Voleo bih da budem običan član

Eko Taxi Vranje

Voleo bih da budem običan član

– Za rat su potrebni ratnici, za mir radnici. Što je važno ko je gde bio i šta je radio, ako danas ne zna da napravi završni račun? Neće samo buka i dranje, nešto mora i da se odradi



Nebojša Trajković je mlad čovek, trenutno na funkciji direktora vranjske filijale Fonda PIO, i jedan od vodećih lokalnih demokrata. Njegova karijera krenula je meteorski napred kada je postavljen za poverenika Demokratske stranke za Vranje, i za sada država isti pravac. Trajković je otvoren sagovornik koji o svakoj temi govori do detalja, ne izbegavajući ni one najškakljivije. Njegov sadašnji položaj, a još više njegovo dosadašnje političko delovanje, daju dovoljno interesantnog materijala za razgovor, a on kao sagovornik samo pojačava tu zanimljivost, pre svega svojim osećajem za detalje.

VRANjSKE: Kako ocenjujete izbore za mesne zajednice, budući da ste bili jedan od najaktivnijih u tom prosecu?
– U principu, ovo je bilo odmeravanje nas i socijalista. Ali, nisam pristalica načina na koji su održani izbori, moglo je to mnogo bolje i dostojanstvenije da se uradi.
Da, ali kako ste uspeli da dođete u sukob, i to oštar, baš sa svojim koalicionim partnerima?
– Ta komunikacija između DS i SPS još uvek nije potpuna, i ne vlada poverenje na svim nivoima. Želeli smo da se dogovorimo sa svim partnerima da napravimo političko – građansko telo u svakoj MZ, ali to nije uspelo. Do sada su kumovi i pobratimi imali prednost kod realizacije komunalnog programa, sada mi na to stavljamo tačku.
Ali, kako ste došli u situaciju da se direktno bijete sa socijalistima?
– Oni su prvi počeli da se prema nama ponašaju kao prema nevažnim partnerima. Počeli su da se organizuju po selima, i kada smo to uočili, zakazali smo hitan koalicioni sastanak. Socijalisti su bili zbunjeni, isključivali su telefone, i mi smo morali da se trgnemo iz letargije, i pokažemo da i mi imamo svoje biračko telo i da sa nama nema šale.

ZDRAVO JEZGRO

Bili ste poverenik DS i imate velike zasluge za formiranje ovog i ovakvog gradskog odbora. Kako iz tog ugla ocenjujete sadašnje stanje u stranci?
– Stranku sam preuzeo 2005. godine, kada je ona bila razbijena na desetak delova. Svi su bili skeptici i niko mi nije davao ni najmanje šanse. Ali, veliki rad dao je i velike rezultate. Moram da pohvalim Gorana Stefanovića, koji zaista odlično vodi stranku. Nismo mi anđeli, pogrešimo ponekad, ali problem je da li to neko radi namerno ili ne. Mislim da nikada nismo bili jači, da imamo zdravo jezgro, pokušavamo dosegnemo postavljene ciljeve, ali samo dozvoljenim sredstvima.
Kako je došlo do toga da vi ne budete predsednik odbora, kao najlogičniji izbor, budući da ste bili poverenik?
– Ja sam slučajno izabran za poverenika, i stranka je sa mnom imala sreće. Zoran Momčilović bio je kratko vreme poverenik i nije uspeo da se snađe jer je za taj posao trebalo mnogo živaca i upornog rada. Povereništvo je bilo voljno da ja budem predsednik odbora, ali mene je dotadašnji posao potpuno izmorio i nisam imao takve ambicije.
Kako je došlo do izbora Stefanovića za šefa vranjskog DS?
– Imali smo problem da nađemo pravog čoveka, a tome je dosta kumovao i sadašnji gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić Bojta. On je došao sa predubeđenjem da ja ne treba da budem predsednik, i bio nemalo iznenađen što i ja to nisam želeo. Rekao sam – bolje da budem deo tima koji dobija, nego prvi u timu koji gubi. Stefanović se u tom času nametnuo kao logično rešenje.
Posle tih kadrovskih rešenja, partija je bitno promenila svoju politiku?
– Za rat su potrebni ratnici, za mir radnici. Što je važno ko je gde bio i šta je radio, ako danas ne zna da napravi završni račun? Neće samo buka i dranje, nešto mora i da se odradi. Bitno je da smo napravili dobar sistem, i da on danas funkcioniše. Svaka lokalna sredina ima svoje specifičnosti, a u našoj je to jak odbor SPS. Sa druge strane, mi imamo mlad odbor koji, i pored dobrih rezultata, tek pravi svoj imidž prema centrali. Znali smo to, i ponašali se u skladu sa tim.
Ipak, to je među iskusnijim članovima DS-a izazvalo mnogo negodovanja, naročito oko ljudi koji danas vode odbor DS.
– Ne znam ko je ranije bio aktivan a ko ne. Eto, ja sam još kao srednjoškolac imao prvi politički sukob, kada sam organizovao demonstracije u Ekonomskoj školi kao simpatizer SPO. Svi koji su danas u vrhu DS su bili u tom položaju: Andonov je bio otporaš, Goran je član od 1996. godine…
Odakle onda takvi komenatri? Da li vas ljudi mrze, zavide vam ili šta?
– Ne mogu to da definišem. Kada sam radio reviziju, ušao sam u kuće kod preko 600 članova, i svi su oni nečim bili revoltirani, i to pre svega na one koji se danas busaju u gradu. Da ne pominjem imena, ali se jedan do tada opozicioni političar probudio kao prvi čovek u gradu posle 5. oktobra, kome su na poklonjenje išli svi redom. Ali, stranka se tada nije najbolje snašla, čak nije takla gradsku upravu. E sad su došli neki novi klinci, i to mnogima smeta. Neka svi gledaju rezultate i sve će im biti jasno.
Takvom odijumu čaršije kumovala je i odluka da se u koaliciju ide sa socijalistima?
– Prvi put smo tako ušli u vlast. Pre nas je i DSS bio u vlasti, ali su oni pokupili sve privilegije koje su mogli – od telefona, do predstavljanja sebe kao velikih švalera. Mi želimo da utičemo na život zajednice. Mislim da smo prvih šest meseci uludo potrošlili, jer smo morali da uđemo, tehnički, u sve pore vlasti. Napravili smo mnoge ustupke, od mesta gradonačlenika do većine u Gradskom veću. Sada tražimo naš deo vlasti, jer želimo da menjamo stvari, i to suštinski. Nemamo vremena da se snalazimo u novoj poziciji, nego moramo što pre da pravimo rezultate.
Da li vi danas, posle deset meseci u vlasti DS, možete da kažete za sebe da ste pošteno vladali?
– Pokušavamo da nađemo nešto što je dobro. Ne kažem da ne zapošljavamo naše ljude, ali mi moramo da čuvamo sistem iz kog dolazimo. Često kažemo- ovaj je „opravan“ ili „neopravan“. Za „opravne“ uvek ima posla, i uvek ima mesta. Trudimo se da uvek izvučemo dobre ljude. U firmama gde su na čelu naši ljudi nema lopovluka, krađa i nameštanja tendera, u to sam siguran. Niko ko bi tako radio ne bi imao zaštitu stranke.
Ali, kako je moglo da se dogodi da stranka, do danas, ništa nije preduzela oko one bruke povodom zapošljavanja na relaciji Direkcija – „Novi dom“?
– Nije. Prvo, priču su pokrenuli novinari, verovatno prema nekim informacijama, za koje je utvrđeno odakle su došle. Kada smo to saznali, mi smo praktično bili izgubljeni. Kada su me novinari prvi put zvali, rekli su mi da će i kod mene biti zaposlena žena predsednika Skupštine grada Slobodana Stamenkovića.

ZAPOŠLjAVANjE

Pa ima li istine u toj priči?
– Ne, to je potpuno netačna informacija. Nikakve istine u tome nema. Ja sam ovde doveo dvoje, troje ljudi, a moji prethodnici su zapošljavali stražare, telefoniste i slično, a ostavili su me sa samo tri referenta u važnim službama!
Kako se, zapravo, odvijala čitava ta priča oko zapošljavanja?
– Jeste da su oni imali veliku želju da zaposle supruge. Imali smo jedan ili dva sastanka na kojima je načelno dogovoreno da se tim ljudima pomogne, da im se nekako izađe u susret u dogledno vreme. U dogledno vreme znači u naredne četiri godine, dok smo u poziciji da rešimo neke probleme i da vežemo ljude za sistem kome pripadaju. Ali, oni su bez znanja stranke napravili „razmenu zarobljenika“, bez ičijeg znanja. Stranka je odmah reagovala, imali smo niz sastanaka, bilo je oštrih reči, i njihove ostavke bile su na stolu. Ali, nisu smenjeni jer oni zaista dobro rade svoj posao.
Ali, ispašće da će na kraju da ispaštaju samo oni koji su medijima otkrili čitavu aferu?
– Novinari treba da znaju, ali ne baš sve. Nekada javnost može skupo da nas košta, jer mi, iako nismo filmske zvezde, zavisimo od popularnosti. Imali smo pravo da znamo ko je to uradio, i zašto nam je to uradio. Verovatno su nezadovoljni brzinom kojom ih zapošljavamo.
Da li vi čitavu tu situaciju možete da ocenite kao slabost DS-a?
– DS je tu uvek imao slabosti. Oduvek se znalo sve što se dešava u našoj stanci. Ako nismo bili transparentni zvanično, sve se znalo nezvanično, a to ne važi za ostale, pre svega za SRS i SPS. Ali ako socijalisti nisu naučili mehanizam diskrecije za ovih pedeset godina, onda…
Budući da predsednik Stefanović često nije u Vranju, mnogo poslova pada na teret potpredsednika stranke, pa i na vas?
– Ja sam tu za nijansu pošteđen, ali kao direktor republičke firme imam veliki pritisak da zapošljavam ljude. U prvoj liniji su Andonov i Stamenković, i oni su najviše opterećeni. Od trista ljudi koji uđu u predsedništvo, 295 ide kod Igora, a pet kod Mireta. Zar to vama nije nelogično?
Kolika je vaša realna moć na mestu potpredsednika odbora stranke?
– Velika, ali ne presudna.
Kako će se dalje odvijati vaša politička karijera?
– Umoran sam od politike, i najradije bih napustio sve. Da se probudim 2005. godine i budem običan član, da volim stranku, ali da iz prikrajka budem deo toga. Ovo što smo mi preživeli zaista nije bilo lako. Bilo je i ucena, i provokacija, i pretnji. Svemu smo odoleli, a da li smo uspešni, o tome će suditi građani.


PROFIL
Nebojša Trajković rođen je 27. marta 1973. godine u Bujanovcu. U Vranju je završio osnovnu i srednju školu, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Prištini. Učesnik je rata 1999. godine. Član je DS od početka 2000. godine. Bio je poverenik OO DS Vranje. U drugom mandatu je potpredsednik GO DS-a u Vranju. Radio u Fondu za socijalno osiguranje, bio načelnik odseka, trenutno se nalazi na funkciji direktora filijale Fonda PIO za Pčinjski okrug. Oženjen je i otac dva sina.



  • Ostavi komentar