Alkaloid će doći



Alkaloid će doći

Dolazili su njihovi inženjeri, pristali su da naše firme projektuju objekat, da izvode radove. Ništa nije sporono, ni sa naše ni sa njihove strane. Problem je samo ekonomska kriza





Perica Janković je već deset meseci član Gradskog veća zadužen za razvoj privatnog preduzetništva. On je jedini lokalni funkcioner koji je broj mobilnog telefona napisao na vratima kancelarije.
– Možda sam pogrešio što sam to uradio, ali ja ne umem drugačije – kaže na početku razgovora ovaj poznati privatni preduzetnik, koji je odlučio da svoj biznis ostavi neko vreme po strani da bi se bavio javnim poslom.

DAVAĆEMO ZEMLjIŠTE I BESPLATNO

Vranjske: Šta je bio motiv da uđete u politiku?
Janković: Ja ne smatram sebe političarem. Dugo godina sam sa prijateljima sedeo po restoranima, po kućama, na slavama i pričao šta ne valja u gradskoj vlasti, odnosno govorio da mi možemo bolje da radimo. Onda sam dobio ponudu od kreativnih mladih ljudi iz DS da uđem u resor za privredu i lokalni ekonomski razvoj. Napravili smo plan, postavili neke ciljeve, napravili dobru ekipu i krenuli da radimo. Želimo da razvijemo privatni biznis u ovom gradu. Ranijih godina su postojali veliki sistemi koji su pokrivali sve grane privrede i ovde zato privatnici nisu imali šansu. Sada tih sistema nema, a postoji šansa za one koji su tamo radili, jer su vrlo sposobni, pametni ljudi, koji su dobili neke pare od socijalnog programa. Sada mogu da počnu da rade i da stvaraju sopstveni biznis. Ja sam u tome video šansu i želim da pomognem tim ljudima.
Kako im pomažete?
– Niko se učen nije rodio. Mi smo u predizbornoj kampanji obilazili neke gradove, bili smo u Inđiji da vidimo kako oni rade, jer želimo da učimo od ljudi koji su već nešto stvorili. Od našeg dolaska na vlast, prva krucijalna stvar koju smo napravili je osnivanje Udruženja malih i srednjih preduzeća. Zatim smo rešili problem komunalnih taksi, koje su problem u čitavoj Srbiji. Uveli smo velike olakšice za plaćanje komunalne takse. Novoosnovana pravna lica koja su registrovana za obavljanje proizvodne delatnosti oslobođena su plaćanja komunalne takse na tri godine. Ta taksa je velika, ide od sto hiljada pa do milion dinara. To nisu male pare. Oni koji povećavaju broj zaposlenih takođe su oslobođeni plaćanja komunalne takse. To smo mi doneli, nije toga bilo ranije. Smanjili smo i vreme za dobijanje građevinske dozvole na deset do petnaest dana. Ranije se čekalo mesecima.Znamo kakva je kriza, da mnoge lokalne samouprave ne mogu da se finansiraju, da se smanjuju transferi od republike. Mnogi su pošli tim putem da povećaju cene komunalnih taksi. Mi smo uradili suprotno: ostavili smo ih na nivou iz 2005, a neke smo čak i smanjili. Smanjili smo i cenu građevinskog zemljišta. Time smo uveli niz pogodnosti za investitore. Preko „Helpa“ smo dodelili osamdesetorici početnika u biznisu po 2.000 evra, a kroz program „Eksčejndž“ formulisali ciljeve za razvoj privatnog sektora.
 Za dolazak ozbiljnih investitora vrlo je važna cena gradskog građevinskog zemljišta. Da li je grad po tom pitanju konkurentan na nivou Srbije?
– Da, siguran sam da je konkurentan, možda je čak i najjeftiniji u Srbiji. Štaviše, mi smo voljni da u zonama na obodima grada zemljište bude besplatno.
Šta se desilo sa „Alkaloidom“? Bilo je ozbiljnih najava da će ta kompanija sagraditi proizvodni pogon u Vranju.
– Ta priča još uvek stoji. Nije se odustalo od toga. Ne znam, možda je u međuvremenu bilo nekih razgovora i lobiranja da odu u neki drugi grad, ali znam da su od nas dobili sve uslove.
Šta im je konkretno ponuđeno?
– Mi smo im ponudili više lokacija, a oni su izabrali mesto preko puta „Zavarivača“ kod „Eko“ pumpe. Ponudili smo im radnu snagu, čak i to da otvarimo farmaceutsku školu koja će dati kadrove za njihovu delatnost. Dobili su takoreći ono što su tražili i bili su prezadovoljni. Međutim, stalo se iz jednog jedinog razloga. Čeka se da se malo stiša ova ekonomska kriza.
Kada će da se zna šta su odlučili?
– Oni su odlučili da investiraju ovde. Dolazili su njihovi inženjeri, pristali su da firme iz Vranja projektuju objekat, da izvode radove, obišli su neke firme i bili jako zadovoljni. Došlo se do ispitivanja tla, tako da ništa nije sporno, ni sa naše ni sa njihove strane. Problem je samo ekonomska kriza.
O kakvoj je investiciji reč?
– Ne znam koliko će to da košta, ali znam da su planirali zapošljavanje oko 100 radnika u prvom naletu. Tražili su lokaciju od 2.500 – 3.000 metara kvadratnih, s tim da ne prodajemo ostatak zemljišta na tom placu koji ima oko 5.000 kvadrata, jer imaju nameru da se kasnije prošire i dupliraju broj zaposlenih.
Ovih dana se pojavila vest da „Ikea“ pregovara sa Loznicom o izgradnji pogona i prodajnog objekta. Da li su predstavnici te kompanije dolazili u Vranje da traže zemljište?
– Za to ne znam. Znam da su dolazili i razgovarali sa predstavnicima „Simpa“, ali to je njihova priča. Koliko ja znam, sa gradskom vlašću nisu razgovarali, niti su tražili lokaciju za gradnju.
Da li znate da se do zemljišta u industrijskoj zoni u Loznici može doći po ceni od jednog evra za kvadrat?
– Pa, moguće je. Kada bi došli kod nas, možda bismo im mi dali i besplatno, ko zna. Kada bi došla takva firma kao što je „Ikea“, bila bi automatski magnet za sve ostale.
Da, ali prema važećim skupštinskim odlukama, cena naknade za uređenje građevinskog zemljišta u Vranju za prvu zonu je 34 evra, za drugu 26,5 evra, za treću 16 evra i za četvrtu 11 evra. Da li gradska vlast bar ima ideju da zemljište daje po ceni od jednog evra ili čak besplatno ozbiljnim investitorima koji bi zapošljavali ljude?
– Postoji ideja, to nije sporno. Svi mi iz gradske vlasti radimo na tome da dovedemo investitore. Ako procenimo da je potrebno, promenićemo i tu odluku, uopšte nije sporno da se nekome da i džaba zemljište.

NAPLATIĆEMO TAKSE ZA 2008.

Po gradu kolaju priče da ljudi iz vlasti ne žele da obore cenu gradskog građevinskog zemljišta jer onda ne mogu da manipulišu prodajom kako bi uzeli procenat.
– To je nemoguće. To nije tačno. Kada bih saznao da bilo ko iz gradske vlasti uzima novac za nešto, prvi bih podneo ostavku. Ne daj bože da ljudi koji se bave time, koji se bave izdavanjem dozvola, kontaktom sa preduzetnicima, pomisle na tako nešto.
Ne tako davno bilo je mnogo problema sa izdavanjem zemljišta slovenačkoj kompaniji TUŠ, čak je postojala opasnost da zbog toga pukne koaliciona većina.
– Ne mogu to da komentarišem, jer tada mi nismo bili na vlasti.
Zašto TUŠ još nije započeo sa izgradnjom svog objekta?
– Koliko znam, oni su završili projekat i mi se nadamo da će početi da rade, možda već ovog leta. Ništa nije sporono, sve sada zavisi od njih.
Gradsko veće je donelo pravilnike o izgledu i postavljanju letnjih bašti i uličnih tezgi. Da li će time konačno biti sprečen haos na ulicama?
– Najbitnije je to da se radi o prvoj odluci koja reguliše cenu zakupa zemljišta i plaćanje, što su podržali gotovo svi, čak i neke opozicione stranke. Ne mogu da se vraćam na to, ali je činjenica da neki ranije nisu plaćali zakup zemljišta za tezge i bašte. Kada sam došao ovde nisam mogao da verujem da je tako. Radi se o milionima dinara.
Kako će to sada biti regulisano?
– Doneli smo odluku da naplatimo za celu 2008, mada smo mogli da naplatimo i za 2007, ali smo odlučili da ne idemo toliko daleko jer bi neke firme time zatvorili. Nisu oni sve krivi za to, kriv je onaj ko nije naplatio, dakle gradska vlast. Dosta smo većali o tome i dogovorili se da naplatimo samo 2008, s tim da neće dobiti dozvolu oni koji nisu platili taj dug, ali i firmarinu. Napravili smo ugovore sa svim korisnicima i sada smo automatski zaštićeni i mi i oni. Imali smo sastanak sa pedesetak preduzetnika i napravili još jedan ustupak prema njima. Grad je oformio komisiju koja je sastavljena od predstavnika svih inspekcija i službi, koja će sledećeg dana ići na teren i donositi odluke o tome gde će biti postavljeni montažni objekti i kako će izgledati. Zadatak te komisije je da ivede red. Preduzetnici sada imaju imaju obavezu samo da podnesu zahtev, ne moraju više da idu od inspekcije do inspekcije.
Da li razmišljate o otvaranju buvlje pijace? Svi ozbiljniji gradovi u Srbiji sklanjaju tezge sa ulice.
– Svedoci smo da u gradu postoje dve takozvane robne pijace. Jedna je u Domu kulture, gde joj nije mesto, a jedna na zelenoj pijaci kod Bujkovskog mosta. Ti ljudi su bili kod mene i oni nisu sporni. Muče se za svoje parče hleba i prihvatiće da budu premešteni. Mi moramo da im nađemo adekvatno mesto i razmišljamo o tome. Ne znam koliko će to da košta, zavisi od mesta i veličine. Ovo kako je sada ne izgleda baš dobro u estetskom smislu.


DžABA POLITIKA
Da li vam je neko zamerio to što se iz DS, odnosno da favorizujete preduzetnike koji su simpatizeri vaše stranke?
– Kada smo osnivali udruženje privatnih preduzetnika, prvo što sam rekao tim ljudima je da to nije političko udruženje. Ja nisam vičan politici, moj moto je da se radi i stvara profit. Na kraju, politika zavisi od ekonomije. Pričamo o ciljevima: džaba DS, SPS, džaba sve stranke, ako nemamo dobar život u gradu. Naš cilj je da stvorimo ambijent za preduzetnike i da našu decu zadržimo ovde, odnosno da vratimo one koji studiraju u drugim gradovima.

ZAMBER
Da li ima interesovanja za kupovinu nedovršene „Zamberove“ zgrade?
– Već sada ima zainteresovanih investitora, pregovori postoje, ali o tome još ne mogu ništa da pričam. Objekat je vlasništvo države i to je na sudu. Mi ne možemo ništa dok se taj proces ne završi. Mi hoćemo da nešto tu uradimo, ali ne znamo šta će biti, čekamo zeleno svetlo od države.

VOX POPULI
ZAŠTO STRANI INVESTITORI NE ULAŽU U VRANjE?

Slavko Negran (21), nezaposlen
– Problem je u gradskoj upravi.
Dimitrije Stanković (19), muzičar
– Gde bi mogli da ulažu kad je već sve prodato.
Goran Peković (37), radnik
– Jug Srbije je zapostavljen.
Milica Milanović (20), student
– Zapostavljeni smo, zato što smo na jugu.
Davor Tasić (32), sportski radnik
– Jug svake zemlje je propast pa i Srbije, tako da je teško dovesti strane stručnjake.

Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.



  • Ostavi komentar