Vrtić i druge priče

Dogovorimo se oko toga šta su nam prioriteti, a onda nam odobre sredstva za nešto drugo. Ako se zna da smo tri godine tražili novac za vrtić, a dobili smo ga tek sada, ali ne koliko nam je potrebno, onda je jasno o čemu se tu radi

U ovom trenutku blizu 500 mališana čeka na mesto u nekom od gradskih vrtića. Da stvar bude gora, ni deca koja su imala sreću da dobiju mesto nemaju adekvatne uslove: u grupama je smešteno po 20, ponegde i 30 deteta, a šta to znači najbolje znaju sama deca, roditelji i vaspitačice.
Lokalna vlast već godinama pokušava da pronađe sredstva za izgradnju novog vrtića kako bi rešila problem, pa zato svake godine konkuriše za pare iz Nacionalnog investicionog plana, stavljajući taj projekat na vrh liste prioriteta. Posrećilo nam se u trećem pokušaju jer je u raspodeli za 2009. Ministarstvo za NIP odobrilo Vranju 26 miliona dinara za izgradnju novog vrtića u Asanbairu. Grad je u obavezi da na taj iznos doda još 35 odsto, što sve zajedno iznosi oko 35 miliona.

OBEĆANjA LUDOM RADOVANjA

Ne lipši, međutim, magarče do zelene trave. Prema projektu koji je podneo Grad, za nov vrtić potrebno je 87,4 miliona dinara. Dakle, dobili smo mnogo manje para, pa je veliko je pitanje kada će i kako deca s početka ovog teksta uspeti da dobiju svoje mesto u novom vrtiću. Dragan Janjić, pomoćnik gradonačelnika za projekte iz NIP, kaže da lokalnoj samoupravi ne preostaje ništa drugo nego da ostatak nađe na drugoj strani.
– Radićemo po fazama, zidaćemo onako kako pristižu sredstva. U međuvremenu ćemo da tražimo novac od drugih izvora i mislim da ćemo uspeti da završimo vrtić – kaže Janjić.
Ako je suditi prema onome što se dešavalo sa NIP-om prošle i pretprošle godine, onda nema mnogo razloga za optimizam: mnogi zvanično odobreni projekti iz NIP-a za 2007. i 2008. jednostavno nisu realizovani. Primera radi, u 2007. odobren je projekat nabavke 206 računara za srednje škole (vrednost 109.200 evra), ali od toga nije bilo ništa. Iste godine odobren je i projekat „Socijalno stanovanje za ratne vojne invalide“ (vrednost 325.476 evra, Opština Vranje je obezbedila lokaciju), ali još nema ni temelja. U 2008. pak, odobren je projekat „Poboljšanje elektroenergetske situacije na teritoriji Opštine Vranje“ u vrednosti od 55 miliona dinara, ali ni to nije završeno, jer se čeka na tender koji će biti raspisan za čitavu Srbiju. Ovo su samo ilustracije zato što, nažalost, primera ima još.
Boban Stanković, koji je 2007. i 2008. bio zadužen za NIP kaže da je gradska administracija učinila sve što je bilo njena obaveza, ali da projekti iz različitih razloga nisu završeni. Uglavnom, sve se svodi na dugu proceduru javnih nabavki i izbora izvođača radova, što je trebalo da se obavi uz saglasnost nadležnih ministarstava. To nije urađeno jer jednostavno nije bilo obećanih para.
– Mi smo u svim projektima završili svoj deo posla, a onda smo od ministarstava čekali obaveštenja, koja u mnogim slučajevima nismo dobili. Na tome se sve i završilo – objašnjava Stanković.
Ima i bizarnijih primera. Vranje je iz NIP-a 2007. dobilo 47.159 evra za kupovinu stana za decu bez roditeljskog staranja, ali to nikada nije urađeno.
– Niko nije hteo da nam proda stan u gradu, jer pare idu preko računa, što znači da bi prodavac na pomenuti iznos morao da plati porez – kaže Stanković.
U grupu neverovatnih priča spada i ona o projektu izgradnje industrijske zone na Bunuševcu, za koju su iz NIP-a dva puta odobravana sredstva. Prva faza, vredna 450.000 dinara je realizovana 2007, dok je, prema Stankovićevim rečima, prošle godine za drugu fazu bilo obezbeđeno preko 10 miliona dinara, ali te pare nisu potrošene. Razlog: pojedini vlasnici parcela na Bunuševcu jednostavno ne žele da prodaju svoju imovinu po ceni koja im je ponuđena.

KOLIKO PARA, TOLIKO MUZIKE

Važno pitanje je i šta se dešava sa projektima koji nisu realizovani do kraja? Stanković tvrdi da se u tom slučaju radi po fazama, po sistemu – koliko para, toliko muzike. A takvih slučajeva, pred industrijske zone, ima još, poput izgradnje depoa Narodnog muzeja, koji se sređuje parama NIP-a još od 2007.
Kad se sve sabere, ispada da su bili u pravu ekonomski stručnjaci koji su još pre tri godine tvrdili da NIP nije nacionalni, već predizborni investicioni plan. Tome ide u prilog ona rasprava koja se ne tako davno vodila na relaciji gradonačelnik Miroljub Stojčić – Demokratska stranka u Vranju oko toga ko je koordinator na lokalu za NIP. Kao da je to najvažnija stvar.
– NIP zaista liči na političku priču. Dogovorimo se oko toga šta su nam prioriteti, a onda nam odobre sredstva za nešto drugo. Ako se zna da smo tri godine uzastopno tražili novac za vrtić, a dobili ga tek sada, ali ne koliko nam je potrebno, onda je jasno o čemu se tu radi. Takođe, mnogi projekti su zapravo napravljeni u ministarstvima i nemaju nikakve veze sa prioritetima lokalne samouprave – objašnjava Stanković.
Za kraj još jedan podatak. Vranje je prema kriterijumima Ministarstva za NIP svrstano u drugu kategoriju gradova, na osnovu koje bi po glavi stanovnika trebalo da dobije po 1.500 dinara. Kako Vranje prema poslednjem popisu ima oko 90.000 stanovnika, prosta računica pokazuje da nam je ove godine sledovalo oko 135 miliona dinara. Vranju je, međutim, iz NIP-a za 2009. dodeljeno svega 86,5 miliona.

MAHANjE BROJKAMA
Svake godine političari uredno izveštavaju javnost o tome koliko je sredstava dodeljeno Vranju iz NIP-a. Kada se, međutim, uporede obećane cifre sa onim što je realizovano, jasno je da se radi o običnom marketingu. Naime, Vranju je iz NIP-a u 2007. za lokalne projekte obećano blizu šest miliona evra, ali je potrošena tek polovina tog novca. Prošle godine je odobreno 234 miliona dinara za realizaciju 14 projekata, ali dobar deo novca nikada nije stigao (recimo, 30 miliona dinara za sanaciju lokalnih puteva).