Fond PIO nastupa agresivno u pokušaju da preuzme veliku imovinu, iako ruiniranu, u Zavodu su ćutljivi jer se plaše neprijateljskog preuzimanja, a Nova Srbija pokušava da se predstavi kao snaga koja će rešiti problem
Zidanje „Skadra na Banjštici“, kako je „novi“ hotel u Vranjskoj Banji nazvan zbog načina i dužine gradnje, ovih dana dobija sasvim novi i pomalo neočekivani tok. Zainteresovanih koji bi da odlučuju o sudbini „Skadra“ je mnogo, iako je ruina u centru Banje, kroz koju je već i drveće proniklo, do sada malo koga interesovala. Da sve bude još interesantnije u ovoj političko – graditeljsko – sudskoj priči, u nju je, igrom različitih faktora, umešan i Zavod za rehabilitaciju, (Stacionar, Specijalna bolnica…), ali ovoga puta ne kao zainteresovana strana, nego pre kao cilj delovanja raznih političkih sila. Sve u svemu, upućeni Banjčani sumnjaju da banjski „hotel“ i otimanje za vlasništvo nad njim služe samo kao maska onima koji žele da preuzmu Stacionar, a nemaju zakonske mogućnosti da to učine
KO JE VALERIJAN KADIJEVIĆ
Čitava priča počinje 1977. godine, sa početkom gradnje novog hotela u Vranjskoj Banji. Finasijer je, preko Zavoda, bio tada prebogati Fond PIO. Sve u svemu, građevina je od tada menjala namene, vlasnike, ideje (vidi okvir) ali nije makla dalje od početka gradnje. Trenutno „hotel“, zapravo očerupana ruina, u vlasništvu je „Jumka“, ali je i predmet sudskog spora kojim se traži promena vlasništva. Potpuno neočekivano, Fond PIO, jedna od zainteresovanih strana, preko medija krajem prošle godine proglašava pobedu u tom ratu, ograđuje hotel, i postavlja tablu sa obaveštenjem da je on investitor, dakle vlasnik zgrade od nekoliko hiljada kvadrata. Na ovaj potez PIO se odlučuje posle sporazuma sa „Jumkom“, kojim se posrnula kompanija saglasila da hotel vrati pravom vlasniku. Ali, pokazalo se da je to samo vrh ledenog brega.
Naime, hotel je počeo da gradi svojim parama Fond PIO, ali je po tadašnjim zakonima investitor bio Stacionar, na čijem je zemljištu i izgrađen novi hotel. Kada je nestalo para, zgrada je prebačena u vlasništvo „Jumka“, ali kako ta firma u narednih 20 godina ništa nije uradila po tom pitanju, MZ Vranjska Banja i sada Zavod za prevenciju degenerativnog reumatizma tuže 2001. godine „Jumko“ sudu i traže povraćaj svoje imovine. Sud donosi privremenu meru zabrane otuđenja predmetne imovine, i ta presuda i dalje važi, a proces utvrđivanja vlasništva i dalje traje.
Ali, u igru se prošle godine vraća Fond PIO, najpre kao treća zainteresovana strana na sudu, a zatim i kao glavni vansudski pregovarač. No, sada u igri nije samo hotel, nego i celokupan Zavod, kome se nudi rešavaje problema „u paketu“. Naime, svi rehabilitacioni centri u Srbiji do daljeg su izuzeti iz privatizacije, pa zainteresovani sada traže mogućnost da zaobiđu tu prepreku. Prelaskom Zavoda pod Fond PIO, što se praktično nudi kao jedno od rešenja, sa preuzimanjem svih radnika, zapravo je maska, sumnjaju upućeniji Banjčani, za pokušaj prodaje Zavoda, ili nekakve drugačije promene vlasništva nad tom firmom, jedinom koja u Banji uspešno radi i to živim parama. Tu na teren istrčava i Nova Srbija, kao nosilac lokalne vlasti u Banji, ali njeni predstavnici kažu da su ovakve sumnje potpuno neutemeljene.
Valerijan Kadijević, sin mnogo slavnijeg Veljka, čovek koji je u ime Fonda PIO zadužen za čitavu priču, tvrdi da je stvar kristalno jasna. Naime, on je krajem januara ove godine uputio predlog mirnog rešenja spora oko hotela Zavodu za reumatizam, koji je i izazvao aktuelne polemike. U predlogu se pominje vansudsko poravnanje, ali i „moguće preuzimanje svih zaposlenih u Zavodu“ kada jednoga dana hotel bude završen. Šta je to ako nije spajanje dve firme?
– Ne, nije o tome reč. Pa nećemo iz Beograda da dovodimo stručno osoblje da radi u novom objektu! Naša je namera jasna – želimo da završimo priču sa hotelom, ali da on ima funkciju rehabilitacionog centra, što je u skladu sa našim programom. Sve je i preduzeto sa ciljem da se spreči privatizacija, a očuva zdravstvena funkcija objekta – jasan je Kadijević.
Planovi Fonda su, prema njegovim rečima, da „kapitalizuje svoju imovinu“, oživi je i stavi u funkciju penzionera, ali i omogući Fondu da od toga zaradi i nešto novca.
– Nemamo nikakve aspiracije prema Zvodu, niti ćemo ih imati. Oni su u vlasništvu države, i to je nepromenljivo. Ali nudimo saradnju tako što će njihovi ljudi raditi u novom hotelu, zapravo rehabilitacionom centru, i po nama je to logično – tvrdi Kadijević.
Možda ova ideja i nije loša, ali tu ponovo iskrsava problem vlasništva. Prema Kadijevićevim rečima, to je rešeno tako što je „Jumko“ ugovorom pristao da hotel vrati Fondu PIO, pa fond, umesto pozicije „glavnog umešača“ u sporu oko vlasništva nad hotelom, sada postaje primarno zainteresovana strana, koja se tuži sada samo sa Zavodom i Mesnom zajednicom. U tom smislu, ponudu za vansudsko poravnanje UO Zavoda izneo je direktor vranjske filijale Fonda PIO Nebojša Trajković, koji takođe u čitavoj priči ne vidi ništa sporno.
– Naš predmet interesovanja je deo Zavoda vezan za hotel, i ništa više. Uopšte nemamo ideju da preuzmemo Zavod, i to i ne spada u delokrug našeg posla – jasan je Trajković.
OGRADA VLASTI
U priču ovde ulazi Nova Srbija, za koju upućeni tvrde da je bila vrlo zainteresovana da Zavod prihvati ponudu Fonda. Priča se po Banji da neki viđeniji članovi stranke, pa i odbornici, traže da kupe placeve, zapravo svo slobodno zemljište u blizini Stacionara i hotela, što odmah budi sumnju da se neko unapred sprema da zaokruži čitav prostor.
Kadijević negira takve namere. On priznaje da se video sa Nebojšom Stojanovićem, direktorom Uprave Banje, kao i sa gradonačelnikom Stojčićem, ali samo vezano za tehničke detalje.
– Nismo hteli ništa divlje da radimo, nego smo obavestili nadležne da preuzimamo hotel i da je on sada naše vlasništvo. I ništa više od toga – tvrdi Kadijević.
Sam Stojanović nije želeo da komentariše priče o navodnoj zainteresovanosti Nove Srbije za privatizaciju Zavoda, pa tako ta situacija za sada ostaje nerazjašnjena.
Na kraju, stvari su tek nešto jasnije nego na početku. Sve u svemu, Fond PIO nastupa agresivno u pokušaju da preuzme veliku imovinu, makar ruiniranu, duboko ubeđen da će odluka suda biti isključivo u njihovu korist. U Zavodu su rezervisani jer se plaše neprijateljskog preuzimanja, dakle uništavanja nečega što za sada sasvim dobro funkcioniše. Nova Srbija je vlast u Banji, i tako se i ponaša, pokušavajući da se predstavi kao konstruktivna snaga koja vodi rešavanju problema. Sami Banjčani, koje je zmija ujela kada im je „Simpo“ ajdučki oteo „Rosu“, strahuju da bi isti scenario mogao biti primenjen i na Stacionar. Izvesno je samo da ruina od hotela neometano propada, i da se zarad budućih planova sada pripema i Zavod da joj se pridruži. Voda je mutna, to je već sada svakome jasno. Koja će sila prevladati? Za sada, između planova i njihove realizacije ne stoji samo nedostatak novca, nego još i vranjski sud, koji godinama odbija da svojom odlukom reši ovaj spor. To upućuje na pomisao da je u čitavu priču umešana još neka, za sada tajna strana, i ne bi uopšte bilo čudno da i ona izađe iz senke u dogledno vreme. Do tada svi će vući na svoju stranu, samo će hotel ostati da propada, kao spomenik gluposti ove države i onih koji u njeno ime odlučuju.
ŠTA KAŽU BANjČANI
U samom banjskom Zavodu odbijaju i pomisao da je bilo ko na njih povodom hotela i eventualnog pripajanja Stacionara i „Skadra“ vršio politički pritisak.
– Mi imamo odrešene ruke za dogovaranje u ovom poslu. Pitali su nas da li pristajemo da oni završe objekat, a da naši ljudi tamo rade, ali to za nas nije prihvatljivo. Naše je zemljište, projekta dokumentacija za hotel i slično. Nije bilo političkih pritisaka, mada su predstavnici Nove Srbije dolazili ovde da nam pojasne predlog Fonda. Dobili smo nemušto objašnjenje odakle baš oni dolaze kao predstavnici Fonda PIO – kaže direktor Zavoda Zoran Milosavljević.
I u Novoj Srbiji nisu raspoloženiji da govore o ovom problemu.
NEBOJŠA STOJANOVIĆ
PRVI PUT ČUJEM
Nebojša Stojanović, direktor Uprave Banje, uz brigu za nezavisno novinarstvo i izbor tema o kojima će se pisati, kaže da nema komentar na čitavu situaciju.
– Samo hoćemo da hotel proradi u interesu građana Banje. Prvi put od vas čujem o nekim tajnim radnjama, i to samo može da se misli u nekim bolesnim glavama. Samo hoćemo da od Banje napravimo turistički centar, u kome će ljudi raditi i zaraditi – rekao je Stojanović.
BROJKE
Do sada je „Skadar na Banjštici“ koštao, pretpostavlja se, oko četiri miliona evra, a računa se da je za njegovo potpuno stavljanje u funkciju, sa sve prilaznim putevima, potrebno još oko 15 miliona evra. Istovremeno, u ovom času, Zavod za prevenciju reumatizma beleži rekordnu posećenost, oko 30.000 noćenja samo u prošloj godini. Bolnica ima 125 postelja, popunjenost je oko 75 odsto, a bolnički dan staje od 1.500 do 2.100 dinara.
RADOSLAV MOJSILOVIĆ
UKLjUČENI SU SVI POSLANICI
Prema rečima narodnog poslanika Radoslava Mojsilovića, šefa vranjskog odbora Nove Srbije, u priču oko revitalizacije ruiniranog hotela uključeni su svi poslanici iz Vranja, dakle, pored njega, još i Milan Nikolić i Goran Stefanović.
– Radi se na pripremi dokumenta o vansudskom poravnanju, kojim bi hotel bio vraćen fondu PIO koji bi počeo da ga gradi, što je od ogromnog značaja za Banju. Svojim potpisima narodni poslanici trebali bi da garantuju validnost čitavog posla – rekao je Mojsilović.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.