Kineski sindrom

Eko Taxi Vranje

Kineski sindrom

Taksista Srđan Veličković, prema svedočenju njegovih kolega „čovek bez posla sa mnogo novca i skupim automobilima“, osumnjičen je da je organizovao lanac krijumčarenja Kineza. Petar Savić (42), koji taksira kao individualac, navodno je važan šraf u pomenutom lancu



Ne hapse naši – pokušavao je da koliko-toliko izađe u susret novinarskoj radoznalosti jedan inspektor policije u neposrednoj blizini zgrade Policijske uprave u Vranju. Sve se dešavalo prošle srede, dok su specijalci pod punom opremom, maskirani fantomkama i naoružani nešto dužim „cevima“, užurbano napuštali džipove i uvodili uhapšene ljude u policijsku zgradu.
– Pretpostavljam da hapse za organizovani kriminal – pokušavao je policajac da ponovo asistira novinaru – ali pošto mi ništa ne znamo, niti smo čuli za nekakvu najavu hapšenja, nagađam da je sve rađeno „odozgo“. To je uobičajeno kod UBPOK-a da se ne bi „provalile“ namere, jer bi ovde informacije mogle da procure.
U nastavku priče, svi srpski mediji objavili su kao udarnu informaciju da su pripadnici Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) na području Srbije uhapsili međunarodnu kriminalnu grupu krijumčara kineskih državljana kroz teritoriju Srbije.
Kao bomba je u Vranju odjeknula vest da su naši sugrađani imali zapaženu, čak ključnu ulogu u celoj priči. Naime, Srđan Veličković (33), Vranjanac, donedavno taksista, a u nastavku priče, prema svedočenju njegovih bivših kolega, „čovek bez posla sa mnogo novca i skupim automobilima“, osumnjičen je da je organizovao lanac krijumčarenja Kineza. Petar Savić (42), koji taksira kao individualac, navodno je uz Veličkovića važan šraf u pomenutom lancu. Njima su asistirali Dragan J. (49) iz Leskovca, Preševljani Ljubisav P. (44), Zoran I. (44), Nazir H. (31), Nazim M. (47), te Jianmin Z. (42) iz Kine, sa prijavljenim boravištem u Beogradu.

UHAPŠENI SU „JAKI IGRAČI“

UBPOK je saopštio da je akciju sproveo u sadejstvu sa kolegama iz regiona. Poučeni iskustvom iz nekih prethodnih organizovanih akcija UBPOK-a Vranjanci, kao i ostali, nisu uhapšeni tek tako. Verovatno su praćeni, snimani kako primaju Kineze u vozila ili ugovaraju „posao“, snimani su im, pretpostavljamo, telefonski razgovori. Na sličan način uhapšeni su krajem prošle godine vranjski taksisti Zoran Dodić (44) i Ivica Djorđević (44), te Saša Krstić (41), kojima su veoma brzo u Specijalnom sudu izrečene zatvorske kazne (Dodić je dobio dve i po godine, Djorđević godinu i deset meseci, a Krstić godinu i po). Poslednja akcija UBPOK izgleda je udarila na jake „igrače“, imajući u vidu da su lane Dodić, Djorđević i Krstić pušteni četrdeset osam sati nakon hapšenja, dok su Veličković i Savić već nedelju dana u pritvoru.
Neki lokalni taksisti kažu da je „red dugačak“, ukoliko UBPOK nastavi sa dosadašnjom praksom hapšenja taksi prevoznika. Mnogi taksisti, navodno, prevoze Kineze nesvesni da krijumčare ljude.
Veličković, označen kao organizator grupe, otkrivaju njegove bivše kolege, navodno je poreklom iz sela Gornje Ponoševce. Taksisti tvrde da se ne odlikuje poštenjem, te da su konstantno sumnjali kako je umešan u mutne poslove. Nije se nikada učlanjivao u taksi udruženja. Uvek je radio sam, otkrivaju taksisti.
– Za Veličkovića sam načuo da se time bavi duže vreme – kaže nam jedan taksista iz „OK taksija“ – posebno imajući u vidu da je ostavio taksiranje, a koliko znam nema nikakav drugi, zvaničan posao. Ranije je taksirao nekim vozilima u stanju raspada. Onda je počeo da menja automobile. Valjda je razradio „biznis“. Viđali smo ga u poslednje vreme sa skupocenim „mercedesom“, potom sa „volvom“ od 30-40.000 evra. Znam da je pre toga išao na more iznajmljenim vozilima rentakara, a svi znamo koliko to košta. Uz sebe je uvek imao više mobilnih telefona, ponekad i četiri-pet. Generalno je živeo na visokoj nozi.
Taksista iz „Kul taksija“ tvrdi da mu je malo sumnjiva navodna Savićeva umešanost u celu priču.
– Činilo mi se da je čestit čovek. Barem nisam čuo da je učestvovao u takvim mutnim rabotama. Moguće da je nesvesno prevezao neku grupu Kineza. Ti ljudi dolaze u ovu zemlju bez viza, kreću se državom i žive u raznim gradovima. Ponekad taksista ne zna koga vozi. Nije policajac da ih legitimiše – kaže naš sagovornik.

LAKA ZARADA MAGNET ZA TAKSISTE

– Ma bavi se Savić time već sedam-osam godina, samo što neki od kolega ne znaju – dobacuje nam taksista „slobodnjak“ – a savršeno mu je bilo poznato da je to nezakonito. Ponela ga je laka zarada. On je, pre nego što je postao taksista, bio konobar po vranjskim kafanama. Kratko je bio u jednom ovdašnjem udruženju taksista, ali je brzo shvatio da mu samostalno taksiranje, posebno na dužim relacijama i sa sumnjivim putnicima, može obezbediti lagodan život. Kasnije je radio u saradnji sa Veličkovićem, pa je brzo iz „lade“ uskočio u „pasat“. Koliko znam, poslednju turu Kineza odvezao je prošle nedelje.
– Mnogo se njih time bavilo – kaže nam jedan stariji taksista, nekada vozač u lokalnom preduzeću – a najintenzivnije pre 2000. godine. „Posla“ je bilo i nakon toga, pa i ovih dana, samo što je manji broj ljudi spreman da rizikuje. Takvi taksisti obično rade sami za sebe, dakle nisu članovi nekog udruženja i pretpostavljam da ugovaraju poslove preko Albanaca sa juga Srbije koji imaju kontakte sa krijumčarima ljudi iz okolnih zemalja.
Pripadnici grupe osumnjičene za krijumčarenje ljudi, među njima i Veličković i Savić, su uz krivičnu prijavu privedeni istražnom sudiji Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu. Dok se nalaze u pritvoru u sklopu opsežne istrage, policija nastavlja rad na rasvetljavanju svih činjenica i aktivnosti članova ove kriminalne grupe, saopštava MUP.


UNOSAN „BIZNIS“
Kanal za krijumčarenje kineskih državljana vodio je preko teritorija Srbije i Makedonije do Grčke. Organizovan je od više međusobno povezanih kriminalnih grupa. Uhapšeni su osumnjičeni da su omogućavali nedozvoljeni prelazak srpsko-makedonske granice, odnosno tranzit i boravak u Srbiji za više desetina državljana Kine. Kineski državljani su na teritoriju Srbije dolazili avionom preko Beograda s poslovnim putnim ispravama za koje nije potrebna viza za ulazak. Odmah su nastavljali putovanje ili su boravili izvestan period u Srbiji. Organizatori kriminalne grupe su ilegalnim migrantima obezbeđivali privremen smeštaj u Novom Sadu i organizovali tranzit do sela Strezovce i Slavujevac u opštini Preševo. Odatle su Kinezi odlazili u Makedoniju, potom dalje u Grčku i zemlje Evropske unije. Članovi grupe su ostvarivali novčanu korist između 100 i 1.700 evra po ilegalnom migrantu.

OSUDjENI TAKSISTI NISU DOBILI PRESUDU
Zoran Dodić, taksista koji je prošle godine uhapšen i u Specijalnom sudu u Beogradu nepravosanžno osuđen na zatvorsku kaznu, kaže da još nije dobio presudu tog suda.
– Sudilo nam se praktično bez prava na odbranu i uvažavanje naših iskaza. Mi smo potpuno neosnovano povezani sa organizovanim krijumčarenjem ljudi. Otkud sam ja mogao znati koga prevozim u autu. I zašto ne dobijamo presudu – pita se Dodić pet meseci nakon donošenja presude.
Jedan njegov kolega tvrdi da je iz vizure taksiste teško „provaliti“ da li je reč o krijumčarenju.
– Javi mi se telefonom Albanac iz Velikog Trnovca i traži, na primer, da za 1.000 evra prevezem četvoricu Kineza do Beograda. Pa ko je lud da to odbije?! Koliko je vremena potrebno da u lokalu zaradim taj novac. Pritom, ne znam da li su ti ljudi ilegalno ovde.
Ovaj taksista dodaje da je regularna cena prevoza putnika do Beograda od 150 do 200 evra, a za transport „osetljivih putnika“ od 500 do 1.000 evra, pa i više.

SVESNO ILI NESVESNO – SVEJEDNO JE
Krivični zakonik otprilike kaže da je dovoljno da ste nesvesno postali „karika u lancu“ krijumčarenja ljudi da biste u sudskom procesu bili proglašeni krivim. Ako se analizira član 346 tog zakona, odnosno odredbe vezane za delo „zločinačko udruživanje“ koje se stavlja na teret ovog grupi, njenim pripadnikom može se smatrati svako ko preduzima određene aktivnosti, iako se nije svesno uključio u grupu.



  • Ostavi komentar