Ni ugovora, ni honorara

Eko Taxi Vranje

Ni ugovora, ni honorara

Reditelj Jug Radivojević razmišlja da predstavu vranjskog pozorišta povuče sa festivala jer mu za režiju još uvek nije isplaćen honorar. Nebojša Cvetković i Zoran Najdić tvrde da ne postoji nikakav ugovor na osnovu kojeg bi mogli da mu plate. Međutim, ovaj problem je samo vrh ledenog brega u priči oko finansijskog stanja u Pozorištu „Bora Stanković



Sa približavanjem 45. festivala „Joakim Vujić“, koji se održava u Šapcu od 22. do 28. aprila, intenziviraju se priče o tome da će redirelj Jug Radivojević povući „Krvave svadbe“, predstavu vranjskog Pozorišta, iz zvanične takmičarske konkurencije. Za ovakav potez Radivojević se odlučio jer mu, kako tvrdi, nije isplaćen honor za režiju predstave. Prema nezvaničnim saznanjima radi se o cifri od oko million dinara, što je u momentu kada Pozorište „Bora Stanković“ duguje, opet nezvanično, oko 20 miliona, nimalo zenemarljiva svota.
Sa druge strane, gradski ministar za kulturu Zoran Najdić i novopostvaljeni upravnik Pozorišta Nebojša Cvetković tvrde da Radivojević nije potpisao nikakav ugovor sa vranjskim pozorištem pre početka rada na ovoj predstavi i da nije moguće da mu se honorar isplati retroaktivno, te da se nadaju nekom dogovoru sa njim.

POZORIŠTE KAO SOCIJALNA USTANOVA

Da u Pozorištu „Bora Stanković“ vlada totalno finansijsko, a samim tim i programsko rasulo, više nije tajna. Najdić i Cvetković pokušavaju da ublaže problem tako što oduglovače sa iznošenjem finansijskog izveštaja o dosadašnjem poslovanju te ustanove na uvid javnosti koja, uljuljkana predizbornim pričama o transparentnosti rada nove gradske vlasti, polako gubi strpljenje. Javnost se sa pravom pita zbog čega podaci o poslovanju pozorišta prethodnih decenija spadaju u domen „službene tajne“, da li tu neko nekoga štiti i zašto, koliko je ljudi iz prošle (sadašnje) vlasti umešano, ko je kriv za finansijsku situaciju u kojoj se nalazi kuća od ugleda, koliko je ljudi na platnom spisku Pozorištu, ko je zaposlen i na kojim mestima (ljudi se po profesionalnim pozorištima, uglavnom, angažuju na određeni period, po ugovoru)?
Najnoviji sukob između nove gradske i pozorišne uprave sa jedne i Juga Radivojevića, koga kolege svrstavaju u deset trenutno najtraženijih pozorišnih reditelja u Srbiji sa druge strane, samo je vrh ledenog brega za sve probleme koje gradski teatar ima. Situacija je alarmantna jer lokalno ministarstvo kulture kao da posrće pod teretom nagomilanih problema, a republičko nema ingerencije jer ne finansira pozorište.
Svako pozorište, pa i ovo naše, jako je skupa igračka. Takođe, ljudi iznutra teško mogu da promene nešto sve dok finansijski zavise od nekog drugog, u ovom slučaju od Grada Vranja. Znači, oni mogu da daju inicijativu, mogu da imaju ideje, ali moraju to da rade u saradnji sa lokalnom vlašću i uopšte kulturnom javnošću, koja mora da bude upoznata sa ozbiljnim problemima koje imaju. Oni te probleme, za sada, kriju.
Iako u pozorištima mora vladati zakon tržišta, u Evropi ipak nije praksa da se pozorišta poput vranjskog samofinansiraju. U katalozima evropskih pozorišta moguće je pronaći reklame sponzora, od proizvođača automobila do restorana. U ovim kućama značajna je i podrška države. Međutim, predstave se tamo igraju i po deset i više godina, jer novac uložen u jednu predstavu nemoguće je vratiti malim brojem izvođenja. Pogotovo ako se desi da već na trećoj reprizi u publici sedi manje gledalaca nego što je glumaca na sceni, što je čest slučaj u ovdašnjem teatru.
Zoran Najdić najavljuje obelodanjivanje finansijskog stanja u Pozorištu i razgovor sa rukovodstvom grada na temu ove ustanove:
– Realno je da se napravi jedna ozbiljna analiza rada pozorišta koje je sada više socijalna nego umetnička institucija, što je tragično. Zašto je to tako? Prvo zbog toga što ovo pozorište decenijama nije doživelo nikakvu transformaciju poput mnogih pozorišta u Srbiji – kaže
NAJDIĆ.

TRANSPARENTNOST PO VUKU

Na naše pitanje o „skidanju“ „Krvavih svadbi“ sa festivala „Joakim Vujić“, koji samo što nije počeo, Najdić iznosi par zanimljivih informacija:
– Ovih dana glumica Radmila Djorđević, na mestu privremenog direktora, obavestila je upravnika Cvetkovića i mene, kako joj je Radivojević naložio da nam prenese da mu nije isplaćen rediteljski honorar. Radivojević nije našao za shodno da Cvetkovića lično upozna i o svemu obavesti, nego to čini preko posrednika. Načuo sam da je ovih dana boravio u Vranju, ali da nije izrazio želju da se sretne sa nama dvojicom. To što ne želi sa mnom da razgovaram donekle i mogu da razumem, ali Cvetkovića ne bi smeo da zaobilazi i da mu šalje poruke preko trećih lica. To je nedopustivo i krajnje neprofesionalno – kaže Najdić.
Na pitanje da li je honorar od milion dinara zaista moguće isplatiti u ovim okolnostima, Najdić kaže:
– Odakle mi znamo da Jug Radivojević nije dobio neki honorar „na ruke“? A i da nije stvarno dobio ništa, nije nikakav ugovor potpisao na osnovu koga bi mogao da potražuje bilo šta. To je već stvar za pravnike i ja se time ne bih bavio. Saznao sam i da glumac Dragan Stanković potražuje nekih 15 hiljada dinara na ime honorara, kao i još neki glumci. Ne radi se ovde samo o Jugu Radivojević. On je mogao da traži i dva i tri miliona i šta onda – ljutito zaključuje gradski ministar za kulturu.
Decenijski dug Pozorišta „Bora Stanković“ kojim se u ovdašnjoj javnosti spekuliše je oko dvadeset miliona dinara, od toga samo za struju, kako tvrde u lokalnom ministarstvu za kulturu, oko šest miliona (u međuvremenu je u Trgovinskom sudu u Leskovcu vođen spor i Pozorištu je otpisano dve trećine duga). Ostala dugovanja Pozorišta za sada se ne obelodanjuju jer je, kako saznajemo od jednog ovdašnjeg političara, „mnogo ljudi u igri“. A i ovih navodnih dvadeset miliona je teško dokazivo jer, kako tvrde gradski čelnici upućeni u problematiku, nema papira koji bilo šta potvrđuju, a računovodstvene knjige su u potpunom haosu.
Za slučaj da honorar ipak ne dobije, Radivojević kaže da će se obratiti nadležnim institucijama:
– Vređa me to što me novi upravnik Cvetković nijednom nije pozvao da razgovaramo, da se dogovorimo, da popričamo šta ćemo i kako ćemo… Kao da će nešto da mu se desi ako mi se javi… Režirao sam „Krvave svadbe“ i to niko ne može da ospori, a oni se prema meni ponašaju kao da ne postojim. Honorar nisam dobio i ne bih o tome koliko sam tražio, iz prostog razloga što se zna kolika je moja cena na tržištu. A to što se ljudi koji su sada u priči oko Pozorišta, bilo da su u samoj kući ili u gradskoj upravi, prave ludi i iskorišćavaju taj moj rad maksimalno i bez ikakvog srama, nije u redu – ogorčen je Jug Radivojević.
Izgleda da ovoga puta neće biti ni po babu, ni po stričevima, a ni po Vuku Karadžiću da treći koristi dok se dvojica svađaju. U natezanju ko će koga prvi zvati, ko će koga i šta pitati, ko će kome objasniti, jednostavno, niko ne dobija, a još manje pobeđuje. Jedino je savršeno jasno da građani i dalje ne znaju kako se njihov novac troši.


NEBOJŠA CVETKOVIĆ
NIŠTA BEZ PAPIRA

Nebojša CVETKOVIĆ, upravnik Pozorišta kaže da ne postoji dokument na osnovu koga bi mogao da Radivojeviću isplati bilo kakav honorar:
– Od Juga Radivojevića nisam dobio ništa zvanično, nikakav zahtev za isplatu o kojoj govorite. Ako kaže da nije dobio honorar za „Krvave svadbe“, naći ćemo se i porazgovarati. On nije potpisao nikakav legalan dokument i ne znam na osnovu čega da mu isplatimo honorar za njegov neosporni autorski rad, odnosno režiju. Ta „ucena“ Juga Radivojevića „Joakimom“ je obična čaršijska priča. Za sada ne bih više ništa o tome.

JUG RADIVOJEVIĆ
HONORAR U HUMANITARNE SVRHE

Prema rečima Juga Radivojevića, „Krvave svdbe“ su poslednja predstava koju je režirao u vranjskom teatru, a njeno učešće na „Joakimu“ krajnje je neizvesno.
– Među 16 predstava profesionalnih pozorišta južno od Beograda, na 45. Festival „Joakim Vujić“ nalaze se dve moje predstave: „Protuve piju čaj“ šabačkog pozorišta, po tekstu Dragoslava Mihailovića i „Krvave svadbe“ vranjskog pozorišta, po tekstu Federika Garsije Lorke. Ne želim da vranjsku predstavu povlačim sa festivala, bez obzira što mi honorar još nije isplaćen, jer ću kada ga dobijem novac dati u humanitarne svrhe. Meni, jednostavno, nije u interesu da se moja predstava ne igra, da je ljudi u Srbiji ne vide – tvrdi Jug RADIVOJEVIĆ.



  • Ostavi komentar