje ima osećaj da je sve to samo dobra marketinška priča Mlađana Dinkića i ostalih političara.
– Stvoren je takav utisak u javnosti, da je sve ovo marketing. Mlađan Dinkić sa ovim ima veze utoliko što može da nam pomogne, jer voli da skija. Ovo nije državno preduzeće, ovo je lokalno preduzeće i sav prihod će ostati Vranju.
Da, ali su prvo potrebna velika ulaganja.
– Moj posao je da ne opteretim gradski budžet nego da sredstva obezbedim na ovaj ili onaj način: donatorstvom, iz ministarstvaa, privatnim kapitalom. Zato sam tu da obezbedim sredstva, kako bi se pokrenula priča o Besnoj kobili i Krivoj Feji.


ZA NOVE PROSTORIJE 1,5 MILIONA
Dobili ste prostorije, koje su kompletno renovirane. Ko je to platio?
– Ja sam tražio dve kancelarije u gradu, jer je to za nas mnogo bolje. Ovako moram najmanje dva puta da idem do grada svojim privatnim kolima. Ovo što smo dobili su gradske prostorije, a pre nas je tu bilo planinarsko društvo. U sklopu gradskog budžeta su bila predviđena sredstva za adaptaciju od oko 1,5 miliona dinara. Kada smo došli ovde, sve je bilo ruinirano.

Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.



  • Ostavi komentar