Za desetak kulturnih manifestacija Grad Vranje je 2009. godine izdvojio oko 15 miliona iz budžeta za kulturu koji iznosi nešto više od 100 miliona dinara
Kako budžet pokriva uglavnom materijalne troškove manifestacija ne možemo da uđemo u trag novcu koji potiče od sponzora. Ko je, koliko i od koga dobio, i na šta je taj novac utrošen faktički znaju samo organizatori Manija organizovanja kojekavih manifestacija danas je jedna od odrednica kulture u Srbiji, a poslednjih godina itekako prisutna i u Vranju. Za desetak kulturnih manifestacija Grad Vranje je 2009. godine izdvojio oko 15 miliona iz budžeta za kulturu koji iznosi nešto više od 100 miliona dinara (pri čemu na plate i obavezna socijalna izdvajanja ide oko 80 miliona). Iako su finansijski problemi već dve decenije dominantni na ovim prostorima, a budžet za kulturu uvek „najtanji“, rađaju se nove manifestacije a stare uspevaju da opstanu, naravno na grbači Vranjanaca. Ipak, lokalno ministarstvo za kulturu najavljuje značajan zaokret u pogledu raspodele novca iz gradskog budžeta za ove potrebe.- Činjenica je da se na vranjske manifestacije teško mogu dovesti najbolja ostvarenja i najpoznatija imena, bilo iz Srbije ili iz regiona. Zato su ovdašnje manifestacije najčešće lokalne i okrenute „sebi“. Otežavajuća okolnost za lokalnu kulturu, institucije, pa i za manifestacije, jeste to što na već postojeće probleme od pojedinih institucija u gradu još uvek imamo problem da dobijemo finansijske izveštaje o utrošku odobrenih sredstava. U aplikacijama koje „problematične“ ustanove nama dostavljaju jasno je vidljivo samo to koliko oni novca potražuju, a nigde nije jasno naznačeno koliko oni novca precizno troše iz budžeta, a koliko od sponzora. Na tom mestu nastaje i najveći problem za moj resor jer se trudimo da svoj rad učinimo transparentnim – precizan je Zoran NAJDIĆ, član Gradskog veća zadužen za kulturu.Te ustanove, prema Najdićevim rečima, ne dostavljaju finansijske izveštaje nadležnima:- U prvom redu tu mislim na ŠAF i KZ „Borisav Stanković“. Dešava se da na desetak dana pred početak manifestacije koju organizuju oni još uvek nisu obezbedili novac od sponzora, pa je Grad prinuđen da plaća dugovanja. Sredstva koja je Skupština grada, kao osnivač najvažnijih gradskih manifestacija, do sada namenjivala za te potrebe biće smanjena u skladu sa rebalansom gradske kase. Za manifestacije regionalnog značaja tražićemo finansijsku podršku od Ministarstva za kulturu (Borini pozorišni dani, Borina nedelja, Stari dani). Takođe ćemo nastojati i da neke ustanove koje se bave kulturom, a koje ne organizuju nikakve značajnije programe, kao što je recimo Biblioteka „Bora Stanković“, uključimo aktivnije u kulturni život grada – kaže Najdić.Kada je reč o sredstvima iz gradske kase, po troškovniku iz 2009, vidljivo je značajno umanjenje sredstava u odnosu na neke ranije godine. Ali kako i sam Najdić reče, stanje koje je po izdvajanjima iz budžeta navedeno kao zvanično nije realno stanje troškova za organizaciju manifestacija.
– Dolazimo u situaciju da pojedini organizatori sklapaju skoro virtuelne finansijske konstrukcije upravo iz razloga koje sam pojasnio. Kako budžet pokriva uglavnom materijalne troškove manifestacija (štamparske usluge, ozvučenje i rasveta, obezbeđenje, smeštaj), mi ne možemo da uđemo u trag novcu koji potiče od sponzora. Ko je, koliko i od koga dobio, i na šta je taj novac utrošen faktički znaju samo organizatori zbog čega se već čuju ružni komentari na račun gradske vlade u javnosti. To nećemo dozvoliti i zbog svega toga ove godine ćemo morati da budemo mnogo skromniji u segmentu organizovanja manifestacija kulture, bez obzira koliko one bile značajne. Dodao bih i to da trenutno pravimo precizan kalendar kulturnih manifestacija sa podacimo koliko tačno finansira grad, odnosno sami Vranjanci – oštar je Najdić.Međutim, burna dešavanja na kulturno-finansijskom planu ovoga proleća u Vranju, a sudeći po mnogim najavama i tokom leta kako se čini, verovatno će na javnu scenu vratiti i poznatu dilemu iz devedesetih – „hleba ili igara“, odnosno, „prvo hleba, pa igara“.
KAKO JE U DRUGIM GRADOVIMA
Niš – Najveći broj kulturnih manifestacija u Srbiji, posle Beograda, odvija se u Nišu, ali se za njih odvaja veoma malo novca. Za Festival glumačkih ostvarenja domaćeg filma, poznatiji kao „Filmski susreti“ izdvaja se 10,5 miliona dinara. Za muzički festival „Nisomnija“ 1,2 miliona dinara. Međunarodni džez festival „Nišvil“, zvanično je najbolja džez smotra u jugoistočnoj Evropi, a grad je finansira sa pet miliona dinara, što je samo trećina troška festivala. Za Internacionalne horske svečanosti, grad izdvaja tri miliona dinara, za Niške muzičke svečanosti – NIMUS – oko dva miliona dinara.
Kruševac – U ovom gradu se godišnje za kulturu izdvoji više od 220 miliona dinara, a samo Kulturni centar godišnje organizuje oko 400 događanja. Međunarodni festival humora i satire „Zlatna kaciga“ košta oko dva miliona dinara. Oko tri miliona dinara potroši se iz lokalne kase na manifestacije kao što su Filozofsko-književna škola, „Belovodska rozeta“, „Padeški kladenac“, takmičenja sela, amaterski pozorišni festivali… Međunarodna likovna kolonija za decu „Biberče“ košta oko 450.000 dinara. Za šetajući festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ (dve godine uzastopce na sceni Kruševačkog pozorišta), potrošeno je oko tri miliona dinara
.Čačak – „Disovo proleće“, „Štampana reč“, Memorijal Nadežda Petrović, Festival animiranog filma, Kulturno leto u Čačku, Dani evropske baštine, Letnji dani kulture u Ovčar banji… samo su neke od brojnih kulturnih manifestacija koje se delom ili celokupno finansiraju iz budžeta grada. Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ je, recimo, za organizaciju ovogodišnjeg 45. Disovog proleća iskeširala nešto više od milion dinara, od čega je deo finansiran od Ministarstva kulture (oko 350.000 dinara), a ostatak iz gradske kase.
Zaječar – Gradska uprava u Zaječaru za kulturna dešavanja iz budžeta izdvaja oko pet miliona dinara, ali su indirektne uplate daleko veće i – nedostupne široj javnosti. Među one sa oznakom „poverljivo“, za koje se ne zna koliko se novca izdvaja iz budžeta, jesu razni koncerti estradnih zvezda, koji se tretiraju kao besplatni, budući da se posetiocima ne naplaćuju ulaznice. Lokalna samouprava delom finansira i glumačku manifestaciju „Dani Zorana Radmilovića“, muzički hepening „Gitarajadu“, pesnički „Mladi maj“ i Likovnu koloniju Gamzigrad.
Šabac – Grad Šabac godišnje za čitav niz kulturnih smotri i događaja izdvoji blizu pet miliona dinara. Najpoznatiji festival je „Čivijada“, popularni vašar humora i satire. U okviru Šabačkog letnjeg festivala održavaju se muzički spektakli, predstave, koncerti i bioskopske projekcije, kao i međunarodni Džez i bluz festiva.
Vranje – za novozaživelu manifestaciju „Stari dani“ iz budžeta je izdvojeno 1,5 miliona dinara, za „Dane karanfila“ oko 550 hiljada, za Etno sajam 120 hiljada, za „Svetosavsku nedelju“ 300 hiljada, za proslavu srpske i tradicionalne Nove godine ukupno oko milion dinara, za „Borine pozorišne dane“ oko tri miliona dinara, za „Dokument“ oko 300 hiljada, „Maj mesec muzike“ 100 hiljada, smotru folklora oko 300 hiljada, „Memorijal Bakije Bakića“ oko 200 hiljada, za „Borinu nedelju“ prošle godine je iz ministarstva kulture odobreno milion dinara, a oko 500 hiljada je finansiralno iz budžeta, dok za ovu godinu podaci još uvek nisu dostupni, za manifestaciju IDRAF (ŠAF) traženo je 4, 5 miliona dinara, ali saznajemo da će najviše trećina biti odobrena…
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.