Na raspolaganju su dve osnovne varijante: ili će se smanjiti planirani rashodi u lokalnom budžetu ili će nedostajuće pare biti nađene iz drugih izvora. Prema onome što se moglo doznati od predstavnika ovdašnjeg političkog establišmenta, izgleda da će biti usvojena kombinovana strategija
Dok je gradska vlast vodila laganu raspravu o tome da li bi i na koji način trebalo stezati kaiš, Vlada Srbije povukla je konkretan potez i lupila lokalne samouprave po glavi. U okviru donetih mera štednje, opštinama i gradovima biće transferisano 37 odsto manje para nego što je to prvobitno bilo planirano republičkim budžetom za 2009. godinu.
RUPA OD 9,2 ODSTO
Šta to u našem slučaju znači? Umesto 416 miliona dinara, koliko je ove godine trebalo da se obezbedi transferom iz Beograda, Vranje će dobiti, kako sada stvari stoje, 154 miliona manje. Kako su ukupni lokalni prihodi za 2009. bili procenjeni na 1,67 milijardi dinara, to znači da je republička vlast potezom pera skresala opštinski budžet za čitavih 9,2 odsto. Pa neka lokalna vlast sada vidi šta će i kako će.
Gradonačelnik Miroljub Stojčić (SPS) i njegovi saradnici počeli su odmah da čupaju kosu.
– Veoma teško ćemo izgurati ovu godinu i intenzivno razmišljamo kako da izađemo iz ove situacije. Imamo kredit za branu, a u planu su bili i neki drugi infrastrukturni projekti. Izvesno je da nas očekuje rebalans lokalnog budžeta kako bismo mogli da se konsolidujemo. Realizacija mnogih projekata je pod znakom pitanja – kazao je Stojčić na partijskoj konferenciji za novinare, tvrdeći da nikada vlast u Srbiji nije bila centralizovanija.
Da sve bude gore, ništa nije do kraja definisano, te niko u ovom trenutku na lokalu pouzdano ne može da kaže kako će u praksi izgledati proklamovana namera Vlade da umanji transfere lokalnim samoupravama.
– Ne zna se tačno koliki će biti manjak sredstava u gradskoj kasi, jer se čeka konkretna regulativa. Mi nikakvo obaveštenje od Vlade nismo dobili, niti nas je neko o tome konsultovao – rekao je Stojčić.
Nešto više pokušali smo da saznamo od Ministarstva finansija, na koje su nas uputili portparoli vlade i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali odgovori o detaljima zakidanja novca iz republičke kase do zaključenja ovog broja otuda nisu stigli.
Sada, dakle, ne znamo da li su lokalnim samoupravama transferi srezani u istom procentu, da li se to zakidanje odnosi na iste stvari, odnosno da li postoji nekakav redosled poteza koji će na lokalu morati da se poštuje. Pojedini sagovornici „Vranjskih“, pak, tvrde da sve to ne znaju ni u Vladi, ali navode da se najverovatnije radi o linearnom smanjenju tzv. nenamenskih transfera, tako da će problem sa 154 miliona dinara manjka lokalna vlast moći da rešava po svom nahođenju.
Ako je tako, gradskim ocima su na raspolaganju dve osnovne varijante: ili će smanjiti planirane rashode budžeta ili će nedostajuće pare pokušati da pronađu iz drugih izvora. A, prema onome što se moglo doznati od predstavnika ovdašnjeg političkog establišmenta, izgleda da će biti usvojena kombinovana strategija.
SITNIŠ
– Napravljena je radna verzija nacrta plana štednje. Suština je da nema novog zapošljavanja, nema prihvatanja novih obaveza, biće smanjene plate, zatim troškovi za putovanja, mobilne telefone, kancelarijski materijal. Svuda gde možemo da uštedimo, a da možemo da funkcionišemo, mi ćemo to učiniti, ali će biti veoma teško nadomestiti blizu 160 miliona dinara na godišnjem ili oko 13 miliona na mesečnom nivou. To je za nas veoma ozbiljan iznos – smatra Stojčić.
Već smo pisali o tome da je ušteda na putovanjima, telefonima i reprezentaciji u finansijskom smislu gotovo zanemarljiva, što se sada pokazuje kao notorna stvar.
Elem, načelnik Gradske uprave Nebojša Ljubić tvrdi da se na smanjenje kredita za mobilne telefone može uštedeti 1,2 miliona dinara na godišnjem nivou. Rezanje troškova službenih putovanja trebalo bi da ušpara oko 300.000 dinara, dok bi reprezentacija trebalo da bude smanjena na najmanju moguću meru, čime bi se se na godišnjem nivou dobilo još dva miliona dinara. Sve u svemu, sitniš u odnosu na gradski budžet od 1,67 milijardi.
Ako se, međutim, zna da su rashodi za zaposlene (570 miliona dinara) najveća stavka, onda nije teško zaključiti šta bi trebalo da bude fokus u primeni mera Vlade. Problem je što to ne može da se uradi lako i brzo.
– Zarade zaposlenih u Gradskoj upravi biće smanjene za 10 odsto, i to onima koji imaju preko 40.000 dinara, s tim da se procenat umanjenja odnosi samo na onaj deo koji prelazi navedeni iznos. Znam da će to iritirati ljude koji su bez posla ili rade za male pare, ali moram da kažem da plate u Gradskoj upravi nisu velike, tako da se smanjenjem neće postići neki značajan efekat. Kod nas mnogi ljudi sa visokom stručnom spremom imaju ispod 40.000 – kaže Ljubić.
U čemu je zapravo problem lepo je objašnjeno u obrazloženju gradskog budžeta za 2009, gde o rashodima za zaposlene doslovce stoji sledeće:
– Ovim sredstvima se finansira zarada Gradonačelnika, zaposlenih u Skupštini grada, Gradskom veću, Gradskoj upravi, Gradskom javnom pravobranilaštvu, predškolskoj ustanovi, ustanovama kulture, informisanja, sporta, nekih javnih preduzeća, dela zaposlenih u Centru za socijalni rad, Centru za talente, Crvenom Krstu, Socio-humanitarnim organizacijama, Centru za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite i dr. Ovi rashodi su zakonom propisani (osnovice i koeficijente utvrđuje Vlada RS).
Dakle, plate gradskih službenika biće smanjene, ali je pitanje šta će biti sa zaradama zaposlenih u svim ostalim institucijama sa navedenog spiska, o čijim su se osnovicama i koeficijentima ranije pobrinule (nikad centralizovanije) republičke vlade?
PRODAJA I ZADUŽIVANjE
Ni na to pitanje odgovor od Ministarstva finansija nismo dobili, ali kao uteha neka posluži najava Vlade da bi do kraja godine bez posla u javnim službama trebalo da ostane oko 8.000 ljudi. I tu, međutim, ništa nije izvesno, jer je veliko pitanje da li će biti dovoljno para za otpremnine za one koji žele da odu.
– Možda je Vlada napravila previd kada je predvidela da sredstva za otpremnine budu namenska, za samozapošljavanje. Ti ljudi su navikli na kancelarijski posao i sada kažu da nemaju ideju za sopstveni biznis. Da mogu da potroše otpremnine kako žele, mislim da bi bilo mnogo više prijavljenih za odlazak iz Gradske uprave od sadašnjih 13 – kaže Ljubić.
On navodi da u javnim preduzećima i ustanovama radi na lokalu preko 800 ljudi, te da će i tamo morati da se prave planovi štednje.
Priče o smanjenju plata i racionalizaciji broja zaposlenih može, u najboljem slučaju, da da zanačajnije finansijske efekte tek u narednim godinama, tako da pitanje popunjavanja rupe od 154 miliona u ovoj godini i dalje visi nad glavama lokalnih čelnika. Zato je posebno zanimljivo to što iz Demokratske stranke stižu uveravanja da će biti realizovani svi projekti na lokalu. Pitanje je samo otkud pare?
Kako „Vranjske“ nezvanično saznaju, koalicioni dogovor o tome još nije postignut, ali predstavnici lokalne vlast intenzivno razmišljaju o izdavanju građevinskog zemljišta preko puta „Jedinstva“, čime bi prema nekim procenama moglo da se dobije više desetina miliona dinara. Takođe, uprkos Stojčićevoj najavi da neće biti novog zaduživanja, postoje ozbiljne indicije da će se ipak ići na podizanje kredita, kako realizacija komunalnog i drugih programa ne bi bila dovedena u pitanje. Neko će reći da to nisu najpametniji potezi, posebno ovaj drugi, ali je utisak da novo opterećenje neće toliko teško pasti građanima ako se broj zaposlenih u kancelarijama grada, preduzeća i ustanova, kao i njihove plate, u dogledno vreme zaista svedu na razumnu meru. Ukidanje prakse partijskog zapošljavanja se podrazumeva.
Postoji još nešto. Stojčićev pomoćnik za budžet i finasije Dragan Spirić izneo je podatak da su ukupni prihodi na teritoriji Vranja po raznim odnovama (PDV, akcize…) u 2008. iznosili oko 11 milijardi dinara, od čega gradskom buddžetu ostaje tek nešto više od desetine. Ali, to je već neka druga priča.
STOJČIĆ
LjUDI SU NAŠE BOGATSTVO
Gradonačelnik Miroljub Stojčić smatra da štednja, odnosno najavljeno smanjenje plata može da dovede do odlaska stručnjaka iz javne službe.
– Naše najveće bogatstvo je u kadrovima, koji su veoma bitan faktor u razvoju svake lokalne zajednice. Ukoliko doće do smanjivanja plata, pitam se kako ćemo da ih zadržimo da ne odu u banke, osiguravajuće kompanije i na druga mesta gde mogu da budu daleko bolje plaćeni.
ŠTA KAŽU U DRUGIM GRADOVIMA
Mnogi gradonačelnici u Srbiji ocenili su da je smanjenje transfernih sredstava loša mera.
– Takav potez je za nas neočekivan i nerazumljiv, ili je u pitanju loša procena ili namere nisu dobre. Transferna sredstva namenjena Kragujevcu iznose mesečno oko 80 miliona dinara, odnosno 15 odsto gradskog budžeta. To nisu velike pare, ali mnogo nam znače. Uostalom, to su naša sredstva, uzeta od građana Kragujevca, koja su i do sada vraćana u mnogo manjem obimu nego što je to realno – kaže gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović.
U Kuršumliji, transferna sredstva iz Republike čine oko polovinu opštinskog budžeta, pa bi njihovo smanjenje ugrozilo čak i tekuće održavanje infrastrukture.
– Nadam se da procenat smanjenja neće biti isti za sve opštine, jer sada kad privreda u našoj opštini ne radi, ovo nam je najvažniji izvor prihoda u budžetu koji je samo 309 miliona dinara. I uz maksimalno smanjenje javne potrošnje pitanje je da li ćemo moći da izgradimo sistem vodosnabdevanja i asfaltiramo seoske puteve – kaže prvi čovek Kuršumlije Zoran Vučković.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.