(ovo istraživanje nastalo je uz pomoć Danskog programa SCOOP za pomoć istraživačkom novinarstvu u jugoistočnoj Evropi)
Konditorski proizvodi iz Srbije u Makedoniji su jeftiniji i do 50 odsto nego kod nas. Sličan paritet važi i za mesne prerađevine tamošnjih proizvođača
Bez obzira na sezonu, godišnje doba i vremenske prilike, svake subote na graničnom prelazu Čukarka prema Makedoniji stvara se propisna kolona automobila. Disciplinovano i bez gunđanja, putnici iz Srbije čekaju uobičajenih pola sata kako bi ušli u zemlju južnih suseda kojima smo, sećate se, kad su devedesetih odlučili da odu od nas, proricali kako će da umru od gladi. Vremena se, međutim, menjaju: da Makedonija nije tako blizu mnogi bi građanin južne Srbije zaboravio ukus slanine, kulena i ostalih delikatesa, a deca teško da bi osetila slast «eurokrema», «medenog srca», «jafa biskvita» i raznih čokolada koje se, inače, proizvode u Srbiji a u Makedoniji samo prodaju po mnogo nižim cenama nego kod nas.
– U Kumanovo odlazim nedeljno jednom u nabavku. Čak i kad platim put isplati se. Za prehrambenu robu koju tamo platim 50 evra, kod nas bi mi trebalo čitavih sto – kaže Goran iz Bujanovca.
ČAJNA, KULEN I ŠUNKA
Posebno su zanimljive cene konditorskih proizvoda «Pionira», koji proizvodi «medeno srce», «Bambi-Banata» koji pravi čuveni «plazma keks» i ostalih domaćih proivođača, koje su i do 50 odsto niže nego u Srbiji. Toliko su jeftinije i suhomesnate đakonije makedonskih prerađivača. Kako je to moguće i zbog čega građani Srbije hranu plaćaju najskuplje u okruženju, pozabavićemo se dalje u ovom tekstu. Od granice se do Kumanova putuje desetak minuta uz obavezno poštovanje saobraćajnih propisa. U protivnom, novac koji ste spremili za trgovinu lako može završiti u makedonskom budžetu ili u džepu saobraćajca, što je vama sasvim svejedno. Kumanovo, iako jedan od većih makedonskih gradova, zadržao je duh kasabe. Grad je spoj orijentalnog i modernog: pretiču se magareće zaprege i mercedesi, mešaju se glas hodže i muzika iz kafića a na ulici dominiraju albanski i jezik kojim govori pravoslavni deo domicilnog stanovništva – surova kompilacija makedonskog, južnosrpskog i podrazumevajućih turcizama. Svaka mušterija iz Srbije ima svoju omiljenu mesaru i prodavnicu, i svako je ubeđen da je baš on najjeftinije pazario, iako su cene približno iste u svim radnjama. Denar, makedonska valuta već godinama ima isti odnos prema evru, uz neznatne oscilacije: za jedan evro dobija se 61 denar. Zbog toga treba uzeti u obzir da je za nas tamo bilo još jeftinije do pre nekoliko meseci, kada je kurs bio između 75 i 80 dinara za evro (pri konverziji cena u ovom tekstu računali smo evro 93 dinara) Pre nego se posvetimo brojkama da kažemo da se ovde za 50 do 70 evra može pazariti količina hrane dovoljna prosečnoj četvoročlanoj porodici za desetak dana, i da vam ostane sitniš za pijacu, koja je takođe jeftinija od naših. Najskuplji suhomesnati proizvodi kod nas – čajna kobasica, kulen, pečenica i suvi vrat – ovde su upola jeftiniji. Kilogram košta pet evra (oko 300 denara), dok su kod nas na jugu Srbije deset evra. Stišnjena šunka u crevu u Kumanovu je od 2,6 do tri evra po kilogramu, a kod nas između 470 i 700 dinara (od pet do 7,5 evra), zavisno od proizvođača i kvaliteta. Čureća šunka je tamo još i jefitinija. Ipak, naši ljudi tamo najčešće kupuju slaninu i dimljene svinjske buteve. Primera radi, kod nas je najjeftinija slanina oko 500 dinara (oko pet evra), dok u Kumanovu kilogram kvalitetne «hamburške» košta u proseku 220 denara ( oko 3,5 evra). Isti je paritet i sa dimljenim rebrima: u Kumanovu kilogram mesnatih, «sa samo prstom masti», košta oko tri evra, a kod nas 400 dinara pa naviše. Dimnjeni svinjski but je, čini se, najisplativije kupovati tamo. Kilogram najkvalitetnijeg mesa bez kostiju je 220 denara (3,6 evra) u maloj mesari preko puta pijace. Meso približnog kvaliteta kod nas košta od 600, 700 dinara pa naviše. Začudo, ne isplati se iz Makedonije dovlačiti sveže meso jer su cene za nijansu niže od naših.
Ali, na drugoj strani, mlečni proizvodi, svejedno odakle potiču, tamo su značajno jeftiniji, izuzev sireva i kačkavalja. Paket od 250 grama kvalitetnog maslaca tamo košta evro i po, a kod nas isti takav 250 dinara. Granica se u povratku prelazi bez većih problema, ako u neprijatnost ne računate sumnjičave poglede policajaca i carinika, koji malo gunđaju ali ne prave veće probleme.
Do sada smo pričali o robi proizvedenoj u Makedoniji, ali šta reći za naše konditorske proizvode koji se tamo prodaju po cenama nižim za 30 do 50 odsto. Stručnjaci imaju svoje mišljenje zašto je to tako. Mitar Pržulj iz Privredne komore srbije (PKS) kaže da nije u pitanju ništa nelegalno jer cene zavise od izvoznih cena proizvođača i trgovačkih marži. Vlasnik trgovine u Kumanovu sa kojim smo razgovarali kaže da robu u većini slučajeva nabavlja od proizvođača u Srbiji i da na nju zaračunava maržu između 10 i 20 odsto.
PLAZMA, EUROKREM I JAFA
Inače, prema sporazumu CEFTA, koji definiše slobodnu trgovinu u Jugoistočnoj Evropi, od 2006. trgovina konditorskim proizvodima među zemljama u okruženju je liberalizovana i obavlja se bez carina. Proizvodnjom konditorskih proizvoda u Srbiji se bavi između 15 i 20 velikih i oko 60 srednjih i malih kompanija, a ova privredna grana zapošljava oko 30.000 ljudi i jedna je od najvitalnijih u Srbiji. Svi oni su 2007, prema podacima PKS, ukupno proizveli 136.500 tona robe vredne 144 miliona američkih dolara. Ovi podaci, naravno, ne zanimaju previše Gorana sa početka teksta, koji grozničavo puni korpu u jednom lepo opremljenom marketu.
– Ovde obavezno kupujem eurokrem, plazmu, jafu, medeno srce, napolitanke i čokolade, koje su takođe, bez obzira na zemlju porekla, mnogo jeftinije nego kod nas – objašnjava on.
Međutim, Miroljub Aleksić, vlasnik subotičkog «Pionira», jednog od regionalnih lidera u konditorskoj industriji za ovakvo stanje optužuje državu. On kaže da je cena osnovnih sirovina (šećer, mleko u prahu, biljne masti i lešnik) kod nas viša nego bilo gde u okruženju.
– Zabranjen je uvoz tih sirovina a monopoli koji se bave njihovom proizvodnjom, pod izgovorom da nas štite, zapravo opterećuju konditore raznim nametima i zabranju nam uvoz. Država sve razume, ali ne reaguje – kaže Aleksić.
Turska, jedan od evropskih lidera u branši ima neuporedivo niže cene osnovnih sirovina a država bogato stimuliše izvoznike. Aleksić podseća da je država ukinula carine od 20 odsto na robu iz EU, da ne daje premije za izvoz a da su subvencije poljoprivrednim proizvođačima simbolične.
– Na to treba dodati opterećenje na plate od 68, 4 odsto i ostale namete što je sve zajedno daleko više nego u drugim evropskim zemljama.
Aleksić zaključuje da su sve konditorske firme u Srbiji nekonkurentne sa cenama, iako imaju odlične brendove i kvalitet.
– Zbog svega toga roba iz uvoza je jeftinija, crno tržište čini oko 30 odsto, pa procenite šta se najvećim trgovinama, koje su ujedno najveći zastupnici i uvoznici konditorskih proizvoda, više isplati: da kupuje domaću ili da sa ogromnim maržama prodaje tuđu robu?
«Pionir», kaže Aleksić, na okolna tržišta robu isporučuje po nižim cenama nego ovde:
– Tamo važe druga pravila i svetske cene , što mora da se poštuje. Zato se i javlja povrat robe iz Makedonije, Bosne i sa Kosova na lokalno tržište. To je, u pravilima koje je ovako definisala država, logična pojava – kaže Aleksić.
U jednoj ovako visokoprofitnoj grani cena proizvoda od fabrike do potrošača naraste po nekoliko puta, a sve to ide iz džepa srpskih poreskih obveznika.
Nažalost, nismo uspeli da dobijemo zvaničnu izjavu od nekog iz velikih trgovinskih lanaca. U „Maksiju“ ne žele da pričaju o maržama koje imaju na konditorske proizvode. Nije, međutim, teško zaključiti su se one pozamašne kada se zna da ova trgovinska kuća često ima akcije u kojima robu prodaje po cenama znatno nižim od stalnih.
Tabela
Naziv proizvoda cena na jugu Srbije cena u Kumanovu
Stišnjena šunka, kg 470 – 700 din. 2,6 – 3 evra
Slanina 500 din 3,5 evra
Čajna kobasica 10 evra 5 evra
Kulen 10 evra 5 evra
Dimnjena rebra 400 din. 3 evra
Dimnjeno meso od buta 700 din. 3,6 evra
«plazma» keks 300g 140 – 160 din 100 – 110 din.
Takovo eurokrem 1kg 450 – 500 din. 250 din
Jafa biskvit 65 – 75 din 45 din
Medeno srce 350g 150 – 180 100 din
(Napomena: Navedeni proizvodi samo su uzeti kao primer. Razlika u cenama ista je i kod ostalih suhomesnatih i konditorskih proizvoda)
BROJKE
Proizvedeno konditorskih proizvoda u Srbiji 2007. 136.500 tona
Izvoz konditorskih proizvoda 2008. 53.177 tona
Vrednost izvoza 2008. 168.772.800 USD
Vrednost izvoza 2007. 129.414.200 USD
Izvoz u Makedoniju 2008. 7.644 tone
Vrednost izvoza u Makedoniju 21.550.300 USD
Isporuke na AP KiM 2008. 8.477 tone
Vrednost 22.257.000 USD
Isporuke na AP KIM 2007. 6.771 tona
Vrednost 17.053.300 USD
(Izvor: PKS)
JEFTINIJE I NA KOSOVU
Iako je po Ustavu Kosovo deo Srbije, tamo funkcioniše sasvim posebno tržište.Kosovski trgovci kažu da su sačuvali dobre odnose sa kolegama i proizvođačima sa druge strane administrativne linije, pa tako da robu nabavljaju direktno od njih. Carina na konditorske proizvode se ne plaća, a jedina dažbina je PDV koji je tamo 16 odsto. Inače, srpski konditorski proizvodi omiljeni su i polularni na Kosovu, takoreći nezamenljivi i pored velike konkurencije. Razlike u cenama nisu drastične kao u slučaju Makedonije, ali su i prištinski i gnjilanski marketi jeftiniji od onih na jugu Srbije za u proseku dvadesetak odsto. Tamošnji trgovci napominju da su im marže između 10 i 20 odsto.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.