Profesori na ratnom rasporedu

Direktor je profesore isključio iz nastavnog procesa, ali im je odredio obavezu, koju oni nazivaju „radno-ratnom“; naime, oni moraju da budu prisutni u školi osam sati, ali ne smeju da drže nastavu, zbog čega im je platni fond umanjen za po 30 posto

„Zaposleni mr Radivoje ANTIĆ na poslovima i radnim zadacima profesora, u letnjem semestru (17. februar – 31. maj 2009.) neće izvoditi nastavu (predavanja, vežbe) iz predmeta za koje ima izborno zvanje“.
Ovo, između ostalog piše u rešenju direktora Visoke škole primenjenih strukovnih studija (VŠPSS), Tomislava ILIĆA, donetom 23. februara, a slična rešenja dobilo je još troje profesora ove visokoškolske ustanove: dr Dragan NIKOLIĆ, sci Milena POPOVIĆ i mr Gordana MRDAK.
U rešenju se dalje navodi: „Imenovani je dužan da u okviru punog radnog vremena (40 sati nedeljno), bude prisutan u VŠPSS svakog radnog dana, a u slučaju da ne postupi po ovom rešenju, čini povredu radnih dužnosti i prestaje mu radni odnos“.
Pomenuti, pak, profesori, ušli su u klinč sa direktorom, i preko pravosudnih organa, i putem medija, pa je došlo do teških reči sa obe strane, a direktor je pobunjenim profesorima uveo svojevrsne sankcije. Suprotna strana je, pak, optužila direktora za teški oblik mobinga.

RADNO – RATNO

Došlo je do neobične situacije – direktor je profesorima zabranio da drže nastavu, ali im je odredio obavezu, koju oni nazivaju „radno-ratnom“; naime, oni moraju da budu prisutni u školi osam sati, ali ne smeju da drže nastavu, zbog čega im je platni fond umanjen za po 30 posto. Kako kažu, dodeljena im je jedna kancelarija, iz koje bez odobrenja direktora ne smeju da izađu osam sati, i tu provode svoje radno vreme. Kažnjeni profesori i studenti VŠPSS tu su prostoriju krstili „Goli otok“.
Implikacije ovog apsurdnog stanja su višestruke: prvi je, naravno, politički sloj priče, jer po tvrdnjama profesora, iza ovakvog ponašanja direktora stoji DSS, odnosno struja bivšeg direktora Milana Stanojevića, dok direktor Ilić pobunjenike svrstava u tabor takođe bivšeg direktora škole, Radeta Kneževića, za čijeg su zemana, kaže, imali privilegije; bitan je i materijalni momenat, onih trideset posto stimulacije, koje profesori ne primaju, zbog toga što voljom direktora ne predaju; zakonski sloj – obe strane pozivaju se na te i te članove raznih zakona i uredbi, a došlo je i dotle da profesori optužuju direktora da navlaš krši zakon, čime bi uzrokovao zatvaranje škole, koju bi posle on i njegovi kupili; profesori su presavili tabak i tužili školu za neisplaćivanje stimulativnog dela zarada. Na kraju, tu je i sindikalni sloj – svo četvoro profesora su članovi sindikata „Nezavisnost“, pa je i ova sindikalna organizacija uzela aktivno učešće u sporu.
Pošto zaraćene strane lično ne kontaktiraju, došlo je do svojevrsnog rata saopštenjima. UGS „Nezavisnost“ je Iliću poslao upozorenje u nekoliko tačaka, u kome se, između ostalog, kaže:
„Rešenja o nametnutoj `radno-ratnoj` obavezi u suprotnosti su sa Zakonom o visokom obrazovanju, Normativima nastavnika na visokim školama i potpisanim ugovorima o radu tih nastavnika. Neisplaćivanje uvećanih zarada od 30 posto nastavnicima nije diskreciono pravo direktora, već njegova obaveza prema potpisanim ugovorima. Stalni zahtevi direktora za davanje izjava članova reprezentativnog sindikata „Nezavisnost“ smatramo teškim oblikom mobinga, čime narušava ljudsko dostojanstvo i ugrožava zdravlje članova sindikata. Presija direktora prema profesorima zbog toga što su tužili školu je narušavanje demokratskih prava slobodnih ljudi, jer direktor nije ovlašćen da sprečava radnika da zaštitu svojih prava potraže na sudu“.
Ono što je neobično, između ostalog, jeste činjenica da je direktor Ilić imao svoju emisiju na izvesnoj lokalnoj televiziji, tri dana pre nego što su optužbe od strane profesora na njegov račun javno izrečene. Povodom toga, Dragan Nikolić kaže:
-Ilić je izrekao neistine, izmišljotine, uvrede i klevete, pri čemu se on postavlja kao sudija i unapred okrivljuje i donosi presude, a sve u cilju degradiranja naše ličnosti. On mobinguje članove sindikata „Nezavisnost“, ne pregovara sa njima, niti odgovara na dobronamerna upozorenja. Ilić je svojim nezakonitim radnjama naneo nenadoknadivu štetu VŠPSS i pored upozorenja od strane Ministarstva prosvete po izvršenom inspekcijskom nadzoru, u kome se upozorava na nezakonitosti u radu. Direktor takođe, zloupotrebom ovlašćenja, dovodi bez konkursa nove profesore, sa drugih fakulteta, dok svojim profesorima uskraćuje predavanja iz tih predmeta, čime nanosi finansijsku štetu školi i budžetu RS. Time procenat za akreditaciju studijskog programa pada ispod propisanog standarda, što može izazvati zabranu rada VŠPSS.
-Odluke i namere direktora Ilića – kaže profesor Radivoje Antić – mi saznajemo ili putem njihovih dopisa, ili pak preko medija, on sa nama uopšte ne komunicira. Tako sam saznao, preko televizije, da Ilić namerava da ukine smer Mašinsko inženjerstvo, što znači da ću ja, tri godine pred penzijom, da ostanem bez posla.
Profesorka Milena Popović je od strane direktora Ilića pre tri godine smenjena sa mesta šefa odseka, oduzet joj je elaborat i kancelarija.
-Pet se direktora – kaže Milena Popović – promenilo u ovoj školi otkada radim u njoj, evo već 17 godina; ni jedan nije imao primedbi na moj rad, a Ilić me optužuje da ne znam da radim svoj posao, da ne poštujem Bolonjsku deklaraciju, a upravo on to radi. Studenti već mesec i po dana nemaju nastavu iz pojedinih predmeta, što je kršenje propisa Bolonjske deklaracije, pa postoji opasnost da se škola zatvori.

NIŠ, LESKOVAC, BLACE

-Više puta smo – kaže profesorka Gordana Mrdak – upozoravali direktora da svojim ponašanjem krši niz zakona, ali se on nije obazirao na to. Šta više, posle svakog našeg upozorenja, usledile bi nove kazne, novi oblici mobingovanja. Nama oduzima časove, studenti nemaju redovnu nastavu već mesec i po dana, a Ilić pokušava to da im nadoknadi tako što angažuje profesore sa drugih fekulteta, Niš, Leskovac, Blace, da drže nastavu iz naših predmeta, koju nam je on oduzeo. A te profesore dovodi bez konkursa, čime krši zakon.
U ovom sukobu direktora i četvoro profesora, kao što to obično biva, kolateralna šteta su ispali studenti škole. Tako su oni 25. marta svim relevantnim organima VŠPSS uputili dopis, u kome se, između ostalog, navodi: „Mi od 17. februara nemamo nastavu iz desetak predmeta, a već je prošlo šest nedelja; i kako ćemo mi to nadoknaditi i naučiti, i položiti? A u pitanju je Bolonjska deklaracija gde moramo imati određeni broj bodova. Kolege nam kažu da je to zadatak direktora Ilića. On je nama obećao da će naći profesore koji će nam održati nastavu, ali do dan danas to nije uradio. Takođe, čuli smo da direktor Ilić sa svojim saradnicima hoće da nam na taj način zatvori školu, a kasnije je kupi, što je stvarno kriminal, a gde ćemo mi nadalje ići u školu? Nas oko 200 studenata nemamo nastavu, a direktor Ilić dođe u amfiteatar i kaže nam da će biti od naredne nedelje, a već je prošlo šest nedelja, i opet ništa. Takođe, mi mislimo da škola postoji zbog nas, a ne zbog direktora i profesora“.
E pa deco, načelno ste u pravu, ali ste u praksi grdno u zabludi. Stari, mudri Latini kažu – ne za školu, već za život učimo. Ali, oni su izumrli, a ovi naši firaju. Pa evo vam prilike da na očiglednim primerima, takoreći učilima, odredite svoju budućnost, između dva pola – znati, ili umeti.

TOMISLAV ILIĆ
Kako da im dam kad me tuže

Sve je išlo normalno i pre mene – kaže direktor VŠPSS Tomislav Ilić – koliko časova ima, toliko se podeli, isti princip je bio sa parama – koliko se zaradi, delimo i pokrivamo se kolika nam je čerga. Od mog imenovanja, 13. aprila 2006, jedna grupa profesora koji su bili saradnici bivšeg direktora Radeta Kneževića, grupisali su se i osnovali sindikat „Nezavisnost“, koji je kao reprezentativan priznat pre nedelju dana. A četvoro profesora, koji me sada preko tog sindikata optužuju, iz njega se iščlanilo samovoljno 23. oktobra 2007!
Oni smatraju, kako kaže Ilić, da je njihov „voljeni“ Knežević nepravedno smenjen.
-Pa naravno – obrazlaže Ilić – jer su sa njime imali punu vlast, sve su to bili šefovi katedri.
Tomislav Ilić smatra da je diskreciono pravo direktora da sam bira svoje saradnike.
-Ali – kaže Ilić – ako neko stalno na sednicama Nastavnog veća glasa protiv predloga direktora, logično ne može da bude njegov saradnik. Sada se pozivaju na neke poluistine, jer da je to što oni tvrde tačno, do sada bi dobili na sudu. Zakon o radu predviđa četrdesetočasovno nedeljno radno vreme, a šta bi oni hteli? Da se u zakonsku normu od 12 časova nedeljno isplati 130 posto plate, a da se za svaki čas preko toga isplati honorar. Dakle oni, iako su imali ovih 130 posto, traže da imaju 150, ili više! E, to ne može.
Ilić ne demantuje uticaj politike na dešavanja u VŠPSS, naprotiv, smatra da je to normalno:
-Uvek iza nekog direktora stoji neka stranka. Ali, setite se samo okolnosti te 2006, kada sam postavljen – Crna Gora se odvajala, a direktor škole Knežević, Crnogorac; DSS je bio na vlasti i držao Ministarstvo prosvete, a ja sam član DSS, za razliku od mojih oponenata, za koje mislim da i sami ne znaju kojoj političkoj opciji pripadaju.
-Oni tamo kukaju – nastavlja Ilić – „direktor nam ne da dodatne časove“! Pa kako da im dam, kad me oni tuže zbog toga što su držali prekobrojne časove, a sad ih traže?!
Ilić smatra da su pobunjeni profesori računali na haos u školi, jer u njihovim predmetima nema ko da ih zameni.
-Ali, ja sam obezbedio zamenu, i doveo univerzitetske profesore da predaju te predmete. U zakonu piše da se konkurs raspisuje, ali kada se uprazni radno mesto, a ta procedura traje šest meseci. U hitnim slučajevima, angažuju se profesori sa drugih fakulteta, koji imaju izbor za taj predmet. Oni po zakonu mogu da pokriju jednu trećinu fonda časova, i za to dobijaju trećinu plate. E, to su tih famoznih 30 posto! Nećeš da držiš nastavu, dobro, ja dam ovome iz Niša. I onda je nastala panika – šta sada? Nisu računali na to da će se nastava obezbediti, i da će škola normalno da funkcioniše. A sve ovo samo škodi imidžu škole, i to pred upis, da smanji interesovanje potencijalnih studenata.