Leva cipela na desnoj nozi

U koaliciji umetnost je ostati bez žuljeva. Dragomir Tomić je čovek bogatog iskustva i ponosan sam ako je preko svojih veza uticao na moju karijeru. U našoj stranci nama podela

Branimir Stojančić jedan je od najmlađih socijalista na položaju, a iza sebe već ima mnogo političkog iskustva. U politici je već osam godina i od samog početka njegova karijera ide uzlaznom putanjom. Sagovornik „Vranjskih“ je iz više razloga, a najdirektniji je činjenica da je bio jedan od najaktivnijih ljudi u izborima za savete mesnih zajednica, koji su izazvali veliku pažnju javnosti. Stojančić je i član Gradskog Veća zadužen za socijalne probleme, pa je i to bila jedna od vrućih tema. O svemu želi da govori, i nema pitanja koje ga može zateći nespremnog. Siguran u sebe, Stojančić se mnogo ne premišlja, ne govori „u prazno“ nadajući se da će uspeti da smisli suvisli odgovor. Njegov ton je ravan, ali odsečan, i utisak je da čvrsto stoji iza stavova koje iznosi.

MENjAĆEMO I PROGRAM I LjUDE

VRANjSKE: Zašto je SPS u ovom času nezadovoljan načinom izbora za savete mesnih zajednica?
– Ako posmatramo partijski, SPS je prezadovoljan izborima. Videli smo da partija funkcioniše, a rezultati su takvi kakvi jesu, mada izbori još uvek nisu završeni. Nismo zadovolji stepenom političke kulture i odnosa, a videlo se i da je čitav sistem izbora za MZ manjkav i potrebna je veća kontrola čitavog procesa.
Koje su vaše glavne zamerke na taj proces?
– To što veliki broj ljudi glasa u MZ iz kojih ne potiče, kao i nefer i nekorektna izborna aktivnost. Mi smo počeli da organizujemo naše ljude tek kada smo videli da i drugi to čine.
Zašto su ovi izbori toliko važni?
– Nama nisu važni, ali su se oni igrom slučaja poklopili sa našom partijskom izbornom kampanjom. Obišli smo sve mesne odbore, kompletno rukovodstvo bilo je na terenu, čuli smo sve probleme građana i bitno nam je da partijska infrastruktura funkcioniše. Saveti MZ su važni zato što donose one lokalne odluke koje se najdirektnije tiču građana. Posebno je pitanje koliko sami građani znaju o tome i koliko ih se to tiče.
Vi ste držali većinu MZ do sada. Hoće li vam sada tu preostati nešto vlasti?
– Apsolutno hoće. I sada, osim dve gradske MZ, imaćemo ili vlast ili svoje ljude u savetima.
Postoji stav da je ljudima dosta da već decenijama gledaju ista socijalistička lica po MZ?
– Pokušavamo reformom SPS da na scenu dovedemo što više mladih ljudi. I meni je dosadano kada se ujutru pogledam u ogledalo! Ako mogu tim „starim“ ljudima da dam lični primer, evo ja ću se povući. Želimo da menjamo na bolje, a ne samo da menjamo. Menjaćemo i program i ljude, i idemo u promene unutar stranke, a pri tome se ne odričemo starijih kadrova.
Ali, kako se moglo dogoditi da su vaši glavni protivnici bili iz DS? Na nekoliko mesta je došlo čak i do fizičkog sukoba?
– To je dokaz da je SPS po svom opredeljenju sličan DS, jer računamo na iste ljude. Ali, oni se sada ne prepoznaju. Skoncentrisani smo na isto biračko telo, i sada se vidi sva sličnost između naših stranaka. Lično smatram da je dobro što su izbori održani na ovaj način, i dobro je što se naše biračko telo pozitivno sukobilo. Ne podržavam nasilje, ali nije bilo incidenata, a i tamo gde je tako nešto pokušano, odmah je sprečeno.
Kakav je vač lični odnos prema partnerima iz DS, pre svega računajući da ste sa većinom približnih godina?
– I pored izvesnih neslaganja, vlast na gradskom nivou nikada stabilnija nije bila. Držim se poslovice – koaliciona vlast je nošenje leve cipele na desnoj nozi, a da vam ne izađu žuljevi, to je umetnost. Lično ne osećam netrpeljivost ni od jednog člana Gradskog veća, mislim da dobro sarađujemo i ispomažemo se.
Kakav je odnos stari – mladi u SPS, budući da se partija, bar spolja gledano, primetno menja?
– U narednom periodu čeka nas partijska izborna godina, i svi članovi rukovodstva će proći kroz proveru popularnosti. Videli smo sve svoje mane, i mislim da na lokalu nikada nismo bili jači. Nema podela, nerazumevanja, sve odluke donosi isključivo rukovodstvo, i mislim da svi govorimo istim jezikom. Uz to, socijalistička omladina nikada nije bila brojnija.
Ipak, stekao se utisak da ste prilikom prethodnih partijskih izbora iz svih uslovno rečeno frakcija uzeli po jednog predstavnika za mesto potpredsednika stranke: tu su mladi, pa „simpovci“ stari…
Mislite na Stoleta Dimčića?
Da, na njega.
– Pa on je predlog mladih socijalista! Sve se tako uklopilo, nije bilo naše namere. Ne postoji među nama podele na mlade i stare, nema zaslužnih i zaštićenih članova. To je neka nova politika SPS-a, i to će se videti na novoj Izbornoj konferenciji. Posebno nema podele između Grada i „Simpa“. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali se stav većine mora poštovati. Ni meni se neki stavovi ne sviđaju, pa stojim iza njih jer su oni partijski.
Vlada uverenje da je Zoran Antić čovek „Simpa“, a da ste vi čovek Zorana Antića?
– Odlično, onda spajamo tri u jedan. Antić i ja smo i porodični prijatelji i partijski drugovi. Nismo mi ni ljudi „Simpa“, ni Ivice Dačića, imamo svoju politiku. Nekada se ne slažemo međusobno, ali iz toga se često rađaju najbolje ideje.
Da li je Dragomir Tomić nekako pomogao razvoju vaše karijere?
– Ja sam gospodina Tomića upoznao tek kada sam postao član Glavnog odbora, imao sam priliku da budem njegov gost i da čujem njegovo veliko iskustvo. Verovatno je preko svojih veza uticao i na moju karijeru, i to mi je samo veliki plus. Ponosan sam ako čovek poput njega stoji iza mene, i to ću uvek da priznam.
Kako se vi lično snalazite na funkciji člana Gradskog veća? Dobili ste jedan od najtežih resora.
– Za sada to funkcioniše na najbolji način, i to nije samo moje mišljenje. Nažalost, uvek je malo sredstava iako je za socijalu predviđeno najviše do sada (za ovu godinu oko 78 miliona), počele su redovne isplate… Opet, socijalna pomoć služi za preživljavanje a ne za život, svidelo se to nekome ili ne.

ZORAN ANTIĆ JE MOLIO

Kako vas Grad finasijski sagledava?
– Utvrdili smo dinamiku isplate i koliko možemo da trošimo. Imamo dugovanja, ali ćemo ove godine napraviti presek i u narednom periodu nadam se lakšem funkcionisanju. Sa druge strane, uredili smo sistem socijalne zaštite, umrežili sve one koji ga čine na terenu i mislim da imamo šansu da stvari u ovoj oblasti dovedemo u red.
U gradu, reklo bi se, postoji veliko nezadovoljstvo radom Centra za socijalni rad i direktora Verice Mihajlović Nikolić?
– Rekao sam – nema guranja pod tepih ni jednog problema. Svako će odgovarati za svoj rad ili nerad. Postoje nekad osnovane, nekad neosnovane pritužbe građana, ali ne možemo za bilo koji problem da odmah kažemo – evo Centar. I njegov rad je omeđen nekim zakonima koji nam se sviđaju ili ne, ali koji se moraju poštovati. Možda ažurnost može da se poboljša, radimo na tome. Svi kritikuju Centar, i ja sam ga kritikovao, ali je tamo mnogo urađeno.
Dom za nezbrinutu decu je transformisan, ali su mnogi koji su ga i doveli dovde još uvek tamo, počev od dirketorke Snežane Tasić?
– Ustanova je bila pred zatvaranjem, i ti ljudi bi ostali bez posla da Zoran Antić nije klečao i molio u Mnistarstvu da se ustanova transformiše. Direktorka Tasić je preuzela veliku odgovornost, da razvija novi Centar, i mi smo joj dali šansu. Ako hoće da rade, dobro, ako ne, na Birou ima mnogo ljudi koji čekaju šansu. Tu se greške jasno vide na korisnicima, i moralne norme su veoma važne.
U nekim krugovima bilo je mnogo reči o vašem angažovanju oko puštanja emisija Milovana Drecuna na RTV Vranje. Glede te situacije, kakav je vaš lični politički kredo?
– Pa, ja sam socijalista, ali i evropejac. Smešno je da u 30 godina kažem da sam tradicionalista. Poštujem srpsku porodicu, šajkaču i pasulj, ali sam otvoren i za sve druge vrednosti. Potičem iz bogate porodice koja mi je omogućila da putujem, video sam Pariz, Milano, Lisabon, Beč, i jasno mi je da i taj Zapad ima vrednosti koje treba da unesemo u naš sistem. Znači, ja sam socijaldemokrata, blizak liberalima.
Ne pravi li vam probleme to što još niste završili fakultet?
– Jedino prema mojim roditeljima osećam grižu savesti što još nisam okončao studije, i to ću uskoro učiniti. Ukoliko neki diplomirani ekonomisti smatraju da su uspešniji, mi smo na tržištu, pa svako može da se pokaže. Svima sam rekao – smenite me dok nemam fakultet, jer kako ćete sutra da mi nađete zamerku?
Vi ste još uvek jedan od poželjnijih neženja u gradu?
– E, to je ona lepša strana. Biće prilike, trenutno nemam vremena, a i koristim lepotu funkcije.

TAČNO JE DA SAM ROTARIJANAC
Mnogi vas u gradu povezuju sa nekim ezoteričnim krugovima. Ima li istine u tim pričama?
– Delimično, jer sam član Rotari kluba Vranje koji okuplja određenu grupu ljudi. Mi smo sad članovi Distrikta, kumovi su nam niški Rotarijanci, i zahvaljujući nama u narednom periodu će u Vranje doći velike investicije. Sve su to ozbiljni, porodični ljudi, i ja sam ponosan što sam jedan od njih. Što se tiče ostalih ezoteričnih grupa, one u Vranju ne funkcionišu, ali zapalićemo plamen određenih grupa i ovde.

PROFIL
Branimir Stojančić rođen je maja 1978. godine u Vranju, u SPS je od 1996. godine. Bio je kopredsednik socijalističke omladine, i prvi je socijalista koji je pobedio kadrove DOS 2000. godine na dopunskim izboria u naselju „Češalj“. Član je Glavnog i potpredsednik Gradskog odbora stranke. U dva mandata bio i odbornik u SO Vranje, a osam godina portparol lokalnog SPS. Trenutno se nalazi na funkciji člana GV zaduženog za socijalnu politiku. Nije oženjen.