Policija u RTV Bujanovac

Po nalogu Tužilaštva policija je na informativni razgovor pozvala novinare zbog priloga emitovanog pre dve godine

Zbog toga što su tri dana pratili jedan događaj, bivši direktor i dvojica novinara opštinske Radio-televizije Bujanovac mogu biti optuženi za krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. Krivičnog zakona (KZ), za koje je u prvom stavu zaprećena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina. Da čudo bude veće, policija je po nalogu Okružnog tužilaštva na informativni razgovor «radi prikupljanja obaveštenja» o ovom krivičnom delu, kolege pozvala pune dve godine od emitovanja spornog priloga.

KAKO SE PRAVI PROGRAM

Novinar Arđent Goga i urednik albanske redakcije Ahmet Bećiri na poziv Policijske stanice Bujanovac su se odazvali u četvrtak (30. aprila) prepodne, dok je Džahid Ramadani, njihov bivši direktor i glodur, u policiji bio nekoliko dana ranije, a pozive su dobili i dvojica kamermana i relizator programa. Bio je to dovoljan razlog da se Bećiri i Ramadani istog dana obrate novinarima u bujanovačkom pres centru. Goga nije bio prisutan jer je u to vreme još uvek bio u policiji. U izjavi za naše novine Bećiri je rekao da su dvojica inspektora koji su ga ispitivali bili korektni, ali da sam odlazak u policiju predstavlja prilično stresno i neprijatno iskustvo. Sudeći prema njegovim rečima, policajci su se istakli mudrim pitanjima koja pogađaju suštinu problema:
– Ispitivali su me na koji način se organizuje rad u našoj kući, kako se montiraju prilozi, po kojim kriterijumima, da li smo sami birali snimljene kadrove ili nam je to neko sugerisao, da li nam je neko dao nalog da pratimo sporni događaj ili smo to sami odlučili…- kaže Bećiri.
Kakav su to greh, dakle, napravili zaposleni u RTV Bujanovac. Krajem maja 2001. godine, završen je oružani sukob na jugu Srbije koji je otpočeo šest meseci ranije između snaga bezbednosti i pobunjenih Albanaca koji su sebe nazvali Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca (OV PMB). Ridvan Ćazimi, poznatiji kao Komandant Leši, svakako najpopularniji vođa OV PMB, ubijen je 24. maja 2001. na mestu zvanom Guri gat iznad Velikog Trnovca. Oko njegove pogibije još uvek vladaju izvesne nedoumice. Ćazimi je, prema zvaničnoj verziji, poginuo u razmeni vatre prilikom povlačenja, a prema tvrdnjama samih Albanaca pogođen je snajperom sa velike udaljenosti u trenutku kada na terenu nije bilo borbe. Od tada svake godine njegovi sunarodnici na taj dan priređuju višednevne svečanosti, pa je tako bilo i 2007. godine. Tada je najpre u Velikom Trnovcu organizovan turnir u malom fudbalu na kome su, osim domaćina, učestvovala i deca iz Drača, Ulcinja i Peći, sve je nastavljeno kulturno-umetničkim programom, a kulminiralo je svečanom akademijom posvećenoj Ćazimiju u bujanovačkom Domu Kulture. RTV Bujanovac je sva tri dana, od 24. do 26. maja, pažljivo pratila manifestaciju, da bi akademiju, na kojoj je prikazan i film o liku i delu Komandanta Lešija, prenosila uživo. Već sutradan, 27. maja, u RTV Bujanovac došla su dvojica inspektora.
– Inspektori su razgovarali sa mnom i tražili snimljeni materijal sa akademije. Dva dana nakon toga, 29. maja, uz potvrdu su nam privremeno oduzeta četiri DVD diska koji se još uvek nalaze u Okružnom javnom tužilaštvu – objasnio je na konferenciji za medije Džahid Ramadani, tadašnji direktor.
Od tada pune dve godine o ovome se pažljivo ćutalo. Ramadani se odlučio da javnost obavesti tek pošto su njegovi bivši saradnici i on pozvani u policiju, iako je opšte mišljenje koje vlada među kolegama da je to morao ranije da učini:
– Iako mi nije bilo prijatno što se prema meni sprovodi istraga, nisam reagovao. Mislio sam da je najbolje da pustim nadležne da rade svoj posao, znajući da bez krivice nema odgovornosti.
Ramadani je pokušao i da detaljnije objasni motive ćutanja:
– Nisam plašljiv čovek po prirodi, a i nemam razloge za strah. Da se nekome ne zamerim? Bože sačuvaj, za svoje stavove spreman sam da se borim do kraja. U ovom momentu ne želim da se ovaj slučaj ispolitizuje i da se od svega napravi senzacija, već da samo skrenem pažnju u ime slobode medija za koju se oduvek zalažem – kaže Ramadani.

TOTEMI I IDOLI

Njegovim željama uprkos, teško da čitava ova priča može ostati van domašaja politike. Najpre, sama svečanost posvećena Lešijevom liku i delu sama je po sebi prvorazredni politički događaj, kome svake godine poseban ton daje, kako reče Ramadani, «pravovremeno i objektivno» izveštavanje RTV Bujanovac. Ova medijska kuća, inače, još uvek je u vlasništvu lokalne samouprave u kojoj su od 2002. Albanci na vlasti, a bivši i sadašnji direktor naročito se ponose njenim multietničkim karakterom. Ridvan Ćazimi, u civilstvu pre početka sukoba krojač i vlasnik butika, posthumno je kod sunarodnika dobio status totema. U centru Velikog Trnovca podignut mu je monumentalni spomenik, inspiracija je umetnicima i đacima, u njegovu čast pišu se pesme i gotovo da nema albanskog domaćina koji drži do sebe a da na centralnom mestu dnevne sobe nema njegovu fotografiju. Tako je i RTV Bujanovac stala u red njegovih idolopoklonika što, da ne budemo pogrešno shvaćeni, nikako nije razlog za akciju tužilaštva i policije. Ne pamti se da je nekome na RTV Bujanovac ukazana takva čast i posvećena tolika minutaža; možda je nešto slično viđeno svojevremeno dok je Sloba bio glavni, kada je državna televizija pratila njegove kongrese i izborne kampanje. Druga Tita i da ne spominjemo. Ali, estetski i profesionalni kriterijumi RTV Bujanovac, iako krajnje sumnjivi, nisu naša tema. Na svečanoj akademiji 2007, događaju uredno prijavljenom, u prvim redovima sedela je politička elita predvođena brojnim opštinskim funkcionerima. Njih nije privodilo u policiju, kao što nije ni organizatore, grupu ljudi iz Velikog Trnovca. Nezvanično se u novinarskim krugovima moglo čuti da je glavni razlog za akciju policije i tužilaštva to što su se kamere, prilikom prenosa akademije, nekoliko puta duže nego što je potrebno zadržale na nekim licima koje niko u sali nije mogao da prepozna. Navodno se radi o policajcima u civilu iz drugih gradova koji su konspirativno pratili događaj. Džahid Ramadani rekao je kako nipošto ne želi da ispolitizuje ovaj događaj. Pitanje je, međutim, da li je to želja i ostalih aktera ove priče koja se na čudan način aktuealizuje posle dve godine.

TUŽILAŠTVO BEZ KOMENTARA
Slobodan Trajković, zamenik okružnog javnog tužioca u čijoj je nadležnosti predmet nije mogao da govori za naše novine o ovom slučaju. Trajković je rekao da se radi o službenoj tajni.